ranc S. Finžgar je slovenački pisac i prevodilac. Rođen je 1871. u selu Doslovče u Gorenjskoj, a umro 1962. godine u Ljubljani. Bio je redovni član Slovenačke akademije nauka i umetnosti. U slovenačkoj književnosti poznat je po realističnim pričama o svakodnevnom seoskom životu kao i po onima o životu gradske buržoazije. Najpoznatija dela su mu Triglav (1896), Divlji lovac (1902), Pod slobodnim suncem (1906–1907), Gospodin Hudournik (1934), Njiva (1951) i Mirni put (1952).
Istorijski roman Pod slobodnim suncem je Finžgarova najobimnija i najznačajnija knjiga; prevedena je na nekoliko jezika i doživela nebrojena izdanja. Pripremajući se za pisanje ove knjige Finžgar je detaljno proučio građu o doseljavanju Slovena na Balkan, a zatim i dela starovizantijskog pisca Prokopija iz Cezareje od kojeg je uzeo podatke o tadašnjem životu u Vizantiji. Po sopstvenim rečima, obišao je i istražio predele na kojima će se odigravati radnja njegovog romana – pešice je putovao niz Dunav, prokrstario nekadašnju Meziju i Trakiju, razgledao stari Vizant, crkvu Svete Sofije, gradske forume i naselja po Zlatnom rogu.
01.01.00
Politika
18.06.2000.
Istorijski romani
Dolazak Slovena na Balkan
Dvotomno delo slovenačkog pisca Frana S. Finžgara "Pod slobodnim suncem", u izdanju beogradske kuće "Calamus"
U biblioteci "Konjanik", objavljeno je dvotomno delo slovenačkog pisca Frana S. Finžgara (1871-1962) "Pod slobodnim suncem". Ovaj roman, nastao 1906/1907. godine, preveden je na mnoge svetske jezike. Finžgara, uz Cankara, Župančiča i Prešerna, smatraju jednim od najvećih slovenačkih pisaca. Njegovo najznačajnije delo, istorijski roman "Pod slobodnim suncem", koje je kod nas nekada objavio Nolit, sada se pojavljuje u luksuznoj opremi, sa ilustracijama Alekse Gajića.
Radnja romana smeštena je u VI vek. To je vreme kada velika plemena Slovena, Anta i Huna prodiru na Balkan i ugrožavaju Vizantijsko carstvo. To je vreme vladavine cara Justinijana i carice Teodore, izgradnje hrama Svete Sofije i uspona carstva. To je vreme primanja hrišćanstva i stvaranja plemenskih saveza iz kojih će se začeti seme prve srpske državnosti. To je vreme kada se umorna, dvolična, moralno posrnula Vizantija sukobila sa loše naoružanim, ali hrabrim slovenskim ratnicima.
Govoreći o delu slovenačkog pisca Frana Finžgara, Gordana Maletić kaže da postoje ljudi koji snagom svoje mašte i talenta mogu da nas, kao nekakvi čarobnjaci, povedu u avanturu i dočaraju prošle ili buduće vekove i mi, čitajući knjigu, živimo u drugim svetovima. Finžgar je umeo tako jasno da vidi daleku prošlost i da je dočara biranim rečima na tako vešt način da, čitajući delo, i sami postajemo svedoci događaja koje je opisao.
Ovo jeste vreme ratova, ali i vreme ljubavi, sreće i spokojstva. Čitajući ovu knjigu, ističe Gordana Maletić, čućemo i osetiti zvuke, mirise i boje koji nisu izbledeli kroz protekle vekove.
Z. R.
