U ovoj knjizi koristila sam se primerima iz života klijenata koje sam susrela tokom rada na „životnom planiranju“ i tokom svojih seminara i radionica. Da bih zaštitila njihovu privatnost, promenila sam im imena, opise i druge osobine. Izuzetno sam im zahvalna na poverenju koje su mi pružili; dok sam im pomagala da nađu svoje Zvezde vodilje, i sama sam našla svoju.
Nisam promenila imena članova moje porodice, mojih prijatelja i mog svetog psa, Kukija.
Ova knjiga mnogo duguje mojim studentima u Američkoj školi za međunarodni menadžment, koji su trpeli moja neobična predavanja, opraštali mi greške, delili sa mnom svoje životne priče i terali me da nastavim sa svojim interesovanjem za „životno planiranje“. Posebno želim da se zahvalim Džesiki Voters i Sjuzen Bagdadi na njihovoj oštroumnosti, energiji i osećajnosti. Takođe bih želela da zahvalim osobama koje su pristale da ih intervjuišem, i da tako neprikriveno pokušam da ukradem tajne njihovog uspeha.
Ideja za ovu knjigu počela je da se oblikuje dok sam radila kao asistentkinja doktora Džona Kotera na Harvardskoj poslovnoj školi. Zahvaljujem mu što mi je dao taj posao, uprkos mom potpunom nedostatku sposobnosti i iskustva, i zato što je bio strpljiv dok nisam stekla pomalo jednog i drugog.
Takođe sam duboko zahvalna doktoru Džonu Beku iz Američkog savetodavnog instituta za strateške promene (ne, prezime nije slučajnost). Mnoge ideje u ovoj knjizi potekle su od Džona, i o svima je on bar tri ili četiri puta promišljao za vreme naših razgovora uz jutarnju kafu.
Aristotel je verovao da lekar mora da iskusi bolest pre nego što bude u stanju da je izleči. Ja sam sasvim sigurno prošla kroz proces gubljenja i ponovnog nalaženja svoje Zvezde vodilje, i bez pomoći ljudi koji su bili moji vodiči, nikada ne bih uspela da nađem svoj put nazad. Nemoguće ih je sve imenovati, ali neki od njih su Rebeka Nibli, Robert Benion, Vil Rajman, Sibil Džonston, Rut Kilpek i ekipa iz Aspena, Lidija i Silvija Nibli, Don Svenson, Anet Rodžers i svi moji hrabri i divni klijenti.
Moja neverovatna urednica Betsi Rapaport bila je ne samo prijatelj i vodič ka Zvezdi vodilji, već i babica ove knjige i mog spisateljskog rada uopšte. Ne mogu dovoljno da joj zahvalim na njenoj inteligenciji, dobroti, duhu i čistoj izdržljivosti. Moj agent Bet Vesel i njena asistentkinja Emili Stjuart takođe su mi bile čvrsti oslonci.
Urednici časopisa sa kojima sarađujem, Džini Pjan, Liza Benenson, Marša Menter, Kerol Kramer (i svi ostali iz Ril simpl) su me ohrabrile da istražim ideje o „životnom planiranju“ i da ih pretočim u ovu knjigu. Bila mi je čast što sam učila od njih.
Na kraju, moja ljubav i zahvalnost pripadaju i stanovnicima moje Zvezde vodilje: Džonu, Kevinu, Ket, Adamu, Liz, Kukiju Neustrašivom, i posebno Karen. Njihovo prisustvo u mom životu je svakodnevni dokaz da se čak i nemogući snovi ostvaruju.
„Negde na sredini svoje životne staze shvatio sam da se ne nalazim tamo gde želim da budem. Kao da sam skrenuo sa pravog puta i zalutao u jako, jako loš kraj grada. Uopšte ne želim da se sećam koliko je sve to bilo loše – skoro da mi je došlo da umrem, ili tako nešto. Pričam vam o svemu tome samo zato što je, na duge staze, iz svega toga proizišlo mnogo dobrog. Uopšte mi nije jasno kako sam uspeo da tako zalutam. Kao da sam hodao u snu.“ – Den, 41 godina.
Ovo je mogao da ispriča bilo ko od stotina ljudi koje sam upoznala u svojoj kancelariji, na svojim predavanjima ili seminarima, ali nije u pitanju niko od njih. U stvari, „Den“ je skraćeno od Dante, Dante Aligijeri. U gornjem pasusu sam vrlo slobodno prevela prvih dvanaest stihova Božanstvene komedije, koja je napisana 1307. godine. Ponekad je pomenem klijentima, zato što to pomaže da shvate kako oni nisu prvi ljudi kojima se desilo da se iznenada, usred života probude i shvate da su ošamućeni, nesrećni i zalutali. To se ljudima dešavalo još u srednjem veku, i to ne samo sredovečnima.
