Perturbacije, i druge nevolje

27.09.05

LJudi nisu dovoljno obavešteni koliko je moderna fizika zapravo filozofija, objašnjava autor zbirke „Perturbacije i druge nevolje”

U izdanju „Narodne knjige” nedavno je objavljena prva zbirka pripovedaka „Perturbacije i druge nevolje” dvadesetsedmogodišnjeg pisca i novinara Slobodana Bubnjevića. U ovom delu sabrali su se, kako objašnjava autor, razni poremećaji, mnoge pometenosti i svakovrsna odstupanja, koji bi u čitaocu, zabasalom u ovu zbirku sa zabunama, mogli probuditi nekakve nemire, slutnje i nagoveštaje.

Slobodan Bubnjević jezikom fizike opisuje svet koji ga okružuje, izvrćući realnost naopačke i eksperimentišući sa malim poremećajima unutar društva. Mladi pisac završio je Matematičku gimnaziju i apsolvent je na istraživačkom smeru Fizičkog fakulteta u Beogradu, što donekle i objašnjava njegovu potrebu za eksperimentom. Piše članke iz popularne nauke za nedeljnik „Vreme”, list „Politika” i magazin „Mladi fizičar”. Napisao je drame „Embrio”, „Fisioni fragmenti” i druge, dok je za radio dramu „Usud” dobio prvu nagradu na Javnom anonimnom konkursu Radio Beograda 2005. godine.

O poremećajima (perturbacijama) savremenog društva Bubnjević kaže:

– Ovu reč pozajmio sam iz fizike, nauke u čijem rečniku perturbacije nisu samo neophodna i neprijatna pozajmica, već „domaća” reč, lako izgovorljiva i ugodna uhu fizičara. U mojoj prvoj zbirci bavim se poremećajima koji su nastali u međuljudskim odnosima. Kroz priče provlačim moderna naučna saznanja, trudeći se da pri tome ne opteretim čitaoca. Perturbacija se odnosi i na formu zbirke, odnosno na narativni postupak koji primenjujem. Ako, na primer, posmatrate dvoje ljudi u svakodnevnom životu, to neće izazvati neku posebnu dramu, ali ako postavite stranca ili vanzemaljca u njihov stan, tek onda nastaje prava drama, zaplet koji više govori o svakodnevnom životu tih ljudi, nego na primer roman-reka.

Postupak koji je autor primenio u deset priča podseća ga, kako priznaje, na ono što fizičari inače rade kada izazivaju poremećaje.

– Moj koncept je bio da se u uređenom sistemu međuljudskih odnosa napravi jedan mali poremećaj i da se onda posmatra kako taj sistem reaguje. Nekad se dogodi raspad sistema, a opet nekad stvari ostanu iste kao da se ništa nije dogodilo, objašnjava Bubnjević i dodaje:

– U savremenoj književnosti je takođe došlo do određenih poremećaja. Književnost je, bojim se, u velikoj nevolji, a o tome niko ne vodi računa. Moderni čitalac danas nema toliko vremena za čitanje koliko ga je imao do pre samo pedeset, možda čak i deset godina. Danas su tu internet, televizija i potpuno novi vidovi komunikacije. U toj situaciji, pisac mora pažljivo da razmisli šta će ponuditi čitaocu za to malo vremena. Čitaoci, pre svega, vole fabulu i ona im se mora ponuditi. Ideja perturbacije jeste da se savremenom čitaocu pruži fabula.

Na pitanje koliko se fizika ogleda u filozofiji i obratno, Bubnjević odgovara:

– LJudi nisu dovoljno obavešteni koliko je moderna fizika zapravo filozofija. Od Galileja i NJutna rađa se nova eksperimentalna nauka koja više nije filozofija. To je moderna fizika i sve njoj srodne nauke. Danas smo uz kvantnu mehaniku došli do situacije da fizika ide malo ispred filozofije u pokušaju pružanja odgovora na neka pitanja kojima se filozofija vekovima bavila. Zbog kompleksnosti matematičkog jezika kojim fizika govori, običan čovek ne zna do kakvih je odgovora došla moderna nauka, pre svega fizika. Kada bih bio u situaciji da ponovo biram kako bih se obrazovao, opet bih izabrao prirodne nauke. Smatram da o istoriji i filozofiji mogu nešto i sam da naučim, dok je za prirodno-tehničko obrazovanje neophodna pomoć drugih ljudi. Ne znam da li sam napisao ovu zbirku da bih tragao za odgovorima u fizici ili sam možda pravio zbirku zato što sam imao neke odgovore. To je moja lična nedoumica.

