Portugalija danas - strah od postojanja

Žoze Žil (autor)

Portugalija danas - strah od postojanja

935 din

U korpu

U Portugaliji se ništa ne dešava, „nema drame, samo intrige i zavrzlame“, napisao je neko grafit duž zida jednog stepeništa na Santa Katarini, koje se spušta do tramvaja u ulici Bika. Ništa se ne dešava, drugim rečima, ništa se ne upisuje – kako na planu istorije ili života pojedinca, tako i na planu društvenog života ili umetnosti. Možda su zbog toga najutemeljenije studije, i sa najdužom tradicijom u Portugaliji, one koje se odnose na istorijsku prošlost, iz očajničke želje da se upiše, da se ubeleži, ne bi li se načinilo trajnim ono što neprestano pokušava da iščezne (i što je, u svakom slučaju, s pravom već upisano – ali gde?).

Zanimljivo je da je taj grafit bio pokušaj da se upiše ta nemogućnost upisivanja…Raspravljaćemo kasnije o opravdanosti da se govori o „Portugalcima“ kao jedinstvenoj i nedeljivoj celini – što postavlja mnoge probleme.
Pretpostavimo da su oni delom rešeni. Primetimo zasad samo to da svi Portugalci uporno govore o „Portugalcima“ koji su „ovakvi“ ili „onakvi“. Čak i kao fikcija, ili kao privid mišljenja, ova celina postoji i zaslužuje da se o njoj razmišlja.Portugalska neupisanost se razlikuje od ostalih, svojstvenih drugim državama, po svojoj opštosti i po postupcima delanja. Na primer, nakon Drugog svetskog rata Nemci su odbili da upišu u svoje postojanje, kao i u svoju istoriju, Treći rajh i nacizam, ostavivši ih decenijama svedene u gimnazijskim priručnicima istorije na jednu „epizodu“ pomenutu u deset do dvadeset redaka. Ova „crna rupa“ ili neprimetni propust, ili neupisivanje, ima (još uvek) nepredvidive posledice u nemačkom društvu i, bez sumnje, nije stran usponu neonacizma.U jednoj staroj anegdoti, koja ilustruje rivalstvo između dva susedna sela u regiji Bejra Bajša, meštani jednog govorili su da su meštani drugog sela tako snalažljivi da je jednog dana neko od njih rekao svojim zemljacima: „Razmišljao sam o tome da idemo na Mesec. Dovoljno je da se jedan od nas popne prvom na ramena, da se treći popne drugom na ramena, i tako redom, dok se ne naprave najviše moguće lestve ka Mesecu. I kada ne bude bilo više ljudi, onda se prvi, koji je na zemlji, popne do vrha, zatim se drugi, koji je ostao nogama na zemlji, takođe popne, i tako sve, bez prestanka, dok se ne stigne do Meseca. Nikad neće nedostajati ljudi“.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Portugal
Ostali naslovi iz oblasti: Politika

Izdavač: Mediterran Publishing; 2011; Broširani povez; latinica; 21 cm; 146 str.; 978-86-86689-66-5;