Putnik sa dalekog neba : Miloš Crnjanski kao književni junak

Putnik sa dalekog neba

Miloš Crnjanski kao književni junak

Izdavač: Laguna

Trideset proznih putovanja kroz život Miloša Crnjanskog!
„Nikada nisam patio od želje za literarnom slavom, niti sam zavideo salonskim lavovima“, kaže Miloš Crnjanski u jednoj od priča u ovoj knjizi, u kojoj ga današnji najpoznatiji i najtalentovaniji pisci zamišljaju kao književnog junaka.
O čemu u noćnom vozu za Veneciju razgovaraju Crnjanski dečak i Crnjanski ataše za štampu, pisac i u mladosti skandal-majstor? Da li se krajem Prvog svetskog rata Crnjanski sreo s Vitgenštajnom u Italiji? Zašto Crnjanski zapodeva kavgu sa Krležom u hotelu Moskva? Čega se Crnjanski se

ća dok govori u jednom londonskom pabu pred svoj povratak u Beograd i kako je posle povratka dočekan? Da li je Crnjanski zaista bio srpski Kazanova? U kojem se vremenu susreću Crnjanski i Vuk Karadžić i o čemu se spore? Da li je Crnjanski „umro namerno“, ali „ljut kao ris, uveren da je ipak zakasnio“?
Crnjanski je pisao o prošlosti, ali je više od svih drugih pisaca bio pisac budućnosti. Životni i književni put Miloša Crnjanskog bio je složeniji i s više iskušenja nego put bilo kojeg našeg pisca.
Nije patio za literarnom slavom, a postao je najslavniji.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Književnici , Domaće pripovetke
Ostali naslovi iz oblasti: Pripovetke

2013; Broširani povez; ćirilica; 20 cm; 388 str.; 978-86-521-1301-9;

Sneg s dalekog neba

Milovan Marčetić

Za književno delo Milovana Marčetića, karakteristična je pesnička posvećenost jeziku, smatraju njegovi tumači. Objavio je jedanaest knjiga poezije i pripovedaka, i za oba žanra je dobio visoka priznanja. Njegov višegodišnji urednički, antologičarski rad jednako je vredan i priznat, a u protekle dve godine veliku pažnju javnosti izazvala su dva naslova koja je priredio.
Povod je bio- 120. godišnjice rođenja klasika srpske književnosti Andrića i Crnjanskog.
Marčetić je pozvao najbolje pripovedače da za junake uzmu ova dva pisca , pa je tako “Laguna” 2012. objavila kolekciju “Zemaljski dugovi”, posvećenu Andriću, a prošle godine, zbirku “Putnik sa dalekog neba”, u slavu Crnjanskog. Tako su savremeni pisci podigli živi spomenik svojim književnim ocima, kao nešto najviše što se može.

Da li je još neko, kao vi, priređivao kolekcije priča u kojima su glavni junaci pisci, u ovom slučaju Andrić i Crnjanski?
-Ne znam da postoji neka knjiga sastavljena od priča u kojima e neki naš pisac junak priča - kaže Marčetić.- Knjiga pripovedaka sa Andrićem kao junakom, „Zemaljski dugovi„, i ova sa Crnjanskim, nastale su iz ideje da se na drugačiji način obeleže, prvo u Beogradskom književnom časopisu, pa onda knjigama, godišnjice njihovih rođenja. Dobar odziv pripovedača i čak po 30 priča u obe knjige govore da su Andrić i Crnjanski još uvek velika inspiracija naše književnosti.

Koji bi još pisci po vašem odabiru, mogli da budu inspirativni književni junaci?
-Kada su naši pisci u pitanju, njih je, pored Andrića i Crnjanskog, vrlo malo, možda ne više od pet. Ne bih otkrivao na koje pisce mislim, ali da kažem da ti pisci moraju biti inspiracija ne samo veličinom svoga dela, već i svojim životima, da su i oni i njihovo delo opštepoznati, ali i da su kao ličnosti „originalni„ i upečatljivi.

Uređivali ste nekoliko naših vodećih časopisa, „Književnu reč„, „Reč„, a prethodnih osam godina uređujete „Beogradski književni časopis„. Kako u ovoj i duhovno i materijalno siromašnoj sredini da se vrednuje kvalitet pri raspodeli novca za književnu periodiku?
-Sticajem okolnosti, ostao sam čak trideset godina u tome „biznisu„, inače potpuno neprofitabilnom. Nisam želeo, niti sam bio sposoban da taj posao pretvorim u ličnu korist, materijalnu ili neku drugu, bez obzira što je moje uređivanje časopisa uglavnom hvaljeno.
Vrednovanje kvaliteta književnih časopisa, kao i knjiga, nije toliko komplikovano, ako su kriterijumi književni, i ako se, kao od jednog od najvažnijih, polazi od principa „ jednakih šansi„ (koji nema veze sa uravnilovkom). Kada se umešaju neki spoljašnji kriterijumi, politički, klanovski, kad su oni koji odlučuju nekompetentni, privilegovani su oni koji su bliže onima koji odlučuju o sredstvima. Često o raspodeli para odlučuju i sami pisci i znali su da budu neobjektivniji od političara. Zbog takvog vrednovanja, i moji saradnici u časopisi i ja ostali smo ove godine gotovo bez ikakvih honorara. Prednost smo dali izlaženju časopisa.

Volite sneg? Zbirka vaših priča ima naslov “Zapisi na snegu”, a “Putnik sa dalekog neba” zapravo je sneg, kako ga je nazvao Milorad Pavić u svojoj priči o Crnjanskom.
-Jedna od pojava iz zavičaja i detinjstva i mladosti koja mi nedostaje je sneg. U Beogradu, i kada padne, sneg ostane s nama kratko, samo nekoliko dana, onaj čisti, beli, što zaslepljuje oči... Mislim da je o snegu, severu, o hiperborejskim krajevima Crnjanski pisao lepše od svih naših pisaca, a od svetskih, Pasternak. Obojicu pominjem i citiram u završnoj priči “Zapisa na snegu”.

Radmila Lotina

Crnjanski bi s radoznalošću čitao priče o sebi

Nepodeljeno je mišljenje da je Miloš Crnjanski - živ pisac, naš savremenik. Kako se to najbolje može prepoznati?
- Crnjanski je naš savremenik po tome što njegovo delo, i prozno i pesničko, čitamo još uvek s velikom zanimanjem i strašću, što ono govori i o nama današnjima, i kao pojedincima, i kao narodu i naciji, o našoj sudbini, mentalitetu, strastima - kaže Milovan Marčetić.- On je to i kada je u pitanju formalna strana njegovog dela, koje je i danas ne samo moderno, već nekim knjigama i anticipacijsko. Možda je važnost knjige „Putnik sa dalekog neba„ najviše u tome što u njoj, na jednom mestu, čak trideset današnjih pisaca pripoveda o jednom svome velikom prethodniku i učitelju, u formi u kojoj se taj prethodnik služio da bi govorio o ljudima i njihovim sudbinama. Mislim da bi Crnjanski, kada bi to mogao, sve ove priče o sebi s radoznalošću čitao.