Slobodan Bubnjević sada piše radio dramu o Ruđeru Boškoviću. Planira da se vrati romanu koji već izvesno vreme piše, a velika mu je želja da se jednog dana okuša i u pozorišnoj drami. Okupiraju ga teme melanholije i depresije, koje će pretočiti u budući roman.

– Intrigantan mi je i nacizam kao fenomen. Uspeo sam da nađem dodirnu tačku između melanholije i pojave nacizma. Tu su i motivi, poput zaboravljanja. Nekada smo bežali od zaborava, a danas zapravo idemo ka njemu pokušavajući da što pre zaboravimo našu prošlost. Iz ove priče se polako izvlači fizika, a uvlači teorija evolucije koja mi je posebno zanimljiva, tvrdi Bubnjević.

Isidora Masniković

09.09.05

Fizičar Slobodan Bubnjević, autor zbirke priča "Perturbacije i druge nevolje"

Nacionalna je tragedija to što Srbija nikada nije zaista prošla kroz fazu u kojoj se radovala napretku
Nedavno objavljenom zbirkom priča "Perturbacije i druge nevolje" (Narodna knjiga), Slobodan Bubnjević, inače fizičar po obrazovanju, potvrdio je pravilo da savremena srpska književnost najbolja dela dobija od pisaca sa margine svog glavnog toka - onih koji su izbegli presu svemoćnih (dva-tri) profesora, kritičara, urednika i ostale menažerije. U Bubnjevićevim pričama zakoni fizike i matematičke definicije postaju vrlo uspele metafore i simboli u tumačenju sveta.

Zemlji predviđate smrt. Pojačana literarna slika ili procena znalca o količini nuklearnog oružja i odnosa prema prirodi?
- U odnosu na večno trajanje bogova iz priče "Virus", uobičajena antropocentrična predstava naše civilizacije uzmiče pred činjenicom da je boravak ljudi na Zemlji samo trenutak u 15 milijardi godina dugoj evoluciji vasione. Gledano iz tog ugla, planeta Zemlja će, pre ili kasnije, nestati, kao što se neprekidno rađaju i nestaju svetovi svuda u univerzumu. Na astronomskim prostorno-vremenskim skalama, sasvim je svejedno da li je tamo neku planetu za jednokratnu upotrebu uništilo nekakvo minijaturno stvorenje koje se na njoj pojavilo ili je planeti jednostavno istekao rok trajanja.


Život u vremenu posle očajanja

Priča "Fantastična terapija Adama Herdinga" govori o gubitku sećanja i o "srećnim" ljudima bez prošlosti.
- Herdingova terapija jedan je od načina da se o bolu govori, i to o bolu moje generacije. Ljudi mojih godina nisu samo očajni zbog otuđenja modernih vremena, četiri izgubljena rata, prećutkivanja zločina, socijalne nepravde, generacijske diskriminacije, uništenih univerziteta i siromaštva u svakom pogledu koji bi samo deceniju starije generacije doživele kao strašne poremećaje, perturbacije o kojima bi vredelo vikati i spaljivati se na trgovima. Moja generacija zapravo živi u vremenu posle očajanja. Mislim da to mora da se kaže svim tim starcima koji i dalje po televizijskim emisijama tuguju za nacionalnim interesima, izletima u Trst, četvrtoj armiji u Evropi i svinjskim polutkama koje su dobijali preko sindikata.




Pored uznemirujućeg eseja u nedeljniku "Vreme" o stvaranju atomske bombe, Vaše priče deluju kao uspavanka. Koliko je strah od biološkog oružja danas realan?
- Ne mislim da nam preti kraj, bez obzira na to što smrtonosni arsenali nikada nisu bili veći. I od prethodnih civilizacija, ma kako one bile razorene, uvek su ostajale dragocene tekovine. Nove kulture su samo prividno počinjale iz početka i uvek gradile blistaviji novi svet na starim temeljima. Kada se razmišlja o tim tekovinama, najveća greška bila bi da se zatvorimo prema novim saznanjima, naročito u nauci. Svi ti paranoični pokušaji da se nauka ućutka podsećaju me na odluku deteta da nikada ne odraste. Potonje posledice te odluke donele su mnogo više zla nego što bi ga inače bilo. Smatram da je strah od masovnog uništenja štetan, mada možda nije bezrazložan.

