Petar I - Kralj oslobodilac

30.06.19

Život kralja Petra I Karađorđevića (1844-1921), jedinog srpskog vladara još od srednjeg veka koji se rodio i umro u otadžbini, tema je nove knjige Dušana M. Bapca, monografske višemedijalne publikacije "Petar I – kralj oslobodilac" ("Evro Book", 2019).

Autor je dao političko-istorijsku analizu okolnosti koje su pratile život i vladavinu jedne od najistaknutijih i najsvetlijih figura srpske istorije.

- U suštini, nema novih senzacionalnih činjenica koje nisu bile poznate prethodnih 100 godina, novo je pakovanje, sinteza raspoloživog materijala i njegova formulacija prijemčiva današnjem čitaocu, po obimu, dvojezičnosti i zastupljenosti likovnog sadržaja – kaže za "Blic" autor Dušan Babac.

Nikako ne želeći da umanji značaj trotomne biografije kralja Petra I iz pera Dragoljuba Živojinovića, pisane decenijama, Babac smatra da je to format blizak uskom krugu čitalaca, te da je on napravio "svoju redakciju" koristeći i predratne izvore i ogroman fond materijala koji je prikupljao više od 20 godina.

Nove fotografije

- Sve se to našlo na jednom mestu ove godine, kada se navršava 175 godina od rođenja kralja Petra, i to je lep način da mu se odužimo za sve što nam je ostavio – ističe Babac, u razgovoru vođenom u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda, gde je održana i promocija knjige, na nekada jedinom dvoru u kojem je kralj Petar stolovao i vladao.

- Ovom knjigom dobili smo po mnogo čemu bogat i neočekivano zanimljiv tekst sa čitavim fondom fotografija i drugog likovnog materijala, slika, plakata i predmeta koji su vezani za privatni i javni kraljev život. Zadivljen sam šta je sve Dušan pronašao, koliko je kolekcionara u Srbiji i svetu sa jedinstvenim primercima. Tu je fotografija koju ranije nisam video, iz doba žalosti posle smrti kraljeve supruge kneginje Zorke (gde je prikazan sa korotnom bradom – prim. nov.), neke fotografije iz rata koje nisu često predstavljane, čak i prvi rendgenski snimak načinjen u Srbiji početkom 20. veka na kojem je šaka kralja Petra u koju je bio ranjen tokom Francusko-pruskog rata – navodi istoričar prof. Čedomir Antić.

I njegov kolega, prof. Čedomir Vasić istakao je deo koji se odnosi na vizuelni materijal, a koji može da se prati "skoro kao celovečernji film".

- Imate čitave događaje snimljene iz različitih uglova, u različitim trenucima i mi na njima možemo da vidimo kakav je bio i izgledao i kakav je dušom bio kralj Petar. Način na koji se obraća zarobljenom turskom oficiru, saborcima iz Sen Sira, ali i kako se drži za stolom u jednoj od dvorskih sala... svuda se vidi živ čovek i psihologija ličnosti, što je izuzetna dragocenost – napomenuo je Vasić.

On je naročito izdvojio spomeničku skulpturu sa restauracijama i replikama poznatih spomenika kralju u Velikom Bečkereku od Valdeca i u Skoplju od Augustinčića, kao i kopije u boji portreta Vlaha Bukovca, danas izgubljenih ili uništenih originala.

- Jedna kopija relativno nepoznatog Bukovčevog portreta čuva se u Zagrebu a druga u Beču. Interesantno je da danas ne postoji nijedan sačuvan portret Paje Jovanovića, ali, ko zna, možda će se pojaviti koliko sutra. To je nešto što mi se uvek događa sa knjigama. Čim izađe nova, već narednog dana se pojavi neki fantastičan materijal koji bi dobrodošao za to izdanje – veli autor.

