Desanka Maksimović rođena je davne 1898. godine u Rabrovici, kod Valjeva. Otac Mihajlo bio je učitelj rabrovičke osnovne škole, a majka Draginja ćerka brankovačkog sveštenika. Osnovnu školu završila je u Brankovini. U Valjevu je završila gimnaziju, a Prvi svetski rat prekinuo je školovanje. Godine 1919. maturirala je u valjevskoj gimnaziji. Posle mature upisuje studije uporedne književnosti, opšte istorije i istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
U Beogradu 1920. godine počinje da izlazi književno- politički časopis "Misao". Početkom godine urednici, Sima Pandurović i Velimir Živojinović, objavljuju prvu Desankinu pesmu "Jedna smrt i pitanje". Kasnije je Desanka postala stalni saradnik časopisa. Mnogi su još tada Desanku smatrali pesnikom ljubavi, mladosti i vedrine, pesnikom zemaljskih lepota i plodova. Sva dela napisana su joj toplo i iskreno, neposredno i osećajno. Prva zbirka pesama u Srpskom književnom glasniku izlazi joj 1921. godine .
Studije privodi kraju 1922. godine i prihvata se rada u privatnoj gimnaziji u Obrenovcu. Na Filozofskom fakultetu diplomirala je 1923. i postavljena je za suplenta u Trećoj beogradskoj gimnaziji. Uporedo se bavi pisanjem i saradnik je "Venca", "Ženskog pokreta", "Raskrsnice" i "Srpskog književnog glasnika". Njena prva knjiga pesama "Pesme" objavljena je krajem septembra 1924. godine.
Te godine izabrana je i za pitomicu francuskog Ministarstva inostranih poslova i krajem oktobra otputovala je u Pariz. U jesen 1925. se vraća iz Pariza i postaje profesor Prve ženske gimnazije u Beogradu. Srpska književna zadruga 1931. godine objavljuje njenu prvu knjigu pripovedaka "Ludilo srca".
Godine 1933. upoznaje Sergeja Slastikova, glumca i pesnika, i udaje se za njega. Čitav život je posvetila pisanju i radu sa decom.
Godine 1965. postala je redovni član SANU. Njene pesme i proza prevedene su na brojne jezike. Objavila je oko 50 knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, a poznatije su " Vrt detinjstva" , "Zeleni vitez" , "Gozba na livadi" , "Zarobljenik snova" , a vrhunac njenog stvaralaštva je zbirka "Tražim pomilovanje" .
Slavna pesnikinja preminula je 11. februara 1993. godine u svome domu, u Ulici srpskih vladara 23. Sahranjena je u Brankovini.
01.01.00
Politika
16.05.2002.
IZ "POLITIKE ZA DECU"
Pobožne priče
Grafički atelje "Dereta" objavio dve knjigeDesanke Maksimović sa nepoznatim pričama
U okviru manifestacije "Desankini majski razgovori", juče su u Grafičkom ateljeu "Dereta" predstavljene dve knjige ove naše spisateljice: "Pobožne priče" i "Priče o kucama".
U "Politici za decu" (1931-1941) Desanka Maksimović je objavila više pobožnih priča. Samo neke od njih našle su se u knjizi "Srce lutke spavaljke" (1943), ali posle Drugog svetskog rata gotovo da nisu štampane i mnoge su ostale potpuno nepoznate.
- Hrišćansko učenje nije lako ugraditi u priču. U tome su se mnogi ogledali, a uspeli samo najbolji. Desanka je veoma rano saznala suštinu hrišćanske nauke i suptilno je, nalik biblijskim pričama, s jedne, a narodnim pripovetkama, s druge strane, spojila principe vere s prirodom i suštinom jezičke priče. Zato se u njenim pobožnim pričama ne vidi gde veronauka služi priči, a gde priča veronauci - objašnjava Dragan Lakićević, priređivač knjige.
Grafički atelje "Dereta" je, Desanki u čast, objavio i "Priče o kucama". Desanka je priče o psima pisala poslednje decenije uoči Drugog svetskog rata. Najviše ovih priča je, takođe, objavljeno u "Politici za decu" i do sada su bile malo poznate.
Priče o kucama su, ističe Dragan Lakićević, i za odrasle, jer su to, u stvari, priče o vernosti.
Z. R.
