Psihofizički identitet ili saznajno povlašćen položaj

20.10.05 NIN

Puni naslov ovog zbornika posvecen problemu ili tezi o “psihofizickom identitetu”, odnosno tzv. “novom materijalizmu”, koji oživljava pedesetih godina prošlog veka i koji za razliku od starog, ili klasicnog materijalizma iz XVII i XVIII veka na nešto, rekao bih, manje rigidan nacin oživljava staru metafizicku ideju o odnosu duha i tela, odnosno o podredenosti duhovnog sveta fizickom, ili mentalnog fizickom, predstavlja na reprezentativan nacin najpoznatije savremene filozofe analitickog usmerenja u filozofiji duha. Wegov puni naslov, ili njegova ideja formulisana je u obliku pitanja: psihofizicki identitet ili saznajno povlašceni položaj? To nije sasvim jasno, nego nedovršeno pitanje, jer je verovatno htelo da se pita: psihofizicki identitet ili saznajno povlašceni položaj tela ili duha? Uopšte, mislim da ovaj naslov a ne tema nije srecno formulisan, narocito ako se ima u vidu šira publika izvan uskih strucnih krugova. Jer, pogledajte, šta znaci naslov “Saznajno povlašceni položaj” (ko ili šta, koga ili cega?) za nekoga ko nije upucen u ove rasprave o jednoj od najspornijih teorija u savremenoj filozofiji?

Ali i nezavisno od ove dileme, slažem se sa nedavno preminulim kolegom Nikolom Grahekom – koji je po svemu stvarni autor ovog zbornika, koji potpisuje meni nepoznata Beba Stankovic – “da sažet prikaz osnovnih postavki i implikacija teorije psihofizickog identiteta, kao i šturi pregled pitanja i problema koje ona pokrece, nesumnjivo pokazuju da je rec o filozofskom stanovištu koje svakako zaslužuje pažnju naše citalacke javnosti”. Tako, prema Graheku, u prvu grupu tekstova spadaju clanci A.T. Plejsa: “Da li je svest moždani proces?” i Dž. Dž. Smarta: “Oseti i moždani procesi” iz pedesetih godina prošlog veka. Ovoj grupi klasicnih tekstova pripadaju i ogledi D. M. Armstronga: “Priroda svesti” i D. Luisa: “Psihofizicka i teorijska identifikacija”, u kojima je ova teorija dobila svoj završni i kanonski oblik, kako to konstatuje Nikola Grahek. Druga grupa obuhvata clanke D. Dejvisona: “Mentalni dogadaji” koji, po mom mišljenju, na najjasniji nacin formuliše ne samo poziciju tzv. “anomickog monizma” koji svog rodonacelnika ima u Imanuelu Kantu, nego i prihvatljivo filozofsko rešenje ovog problema imajuci u vidu stanje savremene neurofiziologije i same analiticke filozofije. U ovoj grupi su i tekstovi Dž. A. Fodora i H. Patnama koji su kritika fizikalistickog redukcionizma. U trecoj grupi su ogledi T. Nejgela, F. Džeksona. Tematski blok tekstova “posvecenih izlaganju i kritickom razmatranju kljucnih postavki savremenog materijalizma završicemo”, veli u svom predgovoru Nikola Grahek, “prevodom poznatog clanka R. Rortija: "Psihofizicki identitet, privatnost i kategorije"...”

Ipak, ovom Grahekovom izboru, koautor a ne autor ovog zbornika, dodala je i tekstove Dž. Kima i Dejvida Luisa: “Ludi bol u Marsovski bol”. Dakle, ovaj zbornik ostavlja otvorenim dva pitanja, jedno je teorijsko i odnosi se na potencijalnu kauzalnu zatvorenost našeg sveta, ukoliko su fizikalisti, ili materijalisti u pravu u pogledu njegovog identiteta, drugo se tice autorstva nad ovim zbornikom. Jer, osim ovog dodatka, Nikola Grahek je uradio sve ostalo, mislim na izbor autora, predgovor, prevod i redakciju prevoda. Ali u beleškama o autorima nema ni reci o Nikoli Graheku, kao ni o samoj Bebi Stankovic! Beba je, uostalom, koliko znam, nadimak a ne ime.

Nenad Dakovic