Plavi plamen - ljubavna pisma Džubrana Halila Džubrana Mej Zijadi

27.05.07 Danas

Razgovori, Leonid Lipavski
Logos, 2007.
preveo Zorislav Paunković

U istoriji svetske književnosti retki su slučajevi da su pripadnici neke značajne književne škole ili književnog pravca sistematski beležili svoje sastanke, razgovore i različita dešavanja u doba nastanka i trajanja tih pokreta. Još su ređi slučajevi da je neki učesnik tih književnih pokreta ostavio podrobne zapisnike o njihovom delovanju. Među takve, retke i dragocene dokumente spada knjiga Razgovori Leonida Lipavskog. Lipavski je tokom 1933. i 1934. beležio susrete, okupljanja i razgovore ruske grupe apsurdista, na čijem je čelu bio Danil Harms. Učesnici u razgovorima bili su, pored Harmsa i pesnici Nikolaj Olejnikov, Nikolaj Zabolocki, Aleksandar Vedenski, filozofi Jakov Druskin i Leonid Lipavski, filolog-germanista Dmitrij Medvedev i Tamara Lipavska. Razgovori fiksiraju dramatičan period u istoriji grupe uoči njenog raspada, posle prvog hapšenja Danila Harmsa i Vedenskog. Iako su zapisi razgovora u delu sažeti i literarno obrađeni, oni pružaju uvid u funkcionisanje ovog zajedništva i međusobne odnose sagovornika", kaže o Razgovorima njihov prevodilac, Zorislav Paunković. Pred nama je delo gde su stvarni junaci i književni likovi, a njihove rasprave i odnosi imaju dramski karakter. Dijalozi u ovoj knjizi nalik su na platonovske, a najzastupljeniji sagovornik u ovoj knjizi jeste sam Harms.


Plavi plamen, Halil Džubran
Paideia, 2007.
prevela Dragana Kujović

Plavi plamen su ljubavna pisma Halila Džubrana Mej Zijadi, književnici sa kojom je tokom života godinama bio u intenzivnoj, emotivnoj prepisci, a koju nikada nije sreo. Ova Džubranova pisma - istovremeno i književni dokumenti od jedinstvene važnosti, prevedena su na mnoge evropske jezike i, po prvi put, na srpski. Plavi plamen obuhvata trideset i sedam Džubranovih pisama Mej Zijadi. Njihov ljubavni odnos po svemu je neobičan - nastao je i razvijao se kroz književnu prepisku. Prepiska između dvoje umetnika trajala je dvadeset godina, uprkos tome što je Džubran bio na Zapadu, a Mej na Istoku. Njihova strast je oblikovala ova pisma retke lepote, koja piše i Džubran-mistik i Džubran-dete, ali i Džubran-zaljubljeni muškarac. Poslednje Džubranovo pismo Mej je primila dvadeset dana pre njegove smrti. Po odlasku Džubrana, Mej je živela još deset godina, između sanatorijuma za duševno obolele, Bejruta i Kaira. Džubranova pisma uvek je nosila sa sobom.


Dobar Nemac, Džozef Kanon
Laguna, 2007.
prevela Žermen Filipović

Dobar Nemac ima prigušenu, maglovitu, tragični atmosferu filma i romana Treći čovek. Isto je i vreme dešavanja, kao i mesto. Roman počinje u trenutku kada je Drugi svetski rat završen. Glavni junak, Džejk Gajzmar, bivši dopisnik CBS-a iz Berlina, uspeva da dobije jedno od poželjnih novinarskih mesta na Postdamskoj konferenciji. Zadatak mu je da napiše niz članaka o savezničkoj okupaciji. Njegov lični plan je da pronađe Lenu, ljubavnicu koju je ostavio kad je izbio rat. Kad naiđe na ubistvo - jezero izbacuje telo američkog vojnika na mestu gde se održava konferencija - misli da je pronašao ključ koji će mu otvoriti vrata njegove berlinske istorije. Pred nama je Berlin, grad uništen do temelja, u kome su, zajedno sa fizičkim uništenjem, zbrisane i sve moralne vrednosti. Siromašna i gladna deca kopaju po ruševinama, a ljubav se može voditi i za jednu cigaretu. Američki vojnici, prepuni crnoberzijanskog novca, provode se s Nemicama po tajnim džez-klubovima, dok u vazduhu i dalje lebdi prašina od porušenih građevina. Nigde nije kao u Berlinu 1945. godina - tragedija i grozničava zabava traju uporedo, posle propasti starog sveta. Jedna istorija ljubavna i jedna istorija ratna čine siže ovog dela. Pritajeni, najsnažniji lik, koji lebdi na svakoj stranici je - rat.

Sanja Domazet

26.05.07 Glas javnosti

Izdavačka kuća "Paideia" nedavno je objavila prve tri knjige sabranih dela istaknutog književnika svetskog glasa Halila Džubrana "Plavi plamen", "Bogovi zemlje" i "Glas učitelja". LJubavna pisma Halila Džubrana pisana Mej Zijadi objavljena u delu "Plavi plamen" predstavljaju jedinstvene književne dokumente prevedene na mnoge evropske jezike, među kojima na španski, italijanski, francuski i engleski.

