David Albahari rodjen je 1948. godine u Peci.Objavio je knjige prica: Porodicno vreme (1973), Obicne price (1978), Opis smrti (1982, Andriceva nagrada), Fras u supi (1984), Jednostavnost (1988) i Pelerina (1993, Nagrada Stanislav Vinaver), Izabrane price (1994); i romane: Sudija Dimitrijevic (1978), Cink (1988), Kratka knjiga (1993), Snezni covek (1995), Mamac (1996, NIN-ova nagrada za roman godine, Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najcitaniju knjigu), Mrak (1997) i Gec i Majer (1998).Izabrana dela Davida Albaharija u deset knjiga objavljena su tokom 1996. i 1997. godine.Knjige su mu prevedene na engleski, hebrejski, italijanski, madjarski, albanski, slovacki, nemacki, esperanto, poljski, francuski i spanski jezik.
Vise ne pises price o meni, tuzno kaze moja zena.
Pogledam je: sve je na njoj ostavilo tragove: deca, bolest, zivot, rat, smrt. Vise uopste ne pisem price, kazem.
Nije je utesila ta recenica. Nastavlja da se krece, sporo, tesko, kao da nesto gura pred sobom. Tako se kretala kada je bila trudna, kada sam spustao ruku na njen stomak, ili uho, da osetim pokret ili cujem novo srce. Njen stomak se belasao u mraku, a moja ruka se priblizavala kao svemisrki brod, zastajuci ponekad tik iznad koze, na granici toplote. Tih dana, secam se, uradio sam dobar dil: za relativno skromnu sumu kupio sam sto grama hasisa. Prodao sam cetrdeset, povratio veci deo ulozenog novca, deset poklonio prijateljima, i ostao sa pedeseticom, oblim komadom lepinje od sita. Nisam ostao, ostali smo. Nas stan, stari stan, ne ovaj u kojem sada zivimo, ovaj je jos nov, hladan, nenaviknut na ljude, ali stari stan je tada stalno ispustao slatkasti vonj, mek kao sto sam hasis ume da bude mek, i u isto vreme, ostar, precizan, ako se tako moze reci za miris. Stondirali smo zajedno, ispred televizora. Iako nije pusila za vreme trudnoce, moja zena nije odbijala pruzeni dzoint. Drzala ga je palcem i kaziprstom, i uvlacila dva duga dima, uvek dva dima. To je ogorcilo njenu prijateljicu, Elizabetu.
