Povest o spisu Rajmonda Lila

10.12.03 Večernje novosti

U IZDANJU beogradske ”Narodne knjige” pojavila se ”Povest o spisu Rajmonda Lila”, novi roman Slavena Radovanovića, književnika iz Valjeva. Svoju knjigu autor predstavlja kao štivo o komunističkoj vlasti (kao proizvod pakla) u kojoj ništa drugo nije moglo da dođe do izražaja osim čovekoboštva, odnosno jednoumlja. I najbolje umovanje je, veli Radovanović, proizvod privatne projekcije stvarnosti.
- Lako je to ukazati na nivou ideje. Kako o tome ispričati priču? Taj uspeh, još od trenutka kad sam napisao ”Kremansku ružu”, dugujem Kišu i Borhesu. Zahvaljujući njima, spoznao sam da je ravnoteža jezika i fabule u delu bitna, ako ne i najbitnija - kaže Radovanović. - Zato je u mom novom romanu izlaganje priče ”preneto” u niz događaja. Početak priče o komunizmu leži u najezdi Atile na Rim, kad su Huni iz Azije nasrnuli na civilizaciju. Tada su došli na konjima, ali su 1944. stigli na tenkovima. Da sve uklopim u raspon od 1.500 godina, za prelamanje priče, pomogla su mi Borhesova ”Ogledala”.
Radovanović ističe da su mu za stvaranje ovog romana bila neophodna lažna, fingirana dokumenta, podrazumevajuće signature, teško dostupne biblioteke, neretko u pojedinim masonskim centrima, kao i delovi istinitih biografija iz političkog, svetskog, javnog i tajnog života.
- Roman počinje od Atile, a završava se na Dedinju, posle Titove smrti. To je čitav spektar priča povezanih unutrašnjom emulzijom. Otkriva se da taj famozni spis Rajmonda Lila spaja sve arkanijske, paklene, tajne forme vlasti - kaže Radovanović. - I autor spisa, Rajmond Lil, Španac, bio je u ranom srednjem veku franjevac, potom kabalista. Izabrao sam ga za glavnog junaka, jer je iz rimokatoličkog, racionalnog pogleda na život rotirao do, kako se na istoku kaže, spoznanja Boga u sebi.
U širokoj vremenskoj skali koju obuhvata ”Povest o spisu Rajmonda Lila”, autor je, kaže, ispričao priču ko sve ometa opstanak Srbije, a to pre svega čini rigidna, utopijska svest. Nijedna politika ne može da spase čovečanstvo od zajedničkog neprijatelja - smrti.
- Čovečanstvo ima potrebu da odagna smrt. U čovečanstvu postoje dve klase - oni koji imaju i oni koji nemaju. Na jednoj strani su oni koji veruju da je onima koji imaju to dato rođenjem. Na drugoj strani su oni koji u to ne veruju - kaže Radovanović. - Utopije, jednostavno, ne daju mira čovečanstvu, pojavljuju se razni spasioci, mesije... Hrist se pokazao, pojavio, ustajanjem iz mrtvih, ali čovečanstvo to nije videlo. I Srbi imaju svoje omame. U Srbiji je osnovna utopija da se uspostavi jednakost svih. To je utopijsko-paranoidna omama. I ona je jedna od glavnih kočnica Srbije.

KAFANA NA DRUMU
- U SRBIJI celog prošlog veka nije postojala politika koja je brinula o boljitku države i naroda. Ogavna mistifikatorska izmišljotina o srpskom posrnuću temelji se na teoriji o Srbiji na raskrsnici puteva naroda - kaže Radovanović. - Svaki musavi, unjkavi, masni meandžija, pod uslovom da je pravi domaćin, zna da kafana najbolje posluje na drumu. Ali, taj meandžija ne vodi politiku drugih, sela i džemata, već svoje kuće i porodice. Srpski narod imao je političare koji su ratovali za Moskvu kad je u njoj komunizam trebalo da padne. U Srbiji se i posle toliko decenija i dalje vodi rat između gibaničara i trometkovića.

PIŠE UZ SVEĆE
- BITI pisac u Valjevu sada, isto je kao pre tri decenije. Ništa se nije promenilo. Šolomov je imao svoju ”Kolimu”, ja imam svoj valjevski Sibir u kojem je mračno i hladno. Ima dva meseca kako sam bez struje, u mraku. Struja mi je isključena, jer nemam novca da platim dug - kaže Radovanović. - Pišem uz pomoć sveće, kao u srednjem veku. U stvari, sada sam u svom arhetipu.

B. PUZOVIĆ

16.06.03 Politika

Među zanimljivim predstavljanjima najnovijih knjiga ovih dana je bilo reči i o antologiji epskih pesama o bojevima i junacima Prvog srpskog ustanka - "Viš Srbije po nebu vedrome" - koju je priredio Dragomir Brajković, a objavile Srpska književna zadruga i "Beogradska knjiga", kao i o romanima Ljubiše Jovanovića "Sunčanik" i Slavena Radovanovića "Povest o spisu Rajmonda Lila" koji su se pojavili pod okriljem "Narodne knjige".

U antologiji "Viš Srbije po nebu vedrome" sačinjen je izbor najboljih pesničkih ostvarenja autora, među kojima i Filipa Višnjića, Dositeja Obradovića, Petra II Petrovića Njegoša, Aleksandra Sergejeviča Puškina, Branka Radičevića...

Ističući nameru da pod okriljem korica jedne knjige objedini pesme koje su se vekovima tražile, priređivač Dragomir Brajković je naglasio da je ovim delom želeo da podseti na hrabrost i junaštvo kao na neprocenjive vrednosti i da dâ doprinos obeležavanju dva veka od Prvog srpskog ustanka.

Predstavljajući roman Ljubiše Jovanovića "Sunčanik" urednik Gojko Tešić je istakao da ta knjiga čini deo troknjižja u okviru ciklusa "Zdanja od vremena", a u kome su još i "Zvezdanice î" i "Zvezdanice II", i dodao da je autor stvaralac koji dobro poznaje vrednosti starih rukopisa i istorije naroda, stvarajući uzbudljivu, originalnu priču u kojoj provejava duh legendi, predanja i mitova.

"Povest o spisu Rajmonda Lila", knjiga Slavena Radovanovića, prema Tešićevim rečima, predstavlja snažan, uzbudljiv roman u kome se komunizam prikazuje kao zlo koje se pojavilo u evropskoj istoriji mnogo pre Oktobarske revolucije, odnosno da njegovi koreni sežu još od najezde Atile na Rim.

Z. K.