01.01.00
Dnevnik
03.07.2002.
Traganje za božanskom silom
Još jednom o romanu ?Parfem?, zahvaljujući, naravno, izdavačkoj kući ?Solaris?
Piše: I Bakić
Roman ?Parfem?, nemačkog, do tada malo poznatog, pisca Patrika Ziskinda, originalno se pojavio 1985. godine i postao senzacija, najpre u svojoj zemlji - bio je punih 9 godina na listi najprodavanijih knjiga lista ?Spiegel? - a potom i u ostatku sveta. Knjiga je prevedena na 37 jezika i prodata u preko 12 miliona primeraka, bila je na best-seler listama u brojnim zemljama, osvojila je nekoliko internacionalnih nagrada, časopis ?Nenj York Times? izabrao je ?Parfem? za knjigu 1986. godine. Naravno, kao i sa ostalim proizvodima za masovnu upotrebu i ?Parfemu? je trebala da se desi uobičajena ?procedura?: padanje na sve niža mesta svakovrsnih lista da bi se, pre ili kasnije, skliznulo sa njih u - zaborav. Jer, nove knjige dolaze, publika ih željno čita na dušak, odbacuje i poseže za onima upravo pristiglim. U toj jurnjavi za modernim ?in?, ?top?, ?super?, ?ekstra? i sličnim ?objektima? nema se vremena za osvrtanje i nikome, istini za volju, to i ne pada na pamet. S druge strane, ogroman procenat dela sa bestseler lista pravljen je po oprobanom receptu koji podrazumeva praćenje i fabrikovanje interesovanja čitalaca i povlađivanje istom, što rezultira štivom namenjenim za jednokratnu instant upotrebu po sistemu ?konzumiraj-baci-traži novo?. Iščitavanje takvih knjiga posle nekoliko godina od njihovog pada s lista donosi poražavajuće utiske, one su nategnute, površne, neduhovite, rečju slabe. Ali, dok su uvijene u šljašteće oblande reklama i medijskih kampanja izdavačkih lobija, čine se kao remek-dela koja neizostavno moraju biti kupljena i pročitana da bi se o njima diskutovalo na svim važnim, prestižnim i elegantnim mestima. Takva su pravila ovog biznisa i na njih pristaju svi u lancu, pisci- izdavači-mediji-konzumenti, svako iz svog razloga, prvi i drugi zbog para i slave, treći da sebi prave program a četvrti da bi pripadali društvu trend načitanih i pametnih.
Problem sa ?Parfemom? je u tome što on ne sledi ?prirodan tok? bestselera; i 17 godina posle pojave on opstaje, reizdaje se, nove generacije ga čitaju, starije iščitavaju. Već ova činjenica dovoljna je da ga svrsta u malobrojne knjige sa lista koje nose u sebi kvalitet dovoljan da privuče pažnju i zainteresuje uprkos izostanka reflektora tekuće literarne estrade. Naravno, kvaliteti mogu biti raznorodni (?Prohujalo s vihorom? ostaje mešavina glamura i melodrame koja se ne mora dopadati svima lai i dalje ima publiku jer zadovoljava njene želje bolje od tekućih romana na iste teme) ali svakako su zanimljivi za analizu. Podnaslov Ziskindove priče je ?Hronologija jednog zločina? i autor ne daje odgovor na koji zločin misli; jer Žan Batist Grenuj, glavni junak knjige, nije počinio samo jedno ubistvo, naprotiv bilo ih je više i sva su prošla nekažnjeno; možda je zločin u tome što zaslužena kazna nije stigla od države koja je, po svim pravilima, morala to da uradi (već su je, nesvesni da to čine, izvršili bezimeni, besprizorni ljudi koji su, iz ljubavi izazvane mirisom koje je širio, pojeli Grenuja). Zločin, dakle, nije u ovim smerovima već pre u idejama majstora za pravljenje parfema, u njegovoj želji da zagospodari nevidljivom a moćnom silom pred kojom nema odbrane. A da bi se došlo do čarobnih kapi mora se zaroniti u esencije ljudskog života - u instinktivno sposobno da, barem privremeno, porekne krhkost tela i u neopozivu činjenicu fizičkog nestanka koja nosi bespovratne procese regresije. Uhvatiti i zarobiti te suprotnosti cilj je Grenujev, tog dečaka rođenog u prljavšti pijace koji je, umesto da propadne kao još jedno truplo čovečijeg mesa, svojim fanatizmom, zarad koga se odrekao svega svakodnevno ljudskog, zakucao na vrata božanskih moći. Bez odgovora ostaje i pitanje da li on uopšte sposoban da bude bilo šta drugo od onoga što je postao ili je njegov usud bio određen već prvim udahom? Svestan ili ne moguće (zadatosti) sopstvenog života, Grenuj tvrdoglavo i do samouništenja (samozaborava?) uporno traga za načinom ostvarenja svoje opsesije. Glad za znanjem koje će doneti moć briše bilo kakav moralni kodeks i obzire, destrukcija se izjednačava sa gradnjom, cilj opravdava sredstva, ma kakva ona bila.
Ziskindov roman je pogled, iz potpuno nesvakidašnjeg ugla, na prastare dileme Slabosti i Moći, Dobra i Zla, magije otkrivanja i zloupotrebe znanja. Mada mu se mogu zameriti nedoslednosti u vođenju priče, olako prelaženje preko nekih epizoda (koje su je mogle dodatno produbiti i polemizovati) odnosno nedostatak invencije u drugim te ponešto preterana deduktivnost objašnjenja, ?Parfem? ostaje intrigantna i zanimljiva priča, sada već oplemenjena protekom vremena.
