Kerol Pejtmen (autor)
Savremene feminističke kritičarke ukazuju na to da u bračni ugovor, za razliku od drugih ugovora, ne mogu ući ma koje dve razumne odrasle osobe (ili više njih), već da je on ograničen na dve strane, od kojih jedna mora biti muškarac a druga žena (a oni, opet, ne smeju biti povezani na neki unapred zabranjen način). Ne samo što muž stiče određenu moć nad svojom ženom, želeo to ili ne, već je bračni ugovor i polno askriptivan. Muškarac je uvek "suprug", a žena uvek "supruga". Ali šta sledi iz te kritike? Argument da brak treba da postane pravi ugovorni odnos implicira da je polna razlika takođe jedan aspekt "statusa". Pravni autori tvrde da
postoji vraćanje s ugovora na status zato što se bitne društvene karakteristike ugovornih strana tretiraju kao relevantne u odlučivanju o tome da li neki ugovori treba da budu dozvoljeni ili regulisani. Sloboda ugovora zahteva da se nikakve suštinske odlike ne uzimaju u obzir. Ako brak treba da postane istinski ugovoran, polna razlika mora postati irelevantna za bračni ugovor...
Ostali naslovi iz oblasti: Sociologija
Izdavač: Feministička izdavačka kuća 94; 2001; Broširani povez; latinica; 21 cm; 246 str.; 86-901859-4-1;
