01.01.00
NIN
05.05.2000.
Osuda pre rođenja
Osam godina pre nego što je postao laureat NIN-ove nagrade za 1999. godinu, Maksimilijan Erenrajh Ostojić objavio je u izdanju Slobodana Mašića svoj prvi roman pod naslovom "Poslednji šabat". Roman štampan u 1 000 primeraka bio je rasprodat iako se na njega nije osvrnuo nijedan recenzent, izuzev beogradskog publiciste i prevodioca Nadežde Obradović čiji je prikaz objavio američki časopis "Svetska literatura danas" (Njorld literature todadž), specijalizovan za praćenje literarne produkcije izvan SAD.
Ovih dana "Poslednji šabat" doživeo je svoje drugo izdanje u beogradskom "Radu", koji je izdao i "Karakteristiku", nagrađenu NIN-ovom nagradom. "Poslednji šabat" je već doživeo svoju prvu promociju u Jevrejskoj opštini u Novom Sadu na kojoj su o ovom romanu govorili Boško Ivkov, Sinha Kabiljo i Ružica Galac-Popović, dok je odlomke iz romana čitao Dejan Čavić, kako nam kaže Erenrajh, "tako sugestivno da je rasplakao nekoliko prisutnih slušateljki". Inače, za ovaj svoj roman Erenrajh ističe da je epizodne strukture i da je u njemu reč o holokaustu beogradskih Jevreja. Ali, ne onom fizičkom već psihičkom - u njemu se opisuju poslednji trenuci ljudi koje je jedna bezumna ideologija osudila na smrt još pre nego što su se rodili.
01.01.00
Politika
10.06.2000.
Savremena proza
Priče o nesreći i patnji
Maksimilijan Erenrajh Ostojić: "Poslednji šabat", izdavač "Rad", Beograd, 2000.
Mada će na koricama knjige Maksimilijana Erenrajha Ostojića sresti žanrovsku odrednicu roman, čitalac će u nju vrlo brzo posumnjati. Naime, kao što je i "Karakteristika" imala onu vrstu intonacije koja je najvećim delom približava autobiografsko-memoarskim delima, tako i "Poslednji šabat" ima sve odlike ciklusa priča.
Postavljajući u središte svog interesovanja ratne situacije (od početka pa do okončanja Drugog svetskog rata), Erenrajh Ostojić je ispričao niz priča koje u svom središtu imaju sudbine beogradskih Jevreja. Ono što je najzanimljivije u ovim pričama svakako je to što je pripovedač, po pravilu, birao onaj najdramatičniji trenutak u životu svojih junaka, što ih je prikazivao tako da njihova unutarnja drama postane osnovni sadržaj priče.
Zato se i može reći da u pričama iz knjige "Poslednji šabat" i nema kazivanja o onome što obrazuje opšti istorijski okvir (tačnije: taj okvir je dat sa samo nekoliko pojedinosti), niti se pripovedač trudi da u pričama zbivanja prevede na neki makro-plan. On, jednom reči, uvek ostaje usredsređen na pojedinačnu sudbinu, na one detalje koji mu omogućavaju da prati junakovu unutarnju dramu.
Tegobno vreme istorije
A to je omogućilo pripovedaču da iz jednog sasvim specifičnog ugla progovori o ljudskoj patnji i nesreći. Da progovori tako da sasvim sigurno neće biti čitaoca koji ove priče neće doživeti kao potresne. Uzimajući za vremensku ravan svojih priča ili trenutke u kojima njegovi junaci donose odluku da napuste Beograd, da pobegnu pred nadolazećom nesrećom ili pak trenutke kad treba da odu u nemačke logore (u Topovske šupe), Erenrajh Ostojić je posebnu pažnju posvećivao nastojanju da u taj sasvim specifični trenutak "uključi" i druge vremenske planove (junakova sećanja na život u prošlosti, na druge članove porodice i sl.).
Otuda bi se moglo reći da ove priče, pored toga što prikazuju kako pojedinac na svoja pleća tovari tegobno breme istorije, pokazuju i kako se ruši porodični okvir života. A u tom okviru se kod pripadnika beogradske jevrejske zajednice ostvaruje i veza sa onim elementima i sistemima vrednosti na kojima počiva njihov kolektivni identitet (jedna vrsta nacionalne mitologije, verski obredi i sl.).
Moglo bi se reći da o pitanjima identiteta i onoga što on donosi govore sve priče u knjizi "Poslednji šabat". Dramatično prikazujući, primera radi, ćerkinu brigu za ostarelog oca koji kreće na put u logor ili pak osvetljavajući razloge zbog kojih jedan mlad čovek odbija da, pod lažnim imenom i sa lažnim dokumentima, pobegne i iz Beograda i od opasnosti kojima je neposredno izložen, Erenrajh Ostojić pokazuje da dobro vlada onim narativnim sredstvima koja mu omogućavaju da "uđe" u unutarnji svet uznemirenog ljudskog bića, ljudskog bića koje se, takoreći odjednom, našlo u potpuno izmenjenim okolnostima.
Zbog toga većina junaka u pričama iz knjige "Poslednji šabat" i nastoji da spozna dubinu zla i nesreće koja dolazi "spolja", iz istorije, i da to zlo suoči sa onim sistemom vrednosti koji je duboko ukorenjen u istoriji i religiji jevrejskog naroda. Iz tog ugla gledano, čini se da su junaci ovih priča suviše nemoćni, da su gotovo fatalistički nastrojeni. Ali kad se dublje zagleda u njihov unutarnji svet, čitalac vidi da su oni odani jednoj životnoj filozofiji koja i patnju i nesreću prima na poseban način - mirno i sa razumevanjem koje prelazi okvire jednog dramatičnog trenutka.
Beogradski Jevreji
Mada su sudbine beogradskih Jevreja osnovna tematska jedinica u pričama iz knjige "Poslednji šabat", Erenrajh Ostojić je među junake svojih priča uključio i pripadnike drugih naroda (Srbe, Nemce, na primer). Zahvaljujući tome, ostvarene su neke od najpotresnijih stranica u ovoj knjizi (posebno u pričama "Razbijeni izlog" i "Srebrni kovčežić").
Prikazujući u priči "Razbijeni izlog" kako jedan mladić "mešane" krvi (polu-Nemac polu-Srbin) brine o starom Jevrejinu kome je kao dečak doneo mnogo neprijatnosti (razbio mu je loptom izlog i tako omogućio ocu da u jednoj rasističkoj tiradi duboko povredi svog suseda Jevrejina), pripovedač ovu pojedinost smešta na posebno važnu podlogu (stari Jevrejin je izgubio i sina i ženu, oduzeta mu je radnja u kojoj je radio i on sam je u samom predvorju smrti).
Isto tako, u priči "Srebrni kovčežić" briga jedna Srpkinje da zarobljenik Jevrejin, njen sused u miru, ne sazna istinu o sudbini svoje sestre i majke, da kroz iluziju o tome da je njima dobro dobije snagu da prođe kroz logorska iskušenja u Nemačkoj, onaj je element koji pokreće samu priču.
Veština sa kojom se pripoveda o nesreći i patnji sasvim su dovoljan razlog da se ponovno objavljivanje knjige "Poslednji šabat" vidi i kao prilika da se autor "Karakteristike" sagleda i kao uistinu dobar pripovedač.
Radivoje MIKIĆ
