01.01.00
Politika
13.11.1999.
Pojava i geneza zla
Istorija po modelu mita
Pisac čuvene trilogije "Neko je oklevetao Hegela", "U Andima Hegelovo telo" i "Bekstvo na Helgoland", Radomir Smiljanić u najnovijem romanu "Post skriptum: target" (objavljivan u delovima i u "Politici"), delu koje je za samo dva i po meseca doživelo čak peto izdanje, traži genezu zla za sve ono što nam se kao narodu ovih dana zbiva.
To je u stvari istorijski post skriptum jednoga Nemca, koji živi u Beogradu, i zapisi jednog operskog pevača, Srbina u Nemačkoj, dvojice junaka koji lutaju svetom dokumenata i svetom literature a u strahotama zbilje, u potrazi za korenima zla u ovom nesrećnom veku.
Mašta i istorija
Ovaj roman je često sazdan od nečega što kao određeno štivo već postoji, pa se tako pisac ponekad koristi i literaturom, kao vrstom inspiracije i oblikom dokaza za svoje proročke i vidovnjačke vizije. I kad citira Tomasa Mana, Hitlerov "Majn kampf" ili Ćosićeve "Korene", Radomir Smiljanić to čini kao da vrti vremeplov ovoga veka i na ključnim tačkama odgoneta zakonitost pojave i genezu zla u njemu.
Ovaj naš istorijski trenutak u tom neobičnom i vidovitom Smiljanićevom romanesknom bazanju kroz umišljeno i stvarno, kroz ono što je delo mašte i ono što je fakat istorije, nije ni slučajan ni nepredvidljiv. Svo to vreme zla, koje je u ovom veku odnelo više ljudskih života nego svi prethodni ratovi u svim vekovima zajedno - sav taj mašinizirani, tehnikoidni porast mogućnosti za uništenje čoveka, koji iz godine u godinu dobija sve čudovišnije oblike i razmere, liči ovde, u Smiljanićevom romanu, na jedan začudan, istorijski klimaks građen po modelu mita, na nekakvu stravičnu ivicu sa koje cela ova civilizacija može svakog časa da se sunovrati u nekakvu kosmičku crnu rupu i nestane u apsurdu svoga tehnološkog uspona.
Mamutski vir
Te granice i taj psihopatološki svrab od oružja i moći, i ta mitska neminovnost porasta zla preko onoga što je u svemu tome dobro, niču u ovoj knjizi ispod jezika, negde oko scena, bilo kad su one u Hitlerovim grozničavim, kamuflažnim interesovanjima za umetnost, ili u opisima pojedinih velikih pretežno nemačkih gradova, ili u sećanjima naših svuda rasutih po belom svetu, niču kao iz nekog "neuništivog korena". U ovoj knjizi vrti se ceo naš vek, kao u kakvoj retorti, sa svojim epohalnim pronalascima što liče na svojevrsni mamutski vir u kome nikad ne znaš hoćeš li uživati ili biti uništen. Sve je to u ovoj Smiljanićevoj knjizi jedan nemirni a uozbiljeni provizorijum slutnji i proroštva, koji sve što se tokom celog veka zbiva povezuje i nad svim što nam se događa i što će nam se dogoditi hoće da razapne mrežu mogućeg smisla i značenja.
Roman "Post skriptum: target" tim insistiranjem na govoru izbivanja, na onome što je golom oku nevidljivo, pomoću gotovo neutralnih scena i duhovitih, odnegovanih razgovora po evropskim salonima moćnika, i znatiželjnika iz oblasti umetnosti, tim dodirom "carstva nebeskog" s "carstvom zemaljskim", koji podtekstno ovde traje, svim tim čini on da ona ivica i ona provalija, pred kojom se nalazimo, niču kao apsurd a ne logika, kao večni rat između dobra i zla u kome sve više ovo drugo preteže.
Smiljanićev ogromni "post skriptum" onom na koricama knjige precrtanom "targetu", vrsta je agoničnog osećanja za istorijski "kraj partije", za poslednji ples istorije i ogromni znak čuđenja nad onim što nam se u narednom milenijumu može dogoditi.
D. S.
