21.05.06
S pesnikom pod ruku
Jasmina Ninkov
Biblioteka koja nosi ime Milutina Bojića objavila CD o njegovom životu i stvaralaštvu
Beogradska biblioteka „Milutin Bojić” sutra u 19 časova u Galeriji OZON organizuje virtuelnu šetnju kroz koju će biti predstavljen prvi multimedijalni prikaz života i stvaralaštva Milutina Bojića, značajnog srpskog pesnika i dramskog pisca s početka 20. veka. Najveći deo ovog CD, koji je priređen u saradnji sa Udruženjem za multimediju SCG, posvećen je pesniku „Plave grobnice”, a kao prateći materijal dat je hronološki pregled aktivnosti biblioteke koja nosi njegovo ime i koja je danas, jedina u Srbiji, članica EBLIDE, evropskog biroa za muzeje, biblioteke i arhive. Ovo elektronsko izdanje značajno je kao mogućnost za dalji rad i saradnju Biblioteke „Milutin Bojić” u Srbiji i regionu, a posebno kada su u pitanju međunarodni projekti kao CALIMERA, koji organizuje Evropska komisija i u kojem je ova biblioteka partner za Srbiju i Crnu Goru.
Producent CD Biblioteka „Milutin Bojić”, a glavni i odgovorni urednik izdanja je Jasmina Ninkov, direktorka biblioteke, objašnjava kako se došlo na ideju da multimedijalno budu predstavljeni opus i život Milutina Bojića?
– Od trenutka kada sam došla na mesto direktora biblioteke „Milutin Bojić”, razmišljala sam o njegovom stvaralaštvu i o načinima na koje ono može da se učini dostupnijim. Lik i delo Milutina Bojića su jako interesantni. Bio je izuzetno obrazovan čovek, mnogo je pisao, prevodio sa više jezika i moglo bi se reći da je bio prototip tadašnjeg Beograđanina. Čitajući njegova dela i baveći se njegovom biografijom uvidela sam da je malo zapostavljen i da, u vremenu u kojem živimo, mladi nemaju prave idole. Imala sam priliku da putujem po svetu i radim projekte u kojima sam videla kako ljudi tamo predstavljaju kulturne sadržaje uz pomoć elektronike i čine ih, na jedan efikasan način, dostupnim široj publici.
Jasmina Ninkov značaj ovog projekta vidi u tome što smo mi, kako kaže, društvo bogate kulturne istorije, a problem je što ne prikazujemo kulturne sadržaje u dovoljnoj meri. „Ovo je jedan od načina da izuzetno velikom broju ljudi bude dostupno ono što posedujemo, a nemamo sredstava i uslova da to predstavimo. Osvetlili smo život i rad jednog značajnog pisca i CD se sada nalazi u fondu Narodne biblioteke Srbije, biće predmet kulturne razmene sa inostranstvom i u tome je značaj ovakvih projekata.
– Kultura je veliki brend Srbije i mislim da je ovo apsolutni put za popravku loše slike o nama. Teškoće su uvek finansijske, jer je potrebno puno sredstava da se uradi jedan ovako obiman projekat, ali našu biblioteku veoma dobro finansira Skupština grada, a više novčanih sredstava je prilika da se „razmašemo” i radimo mnogo drugih stvari.
Da li će se i kada CD naći u prodaji? Direktorka biblioteke „Milutin Bojić” kaže da se on za sada može iznajmiti u ovoj, i u Narodnoj biblioteci Srbiji, da neće biti u prodaji, a zainteresovane ustanove mogu da ga dobiju direktno od Biblioteke.
Savremeni oblik predstavljanja književnosti, baštine i umetnosti su CD izdanja. Na kojem nivou, inače, naša zemlja prati tehnologiju digitalnog arhiviranja kulturnih vrednosti koja u svetu doživljava svoju ekspanziju? – pitamo Jasminu Ninkov.
– U našem nerazvijenom društvu, u kojem samo 10 odsto stanovnika koristi kompjuter, posredovanje kulturnih sadržaja i virtuelna komunikacija su „špansko selo”. U Briselu sam prisustvovala radionici na kojoj je direktor arhiva iz jednog manjeg norveškog grada izvadio svoj mobilni telefon, konektovao se sa veb-sajtom svog arhiva i rekao da se tu nalazi sve i da može da se pretražuje. To je najdrastičniji primer do koje mere su napredovale neke zemlje u ovoj oblasti, a gde se mi nalazimo. Evropska unija se odredila kao društvo znanja, a ne kapitala i tamo se mnogo ulaže u obrazovanje, a posebno u digitalizaciju kulturnih sadržaja.
A da li je naša država spremna da podrži uključivanje biblioteka u svetsku i evropsku elektronsku mrežu tih ustanova?
– Da, Narodna biblioteka je partner u projektu Evropske biblioteke, mi smo posmatrači u okviru MINERVE, to je ministarski projekat, u kojem sarađuju republičko Ministarstvo kulture. Sve bi bilo lakše da kod nas postoji strategija razvoja informacionog društva ili nacionalni centar za digitalizaciju, koji bi bio organizovan na državnom nivou.
Imate li u planu druga izdanja?
- Želja nam je da opet napravimo neki elektronski zapis ili knjigu, jer je to mnogo jednostavniji način od štampanih izdanja. Veoma insistiramo na razvoju našeg sajta, koji stalno dopunjujemo novim podacima i trudimo se da to bude ogledalo naše kuće. Jedna od stvari koju planiramo je izrada servisa „Pitajte bibliotekara” čime se omogućuje našim korisnicima da se putem i-mejla raspitaju o knjigama koje žele da iznajme, kaže na kraju Jasmina Ninkov.
Biljana Stojaković
