01.01.00
Vikend Danas
03-04.03.2001.
Psihologija Junga
U izdanju Derete nedavno je objavljeno delo Jolande Jakobi, "Psihologija Karla Gustava Junga". Ova knjiga, zapravo, predstavlja uvod u njegovo celokupno delo, koje ce svim postovaocima Karla Gustava Junga omoguciti laksi pristup njegovom obimnom i viseslojnom radu.Radi boljeg razumevanja cesto zgusnutih i komplikovanih misaonih celina, one su u ovoj knjizi ilustrovane sa dvanaest dijagrama koji sluze kao pomoc u formiranju predstava. Citaoci ce ovde pronaci i kratku Jungovu biografiju, kao i bibliografiju njegovih dela na nemackom jeziku. Ovaj rad Jolande Jakobi brizljivo se kloni svake polemike, a pisan je u skladu sa postulatom da svet ljudske psihe stoji iznad svake ljudske razlicitosti i iznad svakog zbivanja.Sam Jung je procitao za zivota ovo delo i ocenio rad Jolande jakobi kao uspesan i tako napisan da obuhvata ili bar dodiruje , sve bitne tacke njegovog rada.
Jung je smatrao da je istrazivanje duse, nauka buducnosti. Svako ko zeli da udje u uzbudljiv svet Jungove teorije, donece pravu odluku ako pocne sa ovom knjigom.
S. D.
01.01.00
Vikend Danas
17-18.03.2001.
Zarko Trebjesanin
Lavirint Jungovih ideja
Jolanda Jakobi: "Psihologija Karla Gustava Junga: Uvod u celokupno delo", preveo s nemackog Zoran R. Jovanovic, Dereta, Beograd 2000.
Jungovo delo nije lako upoznati u celini jer ogromno, ne samo po broju objavljenih knjiga (tridesetak), vec i po tematskom rasponu (od eksperimentalnih studija, preko istrazivanja nesvesnog, arhetipova, pa sve do studija o religiji, alhemiji, astrologiji i letecim tanjirima). Osim toga, za mnoge, cak i vrlo obrazovane laike, njegovo ucenje je tesko pristupacno jer je veoma slozeno, "mracno", hermeticno. Sve u svemu, danasnjem citaocu, naviklom na "dajdzestirana" izdanja, na brzu i lako svarljivu duhovnu hranu, nije lako da se sam snadje u prasumi Jungovih neobicnih pojmova, ideja, uvida i teorija.
Strukturu psihe, po Jungu, cine: Svest, licno i kolektivno nesvesno. Srediste svesti zauzima Ja, pod kojim on podrazumeva "kompleks predstava koje mi stvara centar mog polja svesti i koji mi izgleda da poseduje visoki kontinuitet i identitet sa samim sobom". Sferu svesti okruzuje oblast individualnog nesvesnog, koju sacinjavaju sadrzaji iz licne istorije pojedinca, a koji su, iz razlicitih razloga, potisnuti ili su tu dospeli subliminalnom percepcijom. Oblast licnog nesvesnog obuhvata jedna jos sira i starija oblast, a to je transindividulno ili kolektivno nesvesno, koje predstavlja univerzalno, genetski determinisano nasledje nasih predaka. Prema J.
Jakobi, kolektivno nesvesno podrazumeva "sveukupnost tradicija, konvencija, obicaja, predrasuda, pravila i normi ljudskog kolektiviteta koji svesti grupe, kao celine, daju usmerenje, odnosno koje pojedinci ove grupe potpuno spontano dozivljavaju". Elementi licnog nesvesnog su kompleksi, a kolektivnog arhetipovi.
Kompleksi su od svesti izdvojeni, autonomni delovi licnosti, koji "u tamnoj sferi nesvesnog vode zaseban zivot i odakle u svako doba ometaju svesne radnje ili ih pospesuju", pise Jung. Oni su kao cvorne, zizne tacke dusevnog zivota, "neuralgicne tacke", centri ometanja psihickog funkcionisanja licnosti, s jedne strane, ali su i podsticaj za velike podvige i stvaralacke uspehe pojedinca. Arhetip je, objektivno posmatran, urodjeni, bioloski programiran obrazac ponasanja, a, subjektivno sagledan, to je numinozni dozivljaj, duhovni "otsjaj instinkta", nabijen emocijama i dubokim znacenjem.
Arhetipske slike i simboli u zivotu pojedinca najcesce se javljaju u snovima kao izraz teznje za prevazilazenjem zastoja, kriza i prepreka u procesu duhovnog sazrevanja licnosti, nastojeci da usmere psihicki zivot ka ravnotezi, skladu i celovitosti. Jolanda Jakobi, opravdano, veliki deo svoje knjige posvecuje Jungovoj teoriji i tumacenju snova, jer se u ucenju o snovima, kao u zizi presecaju glavni tokovi Jungove misli: ucenje o kolektivnom nesvesnom, ucenje o procesu i mehanizmima razvoja licnosti (individuacije) i, posebno, o arhetipskim figurama u licnosti (Persona, Senka, Anima itd.), teorija simbola, shvatanje psihoterapije kao procesa isceljenja i samoispunjenja itd. Prema Jungu, tumacenje jezika i sadrzaja snova je najprikladniji, najprirodniji i najdelotvorniji put za upoznavanje strukture i funkcije kolektivnog nesvesnog.
San izrazava teznje, sile i ideje nesvesnog, ali istovremeno i kompenzuje jednostranost svesti, razotkriva zanemarene potencijale i usmerava razvoj licnosti ka celovitosti. On nista ne skriva, vec naprotiv, otkriva, ukazuje i upozorava. San je "zagonetna poruka nase nocne strane" koja je upucena nama samima, nasoj "dnevnoj", svesnoj licnosti, smatra Jung. Tumacenje snova je i najdelotvorniji instrument u podsticanju i usmeravanju unutrasnjeg, duhovnog razvoja licnosti. A cilj celokupnog, veoma slozenog, dugotrajnog, opasnog i tegobnog procesa individuacije jeste dostizanje onog duboko skrivenog sredista psihe, svojstva, koje predstavlja unutrasnje jezgro celokupne licnosti, stozer naseg licnog identiteta, ali i univerzalnog, transpersonalnog nesvesnog.
U danasnjem visokocivilizovanom, hiperracionalizovanom i tehniciziranom zapadnom svetu, upozorava nas Jung, arhetipske predstave i mitske slike su izbledele, usahle i izgubile svoju moc, te su tako ostavile pojedinca dezorijentisanog, bespomocnog i nezasticenog na milost i nemilost mnogim pretecim prirodnim, drustvenim i dusevnim silama. Jungova kompleksna psihologija ima za cilj da revitalizuje arhetipove, da savremenom pojedincu povrati sposobnost razumevanja simbola kolektivnog nesvesnog - bilo da se oni javljaju u snu, mitu, bajci ili religiji - kako bi dospeo do unutarnjeg sklada i potpunosti svoje licnosti. A knjiga Jolande Jakobi "Psihologija Karla Gustava Junga" pisana je sa ciljem da bolje osvetli i savremenom citaocu priblizi Jungovo delo kao mocno sredstvo u razumevanju i usmeravanju duhovnog sazrevanja.