Reč je o jednoj od nesumnjivo najlepših ljubavnih prepiski svih vremena koja se prvi put pojavila u prevodu s arapskog originala i na srpskom u prevodu Dragane Kujović. Knjiga sadrži trideset i sedam pisama, među kojima je i jedno nepotpuno pismo datirano u junu 1921. godine. LJubav između Halila Džubrana i Mej Zijade je izuzetna i retka ljubav, koja je nastajala i razvijala se kroz neobičnu književnu prepisku, duhovnu razmenu koja je spojila dva usamljena srca, dva izdvojena duha, od kojih je svaki tragao za onim "plavim plamenom", koji ih je vezivao i trajao je dvadeset godina, i to samo kroz susrete u duhovnom svetu, u maglovitoj imaginaciji, jer između njih je bilo"sedam hiljada milja", kako kaže Džubran, i "široka mora", kako piše Mej. Džubran je bio na Zapadu, a Mej na Istoku.

Uprkos tome, bili su veoma bliski i zaljubljeni. Ova pisma obogatila su savremenu biblioteku ne samo kao svedočanstvo velike i izuzetne ljubavi koja je postojala i trajala između dva umetnika, već i zbog svoje čudesne lepote nesumnjive umetničke vrednosti. Karakterističan znak njihove ljubavi, crtež ruke s plamenom bio je poslednja Džubranova poruka Mej, koju je primila 26. marta 1931. godine, dvadeset dana pre njegove smrti. Mesec dana posle smrti znamenitog pisca, Mej je priznala svojim čitaocima dugu prepisku između nje i Džubrana, koju je do tada čuvala van domašaja svih kao duboko zakopanu tajnu i to u članku pod nazivom "Džubran opisuje sebe u svojim pismima", u kojem je dala neke fragmente iz njegovih pisama.
U knjizi lirskih zapisa "Glas učitelja" progovara Džubran kao pisac, slikar, filozof jezgrovito, upečatljivo i ritmično. Govori o ljubavi, umetnosti, ljudskoj patnji, o bolu, prirodi, lepoti života i nemoći da se u ovom svetu ostvare ljudske želje. Tu je i poslednje Džubranovo delo koje je čuveni pisac za života objavio pod nazivom "Bogovi zemlje", koje je s arapskog preveo Raša Sekulović. Ovu knjigu počeo je da piše još 1915. godine, da bi definitivnu verziju rukopisa predao izdavaču Knopfu jula 1930. godine, a u formi knjige objavljen je 1931. Zbog srodnosti sa njegovim prethodnim knjigama "Bezumnik" i "Prorok", ova knjiga predstavlja poslednji deo svojevrsne trilogije. Osnovna tema kojom se bavi ovo delo napisano u formi sokratovskog dijaloga jesu zapravo tri velike tendencije ljudskog srca koje personifikuju određeni bogovi. Prvom bogu se život ogadio i on želi da ga uništi.

Drugi je ispunjen voljom za moć i koristi je da vlada ljudima koje smatra "hranom bogova", dok treći odbacuje indiferentnost prvog i aroganciju drugog i ubeđen je da se tajna egzistencije nalazi u lepoti i ljubavi. Prva dva se raspravljaju ne slušajući trećeg koji na kraju trijumfuje pošto ih je poveo putem lepote i tako im ljubav učinio dostupnom.
Pesnik, filozof i slikar Halil Džubran (1883-1931) rođen je u selu Bšari u podnožju Libanskog gorja u hrišćanskoj svešteničkoj porodici. Obrazovanje je sticao u Bejrutu, Parizu i NJujorku. Džubran je bio višestruko nadarena ličnost i ostavio je osoben trag u svetu književnosti i duhovne baštine. Pošto je u svom književnom i likovnom stvaralaštvu bio podjednako otvoren za istočna i zapadna mišljenja i pevanja, često je ukrštao i uzajamno oplemenjivao najrazličitije duhovne pravce: američki transcendentalizam i sufizam, odjeke mesijanskih poslanica i ničeovskih beseda, Rodenovu istančanost i Blejkovu neprolaznu vizuelnost. NJegovo izuzetno književno delo obuhvata pesme, pesme u prozi, parabole, priče, aforizme i propovedi.

M. M

10.05.07 Večernje novosti

LjUBAVNA prepiska Halila Džubrana i njegove velike ljubavi Mej Zijada trajala je gotovo tri decenije, sve do njegove smrti 1931. godine. Bili su srodne duše, odani jedno drugom, a da se nikada nisu videli. Ukupno 36 Džubranovih pisama upućenih Mej Zijadi sabrano je u knjizi "Plavi plamen", koju je, u prevodu Dragane Kujović, objavila "Paideia".
Prepiska je počela 1914. godine, kada je Zijada poslala Džubranu pismo, oduševljena njegovom knjigom. Tako je počela razmena misli i osećanja. Oboje su tragali za "plavim plamenom" ljudske duše, "koji svetli i ne menja se, menja i ostaje nepromenjen, gospodari i pokorava se". U Džubranovim pismima, osim ljubavi prema ženi, traganja za istinom, preovejava i islamski misticizam.
Činjenicu da nikada nije hteo da upozna svoju platonsku ljubavnicu, Halil Džubran opravdao je strahom od razočaranja. Ovaj slavni pisac nikada se nije ženio, a ljudi koji su mu bili bliski govorili su da je izbegavao svaki fizički kontakt sa ženama.
Posle "Plavog plamena", "Paideia" namerava da objavi i Džubranove knjige "Bezumnik", "Glas učitelja" i "Bogovi zemlje". Tako će, uz objavljivanje i biobibliografije, ovaj izdavač da kompletira sabrana dela slavnog libanskog pesnika, filozofa i slikara. Njegovo književno delo obuhvata pesme, priče, pesme u prozi, aforizme, parabole...

I. M.