Baveći se svojim poslom susrećem mnogo ljudi poput Dena. Ja pružam usluge „životnog planiranja“. To nije psihoterapija, mada provodim mnogo vremena razgovarajući sa klijentima o njihovim osećanjima i njihovoj prošlosti. Nije ni savetovalište za profesionalnu orijentaciju, iako sam mnogima pomogla da poboljšaju svoju biografiju, pripreme se za razgovore za posao i usavrše svoje poslovne planove. Životno planiranje, bar onako kako se ja njime bavim, predstavlja proces u kome pomažem ljudima da pronađu ono što je Dante nazvao „la verace via“, pravi put. Naravno, ne postoji samo jedan pravi put. Postoji onoliko pravih puteva koliko ima ljudi, i ja mogu da nađem pravi put samo za sebe. Ja, na primer, ne znam gde se nalazi vaš pravi put. Ali vi znate.
U Božanstvenoj komediji pesnik Vergilije se pojavljuje niotkud – paf! – i izvodi Dantea iz Tamne šume grešaka. Iskreno se nadam da nešto slično može da se dogodi i vama, ali to baš i nije mnogo verovatno. A Bog zna da ja nisam Vergilije. Ja sam trener koji može da vam pomogne da prepoznate svoj pravi put, vratite mu se i nastavite da ga sledite. Nakon što sam pročitala hiljade korisnih knjiga, nakon što sam se mali milion puta izgubila u vlastitim Tamnim šumama grešaka, i nakon što sam pomogla stotinama ljudi da stvore živote u kojima njihove duše mogu da napreduju, razvila sam koncepte i tehnike koji pomažu u tom procesu. U ovoj knjizi se nalaze najbolji saveti koje mogu da pružim.
Iako je životni put svakog pojedinca različit, ubeđena sam da ljudsko putovanje, kada se pogleda uopšteno, sadrži neke zajedničke aspekte. Sve kulture, u svakom podneblju i svakoj istorijskoj epohi, idealizuju pojmove istine, ljubavi i sreće. Nikada nisam upoznala klijenta koji nije bio u potrazi za tim idealima, koji nije osećao da mešavina tih sastojaka predstavlja naš pravi dom i najbolju verziju naše unutrašnje prirode. Kada je Dante krenuo u potragu za situacijom u kojoj bi mogao da iskusi savršeno ostvarenje tih ideala, on je svoj cilj nazvao rajem. Vi ga možete nazvati nebom, nirvanom, Alahovom baštom, prosvetljenjem, stanjem izazvanim povišenim nivoom serotonina u mozgu, ili Diznilendom – to uopšte nije bitno, sve dok imamo neku prikladnu oznaku za situaciju u kojoj ispoljavamo svoje krajnje mogućnosti za dobrotu i sreću. Ja volim da to stanje nazivam Zvezdom vodiljom.
U mom rečniku piše da se zvezda Severnjača, koja se od davnina naziva i Zvezdom vodiljom, nalazi „blizu severnog nebeskog pola“. Zbog svog položaja Zvezda vodilja se naizgled ne kreće po nebu kao ostale zvezde; ona je fiksirana tačka pomoću koje uvek može da se pronađe pravi put. Istraživači i pomorci mogu da računaju na nju kada nemaju drugih orijentira. Isti odnos postoji između vas i vašeg istinskog života, konačnog ostvarenja vašeg potencijala za sreću. Verujem da spoznaja tog savršenog života postoji u vama, baš kao što Zvezda vodilja postoji na svom nepromenljivom mestu na nebu. Može vam se učiniti da ste potpuno zalutali, da ćete umreti izgubljeni u Tamnoj šumi grešaka. Ali razgrnite lišće, sačekajte da se oblaci raziđu, i videćete da vaša sudbina svetli istim sjajem kao i uvek: fiksirana tačka u promenljivom sazvežđu vašeg života.
Imala sam tu čast da posmatram mnoge ljude kako otkrivaju svoje sopstvene Zvezde vodilje – i to je uvek otkriće, „otkrovenje“, a ne stvaranje ni iz čega. Čak i ljudi koji u životu nikada nisu doživeli previše sreće, koje od rođenja prati zbunjenost, nepravda i bol, tačno znaju koji su im uslovi potrebni da u potpunosti ostvare svoje mogućnosti, i da pri tom utiču na svet oko sebe na najpozitivniji mogući način. Garantujem vam da i vi u sebi posedujete sličan zvezdani atlas.
Kada jednom pronađete svoju Zvezdu vodilju, dobar način da ne skrenete s puta jeste da je stalno držite na oku – sve dok je nebo vedro. Ali šta da se radi kada su noći oblačne, šta je sa mračnim tunelima, sa trenucima kada shvatite da je vaša duša u stvari kratkovida, a naočari vam nisu pri ruci? Možda vam je u trenucima kada se nalazite potpuno okruženi maglom potrebna pomoć da ustanovite gde se nalazi Zvezda vodilja. Za to služe kompasi. Kuda god da se okrenete, igla kompasa pokazuje u pravcu Severnjače.
