Presuda

Peni Vinćenci je sa devet godina pisala svoj časopis Stories, čijeje tri indigo kopije prodavala u školi za dva penija. Već je imala dovoljno poslovnog duha da svaku priču prekine na najuzbudljivijem mestu (kako bi ljudi morali da kupe sledeći broj). Tako je počela karijera tokom koje je prodala preko tri i po miliona knjiga i napisala četiri miliona reči, a jedanaest godina slovi za najprodavanijeg romanopisca.
Peni Vinćenci je zapravo prvi pravi posao dobila sa šesnaest godina u Harrods Library. Posle koledža za sekretarice, radila je u časopisima Vogue i Tatler da bi kasnije prešla u The Mirror, prvo kao sekretarica a zatim i kao lični asistent Mardž Prups koja ju je i ohrabrila da piše.
Peni postaje pisac tekstova o modi i lepoti prvo u časopisu Daily Mirror,a zatim i prvi modni urednik časopisa Nova i Woman`s Own, da bi potomprešla u kozmetičku kompaniju i učestvovala u osnivanju lanca prodavnica Boots No 17.
Ovo je bila prekretnica za Peni i njenog muža koji su prodali kuću i uzeli ogroman kredit od banke da bi pokrenuli časopis Looking Good. Tada je Peni stavila sve na kocku ali se isplatilo. Sa grafičkom opremom Dejvida Hilmana, koji je uradio novi dizajn novina The Guardian, i fotografijama čuvenog Terensa Donovana, sa kojima je radila dok je bila u časopisu Nova, prvi broj je potpuno rasprodat.
Looking Good je stvoren i rađen u njenoj kući, a posle tog uspeha, Peni je mogla da se posveti honorarnom pisanju za sve – od The Times do The Sun. Kao urednik učasopisima Cosmopolitan i Options, intervjuisala je Džili Kuper izamolila je za savet o pisanju romana. Džili ju je povezala sa svojim agentom, Dezmondom Eliotom, koji je organizovao prodaju sinopsisa njenog prvog romana (još nedovršenog) za 100.000 funti. Otkriven je uzbudljivi, zanimljivi stil samouke spisateljice romana. Sledio je bestseler za bestselerom i posle deset godina ipreko tri i po miliona knjiga, Peni je nesumnjivo jedan od najpopularnijih britanskih romanopisa.