Ptičje mleko

30.10.05

Islandski pisac Sigurjon B. Sigurdsson, poznatiji kao Sjon
Sanja Domazet
Sjon (Sigurjon B. Sigurdsson), islandski književnik, gost je ovogodišnjeg Sajma knjiga i izdavačke kuće Geopoetika. Sjon je u svet književnosti stupio kao mlad pesnik 1978, knjigom poezije "Sinovi". Jedan je od osnivača "Meduze", grupe nadrealista koja je odmah po osnivanju postala značajan činilac u umetničkom životu Rejkjavika. Pored književnog stvaralaštva, Sjon je aktivan učesnik islandske likovne i muzičke scene. Autor je teksta pesme koju je islandska pevačica Bjork komponovala i izvela u filmu Larsa fon Trira "Ples u tami". Za taj tekst Sjon je 2001. nominovan za Oskara. Autor je i teksta pesme "Okeanija", koju je Bjork pevala na svečanom otvaranju Olimpijskih igara u Atini 2004. Dela su mu prevedena na više jezika. Dobitnik je više značajnih književnih nagrada, a za roman "Ptičje mleko", dobio je značajnu nagradu Nordijskog saveta za književnost. "Ptičje mleko" objavila je izdavačka kuća Geopoetika (prevod sa islandskog Tatjana Latinović). Sjon je za Danas govorio o umetnosti kao moćnom sinkretizmu, o romanu kao uvek novom žanru, o radu s Bjork, odnosima između muzike i literature...
- Kao pisac, moram reći da sam na ovako velikom Sajmu knjiga istinski srećan i uzbuđen. Ovoliko ljudi se nalazi sada oko nas i svi žele da saznaju i nauče nešto drugo, nešto novo, nešto više. Na Islandu, sajmovi knjiga ne postoje ili ne u ovakvom obliku. Kod nas se povremeno organizuju manifestacije koje bih mogao uporediti sa sajmovima knjiga, a to je, zapravo, organizovana prodaja knjiga po nižim cenama, sa popustima, uvek u februaru - objašnjava Sjon svoje prve utiske, nakon što je prispeo u Beograd, na Sajam knjiga.

Da li su svi ovi ljudi oko nas zbilja čitaoci?
- Evo momka pored nas koji čita jednu knjigu sa police. Možda je ta jedna stranica koju čita sada, jedina koju će pročitati ove godine, ali ja nemam ništa ni protiv toga.

U Beogradu ste poznati kao saradnik poznate pevačice Bjork...
- Bjork i ja smo stari prijatelji već dugi niz godina. Upoznali smo se osamdesetih, kad je ona postala devojka mog najboljeg prijatelja, zajedno smo osnovali grupu koja je pravila eksperimente sa muzikom, sa raznim vidovima umetničkog izražavanja. Bjork je jedna od mojih najbližih prijateljica i ja veoma volim sa njom da radim. Mi nismo uradili mnogo toga zajedno, tek nekoliko pesama, napisao sam tekst pesama za Trirov film "Ples u tami", a ona je komponovala muziku. Takođe, 2004. pisao sam tekst za pesmu koju je ona pevala na otvaranju Olimpijskih igara u Atini. Veoma je lako raditi sa njom. Kad sednem sa njom da radim, to je kao da govorim sa samim sobom.

Koliko je Vama lično potrebna i bliska muzika? Da li ste Vi nekada komponovali?
- Predan sam slušalac različitih vrsta muzike, iako ne sviram niti jedan instrument. No, veoma volim da radim sa kompozitorima. Oni rečima daju potpuno nove smislove i značenja i u radu postavljaju sasvim drugačija pravila i ograničenja od onih koje pisci postavljaju sebi dok rade.

Vaš roman "Ptičje mleko", čitalac može doživeti i kao veoma uspeo literarni eksperiment. To nikako nije klasično pisano štivo. Volite li i dalje eksperimente u umetnosti?
Veoma. Čini mi se da sam u literaturi uradio sve eksperimente koje sam želeo. Simultana čitanja, razne oblike proznog i poetskog izražavanja, različite načine tretiranja književnog teksta, veoma sam voleo i volim da eksperimentišem. Pitao sam se šta bi se dogodilo kad bi upotrebio sva svoja avangardna saznanja i shvatanja umetnosti i kombinovao ih sa poetikom, poetikama Islanda. I evo šta se dogodilo: dogodilo se "Ptičje mleko".

U kakvom odnosu stoje muzika koju slušate, koju nosite u sebi, sa romanom koji ste napisali?- Dok sam pisao, imao sam u glavi jednog kompozitora. To je Šubert. I jedan muzički oblik, kvartet, kvartet za žičane muzičke instrumente.