Džon Banvil rođen je 1945. u Veksfordu, Irska. Prvu zbirku priča objavio je 1970. Do danas je napisao deset romana, koji su mu doneli reputaciju vodećeg irskog pisca srednje generacije i jednog od najznačajnijih savremenih pisaca na engleskom jeziku. Za roman Doctor Copernicus dobio je (1976.) nagradu "Džejms Tejt Blek Memorijal", za roman Kepler (1981) "Gardijanovu nagradu". Knjiga dokaza ušla je (1989) u najuži izbor za "Bukera" i osvojila "Nagradu GPA". Po svom romanu The Newton Letter, napisao je scenarijo za istoimeni BBC-jev TV film. Prošle godine dobio je nagradu američke Fondacije Lanan za sveukupni prozni opus. Zivi u Dablinu i književni je urednik lista Irish Times. Suprotno irskoj književnoj tradiciji, Banvil je izbegao dobrovoljni egzil, pa se i njegovo delo, iako prepoznatljivog temperamenta, razlikuje upravo po odsustvu prepoznatljivo irskih tema. Tri njegova romana bave se uzajamnim odnosom nauke i umetnosti kroz fiktivne ličnosti Kopernika, Keplera i Njutna. Još jedna trilogija, započeta knjigom dokaza , u prvi plan stavlja suštinsku amoralnost služenja estetskim principima. Banvilovi rafinirani negativci, opsednuti lepotom i užasom sveta, tragaju za skrivenim poretkom stvari, za nekim ključem, ili trikom, samo da bi se suočili sa vlastitom zabludom. Da su u pitanju izuzetne kreacije govori već i pojava termina banvilovska hulja u rečniku anglosaksonske književne kritike. Korene Banvilove originalnosti Irci nalaze u poetskoj preciznosti V.B. Jejtsa i apsurdističkoj tragikomediji Semjuela Beketa, ali i u ironiji i sklonosti koincidencijama Vladimira Nabokova.
03.11.03 Politika
Antologija svetske književnosti
"Očajanje", roman Jasmine Reze. – "Pomračenje" Džona Banvila. – Etore Mazina i roman "Pobednik". – "Impresionista" Harija Kunzrua
Biblioteka Antologija svetske književnosti beogradske izdavačke kuće "Narodna knjiga" obogaćena je sa četiri nova romana. Pošto dame imaju prednost, kao prvo izdvojićemo delo "Očajanje" Jasmine Reze, mlade autorke koja je u svetu daleko poznatija kao dramski pisac nego kao romansijer. Podsetićemo samo na dramu "Art", kojom se Reza proslavila, a koja je igrana i kod nas, u Ateljeu 212.
"Očajanje" je romansijerski prvenac u kojem autorka govori o delikatnoj i tužnoj temi, o starenju. U najboljoj tradiciji francuskog romana, od Prusta do novog talasa, Reza uspostavlja priču o snazi duha i slabosti tela. Monolog koji vodi glavni junak ovog, kako kaže urednik Vasa Pavković, oporog romana podseća nas i opominje na stvarnost i brzinu kojom vreme prolazi. U "Očajanju" Jasmina Reza se gotovo namerno nije odvojila od dramskog talenta koji poseduje, pa ovaj roman čiji junak Perlman razgovara sa nevidljivim sagovornicima, odsutnim sinom ili prijateljicom, može vrlo lako da bude "prebačen" u dramu koja bi, verovatno, bila i veoma gledana. "Očajanje" je preveo Stanko Džeferdanović.
Pobednik sa salaša
Etore Mazina je savremeni italijanski pisac, publicista i esejista. Njegov prvi roman "Gvožđe i med" objavilo je pre godinu dana "Otkrovenje", u prevodu Nikole Popovića, a sada nam tog autora isti prevodilac predstavlja kroz roman "Pobednik".
Centralno mesto zbivanja ovog Mazininog dela jeste salaš Pom, na periferiji Milana. Kao simbolički mikrokosmos Italije, prema zamisli pisca, i tumačenju Vase Pavkovića, ovo mesto u predvečerje Drugog svetskog rata je idealno za prikazivanje socijalne slike tog vremena i složena ratna zbivanja koja će uticati na život porodica na salašu.
Glavni junaci romana su jedan levičar, koga je Musolinijev režim osudio na višegodišnju robiju, i desničar koji će svoju karijeru krunisati hapšenjem jevrejske porodice, skrivane na salašu, u kući njegove majke.
Sudbine malih ljudi, fijasko fašizma, neorealistička poetika, sve to kroz roman "Pobednik" Etora Mazine govori o "fatumu ljudskog postojanja", najupadljivije ocrtanom u kriznim vremenima.
Odbijajući da dobije akademsko obrazovanje, pisac Džon Banvil, vrlo omiljen i cenjen među kritičarima i čitaocima, "pačvork" sticanjem znanja uspeo je, prema rečima Vladimira Lazarevića, prevodioca novog Banvilovog romana "Pomračenje", da svoju prozu obeleži "minuciozno autodidaktičkim čitalačkim hodočašćem kroz svet literature" i stvori stil u kojem opstaju "nerazmrsivi preplet nabokovljevske semantičke omamljivosti i beketovske suve ironije".
Priča o mladom mulatu
Glavni junak romana "Pomračenje" Džona Banvila je Aleksandar Kliv, cenjeni glumac koji iznenada ostaje bez teksta usred predstave. On odlučuje da preispita sebe i ostavlja sve što je do tada postigao da bi se povukao u samoću u kojoj će pokušati da kroz uspomene ponovo dođe do svog pravog Ja. Da li će u tome uspeti ne zavisi samo od njega nego i od – duhova koji su, ubeđen je glavni junak, zaposeli kuću u koju se povukao od sveta. Da li su oni zaista prisutni, ili je i sam junak, u jednom času, priviđenje sopstvenih priviđenja? – zapitaće se prevodilac u kratkoj belešci na kraju romana u kojoj daje sliku Banvilovog lika i dosadašnjeg piščevog rada. Roman "Pomračenje" je uzbudljiva priča o traganju kroz uspomene i pokušaju sakupljanja čestica duše u obnovljenu ličnost. Je li i to moguće?
Roman "Impresionista" Harija Kunzrua je debitantsko delo pisca koji ima tek 34 godine, ali su urednici "Narodne knjige" smatrali da treba da se nađe među biserima u Antologiji svetske književnosti, jer jasno profiliše, iako je u pitanju književni prvenac, blistavo ime savremene literature. "Impresionista" je, prema rečima samog autora, crnohumorna priča o identitetu, rasnoj pripadnosti i britanskoj imperiji... "Kroz dikensovsko putovanje i svekolike zgode i nezgode mladog mulata, ni Indijca ni Engleza, ni crnog ni belog, od indijskog radže do Oksforda i zamišljene zemlje Fotsa u Africi, a sve to u istorijskom kontekstu s početka 20. veka kada je britanska imperija još bila veoma moćna, Kunzru se bavi ovim pitanjima na duhovit, zanimljiv i sarkastičan način", zapisano je u belešci o romanu i piscu. "Impresionista", delo koje je prevela Mira Orlović, ima podnaslov Imitator, a priča o rasnoj dvojnosti koja ne samo da postoji u junaku već se ka njemu vraća, kao odjek, iz sredina u kojima živi. Oporo i višeslojno delo, već prevedeno na 14 jezika. Dizajn korica sve četiri knjige iz Antologije svetske književnosti sjajno je uradila Natalija Petrović, čija rešenja postaju zaštitni znak ove edicije.
A. Cvijić
