Periodni sistem

Izdavač: Paideia
Naslov originala: Il sistema periodico

Azot, ugljenik, vodonik, zlato, arsenik... dvadeset jedan hemijski element u naslovima priča u ovoj knjizi, dvadeset jedno poglavlje jedne autobiografije koja po svojoj senzibilnosti i sklopu prati složenu nit lične i kolektivne priče, uranjajući korene u mračno i nepoznato svojstvo materije, pripovedajući priče jednog zanata „koji je zapravo poseban slučaj, jedna teža verzija zanata življenja“. To je velika m

ala igra koja vešto prepliće posmatranje, sećanje, pisanje: tako se pojavljuju slike odrastanja i sazrevanja u godinama fašizma, a zatim slede dramatične slike rata, slike iz života jednog čoveka koji, našavši se u konkretnom svetu svoje profesije, uči da razume stvari i ljude, da se odredi prema svetu oko sebe, da zauzme stav, da ukrsti koplje s ironijom i autoironijom. Ova knjiga je prava De rerum natura metafora postojanja, koja nam sa svakom svojom stranicom otkriva neobične trenutke, padove i nepredviđene uspehe iz jednog života. U ovoj knjizi nema ničeg nepotrebnog, sve je u njoj suštinski neophodno, čudesno čisto.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Italijanska književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Pripovetke

2007; Broširani povez; latinica; 21 cm; 177 str.; 978-86-7448-336-7;

Primo Levi - Periodni sistem

I kao pisac i kao Jevrejin Primo Levi je došao do granične situacije, one koja je pretila da ga ukine – i kao pisca i kao Jevrejina. Ali on je opstao, najpre kao čovek. Neće slučajno njegov roman, u izdanju Paideie, Zar je to čoveknositi upravo takav naziv.
Retko je ko zaista imao priliku da neposredno doživi iskustvo zla. Ako nema Boga, sve je dozvoljeno, Levi donekle transformiše i formuliše kao – Ako postoji Aušvic, Boga nema!
I ako postoji Aušvic, ne postoji Primo Levi, kao čovek sa identitetom, imenom i prezimenom, već postoji 174517, dakle broj, koji postaje svesno potiranje ličnosti. Ubiti nešto što nije čovek, nije krivica. Ako nema greha, nema pokajanja pa samim tim ni spasenja. Ubistvo bez krivice i kazne moguće je jedino u svetu bez Boga, u Aušvicu.
Na tom iskustvu će nastupiti Primo Levi, ali najpre kao čovek i najposle kao pisac.
Zar je to čovek opisuje trenutak od kada je Levi bio deportovan u Aušvic, do trenutka kada biva oslobođen. Pošto je po struci bio hemičar, bio je od koristi i tako je jedan od retkih koji su uspeli da se spasu. Levi je tako postao i ostao svedok užasa jednog doba, ali i šire, univerzalnog užasa koji je oličen u supstratu zla, prisutnog u svakom dobu.
Periodni sistem kao da se simbolički nadovezuje na roman-ispovest Zar je to čovek. Zamišljen je kao zbirka od dvadeset jedne priče, a svaka nosi naziv jednog hemijskog elementa. Svaka priča hronološki prati piščev život – o prvim ogledima, studentskim danima, prvom zaposlenju, iskustvima u nacističkom logoru, do priča o profesiji hemičara... To ujedno prerasta i u metaforu jednog života, a život po Mendeljejevu je celokupna materija na zemlji i u vasioni izgrađena od devedeset i dva elementa koji se međusobno razlikuju po atomskoj težini i drugim osobinama. Levi pravi tablicu svog života, vraća život u elemente i daje im određenu težinu, boju, miris i ukus. U tom smislu poslednja priča „Ugljenik“ govori o atomu ugljenika koji večno kruži prirodom i spaja razne oblike života. I nakon Periodnog sistema stvarni život Prima Levija kao da je ostao u njegovim okvirima, dobijajući osoben smisao u njegovoj smrti. Pronađen je mrtav u zgradi u kojoj je i rođen. U toj poslednjoj glavi, „Ugljenik“, Primo Levi je dokazao svoj put i kao čoveka i pisca – polaznu tačku i njen kraj, ali i život koji se tu šćućuri. I ako onda ima Periodnog sistema, nema Aušvica, on je opozvan.

Milena Đorđijević