Demokrata u duši

U knjizi su i retko viđene slike venčanih kruna Petra i Zorke, porcelanski tanjir sa njegovim grbom, iz vremena dok je kao knez Petar živeo na Cetinju.

- Bio je strašno skroman. Jako malo stvari ostalo je iza njega. Nije imao ličnu imovinu. Bio je vojnik, imao je uniformu i sve svoje nosio je sa sobom. U blagodetima svojih rezultata, uslovno rečeno, uživao je od kraja Balkanskih ratova do početka Prvog svetskog rata, što je manje od pola godine. Sve ostalo je bila borba. Najvećim delom borba sa samim sobom da istrpi i ta njegova velika pobeda nad samim sobom je ono po čemu ga pamtimo – kaže Babac.

Šta bi nam danas savetovao da je ovde, pitamo ga.

- Da se ugledamo više na njega, da budemo skromni. To nije demode. Kad bi naši učesnici izvršne vlasti bili skromni kao što je bio kralj Petar, svima bi nam bilo mnogo bolje – tvrdi pisac.

"Neduga vladavina Petra I (1903-1914) smatra se zlatnim dobom prosperiteta Srbije. Bio je jedini ustavotvorni parlamentarni monarh i demokrata u pravom smislu te reči, a njegov primer može biti veliko nadahnuće i uzor i u današnje vreme, naročito kada se uzme lična skromnost koja se graničila sa asketizmom. (...) Njegova izjava da bi se, ukoliko srpski narod tako odluči, saglasio sa ukidanjem monarhije i uspostavom republike, bila je izjava bez presedana u srpskoj istoriji i ukazuje na autentičnost njegove demokratičnosti", piše u uvodnoj reči knjige. Jedini uslov kralja Petra da dođe na srpski presto te 1903. bila je da ga narod izabere.

Bio je čovek koji je posle skoro 45 godina izgnanstva došao u svoju zemlju da je pomiri, posle skoro čitavog veka najdugotrajnijeg unutrašnjeg sukoba u zemlji, kaže Čedomir Antić.

- Na tom prestolu, koji je zauzeo i iz mraka osmanskog ropstva uzdigao njegov deda vožd Karađorđe, u državi čiju je administraciju, makar formalno, uspostavio u doba ustavobranitelja njegov otac Aleksandar, on je došao kao najstariji vladar, sa 59 godina. Za njegove vladavine 1903-1914. promenilo se 18 vlada. Iako su danas mnogi doktorati i karijere napravljene uz tezu da Srbija nije imala perfektnu parlamentarnu demokratiju, treba da kažemo da u skladu sa svetskim standardima onog vremena, pa i svetskim standardima današnje demokratije, mi nikada takvo demokratsko dostignuće, takvu slobodu i takav razvoj nismo imali kao u to vreme. Delimično je to bila zasluga ne samo onoga što je kralj Petar činio kao ustavni vladalac već onoga što nije činio a mogao je. Posle smo videli kako u jednoj zemlji čiji je narod i siromašan i - bez obzira na veliki napredak u prosvetiteljstvu - prilično neprosvećen, kako je lako nekome ko drži formalnu vlast i koji ima neki uticaj na državnu administraciju i vojsku, da se zacari i uspostavi autokratiju i vlada samovoljno. U doba Petra I mi smo imali demokratske izbore i tada se desilo nešto što se posle dogodilo tek 2000: da jedna vlada raspiše izbore i izgubi na njima. To je kod nas sledećih 95 godina bilo nepoznato – podseća Antić.

Krunisani predsednik

- Tokom boravka u Grčkoj dao je intervju za američke novine u kojem je rekao da je on neka vrsta krunisanog predsednika republike. Bio je izuzetno ponosan na to i sebe je poredio još samo sa engleskim kraljem Džordžom V. Smatrao je da su njih dvojica savremeni parlamentarni vladari u tadašnjoj Evropi u kojoj su monarhije bile dominantan oblik državnog uređenja – napominje Babac.

Miona Kovačević