Mislite li da se čovek igra sa Zemljom kao Čaplinov "Veliki diktator"... ili je shvatio da prirodu ne može beskrajno da uništava?
- Pre samo sto godina situacija je bila sasvim obrnuta. Na početku 20. veka čovek je konačno dobijao bitku protiv prirode i vladalo je osećanje da nema ograničenja napretku. Kasnije, kao da su stigli računi za sva saznajna i tehnička postignuća. Oduševljenje napretkom je splaslo, da bi danas postalo sasvim normalno da prirodu vidimo kao žrtvu. Ipak, umesto tugovanja zbog prevelike cene, više volim da gledam kako će blagodeti onoga što je priroda tako skupo platila biti iskorištene. Naša nacionalna tragedija je što Srbija nikada nije zaista prošla kroz fazu u kojoj se radovala napretku. Kao da smo prespavali opšte veselje. No, jutarnji mamurluk nas nije zaobišao.

Da li je svet nepopravljivo uništio našu privatnost? Ima li načina da se sačuva intima?
- To je preozbiljan fenomen da bih se usudio da bilo kome nudim rešenje. U svom privatnom životu pokušavam da se okrenem čitanju, uživanju u prirodi i prijateljima, svim onim intimnim vrednostima koje su sa televizije osuđene kao dosadne i preozbiljne. Pokušavam, takođe, da svoje odnose sa ljudima shvatim preozbiljno. Ne znam da li je to zaista rešenje, ali ponekad pomogne.

Jedan od Vaših junaka nalazi se u Ulici Borisa Davidoviča...
- Posle Andrića i Crnjanskog, Kiš je najozbiljnija perturbacija u istoriji srpske književnosti. I njeni efekti još traju. Neshvatljivo mi je, međutim, da posle "Grobnice za Borisa Davidoviča´" neki romani koje je ta zbirka obesmislila i pre nego što su napisani danas postaju lektira. Da ne pominjem kako takve knjige povremeno osvajaju i nagrade u vrtlogu domaće književne scene.

Tatjana Čanak

25.08.05 SEEcult.org

BEOGRAD, 24. avgusta (SEEcult.org) - Knjiga “Perturbacije i druge nevolje” Slobodana Bubnjevica, fizicara, novinara i autora radio drama, bice predstavljena veceras u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda (KCB), uz projekciju filma “Pertumbacije”.

Na promociji tog Bubnjevicevog dela, u izdanju Narodne knjige i Alfe, ucestvovace Vasa Pavkovic, Teofil Pancic i autor, najavio je KCB.

Autor je u toj zbirci prica sabrao razne poremecaje, pometenosit i odstupanja, koji bi citaocu, kako je navedeno u uvodu, mogli probuditi nekakve nemire, slutnje i nagovestaje, pored drugih nevolja.

“Autor se osmelio da ovaj sareni zverinjak ukroti i objedini pod latinskim imenom Perturbacije, sto jeste pojam koji najbolje odgovara Poremecajima, ali i on sa malim odstupanjem od pravog smisla. Ovu rec, sto je u nasem jeziku bila i ostala lose prilagodjen stranac, autor je (sledeci svoju nezahvalnu nameru da naokolo i sam izaziva perturbacije) uzajmio iz fizike”, navedeno je u uvodu knjige.

Takozvani racun perturbacija spada u zahvalnija matematicka orudja kojim fizika opisuje svet, a zasnovan je na ideji da se svi oni, na prvi pogled, neresivi sistemi, sasvim malo poremete, kako bi se proucavanjem promena koje je takva perturbacija izazvala, dobilo mnogo vise nego pri direktnoj analizi neporemecenih sistema.

Bubnjevic je rodjen 1978. u Rijeci, a zavrsio je Matematicku gimnaziju u Beogradu i apsolvirao na Fizickom fakultetu.

Novinar je nedeljnika “Vreme” gde pise tekstove iz popularne nauke. Do sada je napisao radio-drame “Embrio” (premijerno emitovana na Radio Beogradu u martu 2004), “Pavle Savic, fisioni fragmenti” (novembar 2004), “Lov na Carsla Darvina” (april 2005) i dramu “Usud”, kojom je osvojio prvu nagradu na Javnom anonimnom konkursu Radio Beograda za najbolju originalnu dramu 2005. godine.

“Perturbacije i druge nevolje” je njegova prva knjiga.