JANIS VARUFAKIS je profesor na Katedri za političku ekonomiju Fakulteta ekonomskih nauka Atinskog univerziteta. Rođen je u Atini 1961. godine. Akademsko obrazovanje je stekao u Engleskoj, gde je studirao matematiku i ekonomiju na univerzitetima u Eseksu i Birmingemu, a doktorat iz ekonomije stekao je 1987. godine, na Univerzitetu u Eseksu. Predavao je na raznim britanskim univerzitetima (Eseks, Ist Anglia, Kembridž, Glazgov), a dvanaest godina živeo je u Australiji, gde je predavao na Univerzitetu u Sidneju.
U januaru 2015. godine, nakon pobede Sirize na parlamentarnim izborima u Grčkoj, postao je ministar finansija u vladi Aleksisa Ciprasa. Na tu funkciju podneo je ostavku 6. jula, dan nakon što je na referendumu Grčka glasala protiv novih mera štednje Evropske komisije, MMF-a i Evropske centralne banke, da bi, kako je sam naveo, olakšao premijeru Ciprasu pregovore sa stranim poveriocima.
Autor je knjiga na grčkom i engleskom jeziku iz oblasti ekonomije i teorije igara. Kao vešt govornik i analitičar, aktivno učestvuje u raspravama o svetskoj, evropskoj i grčkoj krizi.
18.06.15 Vreme
Ideologija ekonomije
JANIS VARUFAKIS, OVAJ SVET MOŽE DA BUDE BOLJI
Knjigu Ovaj svet može da bude bolji (Kreativni centar, 2015) napisao je aktuelni ministar finansija Grčke Janis Varufakis. Profesor ekonomije na Atinskom univerzitetu koji na sednice vlade dolazi svojim motorom "jamaha", britanski đak, bloger i gejmer, Varufakis za sebe kaže da je "libertarijanski marksista", a za mere štednje Evropske unije – istina, pre ovog leda na kojem se Siriza kliza u pregovorima sa EU – da su "finansijski pandan metoda mučenja CIA". Ukratko, intrigantan poduhvat srpskog izdavača usred (ne)izvesnih pregovora Atine sa evropskim kreditorima, nedugo posle grčkog izdanja, u koricama boje mora, knjižica od nepunih dvestotinak strana deluje zgodno za plažu, možda i na nekom grčkom ostrvu.
foto: ap photo
Varufakis se u predgovoru ograđuje kako je povod za knjigu bio predlog vlasnice jedne grčke izdavačke kuće da napiše tekst o ekonomiji koji bi bio namenjen tinejdžerima, a odmah potom dodaje da onaj ko ne može da objasni velika ekonomska pitanja jezikom razumljivim tinejdžerima, zapravo ih ni sam ne razume. Dakle, tu je samo jezik kojim je Varufakis pisao – tinejdžerski. Sve ostalo pomalo miriše na novi komunistički manifest: tlačitelji i moćnici, većina koja strada zbog njih, neravnopravnost, zajedničko vlasništvo kao ideal. Varufakis se, kaže, trudio da se ne bavi grčkom svakodnevicom: "Naprotiv, usredsređujem se na velika pitanja socijalne ekonomije koja se tiču svih ljudi, svugde, ali tako da zainteresovanom čitaocu dajem priliku da sagleda iz ugla drugačijeg od dosadašnjeg nedavni slom naše socijalne ekonomije, kao i razloge zbog kojih nosioci vlasti uporno odbijaju da donesu odluke što bi dovele do spasenja naših društava u Evropi, u Grčkoj i u čitavom svetu."
Uglavnom se nema šta zameriti tekstu neposrednom, punom jasnih primera i objašnjenja o javnom dugu, tržišnom društvu, dobiti, poreklu novca, odnosu države i bankara, privatnom i planetarnom (društvenom!) interesu, nezaposlenosti... Tu je i važna lekcija o razlici između dve vrste vrednosti – životne i razmenske i razlozima zbog kojih se u današnjim društvima vrlo često svi aspekti naših života svode na njih, tj. postoji težnja da se obezvredi sve ono što se ne može prodati uz dobit. Ove popularne, zamišljene razgovore o ekonomiji (sve vreme, narator se obraća svojoj ćerki Kseniji, prim. n.) piše pre svega iskusni ekonomista, tvrdeći da je ekonomija isuviše važna da bi se prepustila samo ekonomistima, ali i da ekonomija nije nauka: "Sasvim suprotno od fizike, gde priroda predstavlja nemilosrdnog sudiju pretpostavkama koje postavljaju fizičari, ekonomija ne može da funkcioniše na taj način, s obzirom na to da ne postoji mogućnost stvaranja laboratorije u kojoj bismo mogli da kontrolišemo važne pretpostavke o tome kako bi se, na primer, razvila grčka ekonomija 2010. godine da je, umesto što je podigao kredit na osnovu Memoranduma sa MMF-om, Evropskom unijom i Centralnom evropskom bankom, grčki javni sektor objavio bankrot." I tako, ekonomija je pre astrologija nego astronomija, tvrdi ministar finansija.
Na samom početku svojoj ćerki tinejdžerki i njenim vršnjacima, kao i svima onima koji su spavali na časovima istorije i geografije, Varufakis objašnjava otkud tolika nejednakost na svetu, otvarajući prvo poglavlje pitanjem: Zašto Aboridžini iz Australije nisu napali Englesku, nego se dogodilo obrnuto, Britanci su napali Australiju? I kakve to ima veze sa svetskom ekonomskom krizom, ali i pregovorima koje nova grčka levičarska vlada ima sa EU? Podsećajući na klasike naučne fantastike kakvi su Blejdraner i trilogija Matriks, gotski roman Frankenštajn britanske spisateljice Meri Šeli i Doktora Fausta Kristofera Marloa, ali i Sofoklovog Cara Edipa, Varufakis je objasnio važne pojmove ekonomskih odnosa u svetu, iščitavajući priče i mitove s levičarskim naočarima na nosu. Sasvim legitimno. Uglavnom je precizno pogađao cilj, zahvaljujući pametnom izboru filma i literature, ali ne i uvek. Ali je sve vreme optuživao malobrojne moćnike za održavanje ideologije "koja im je davala legitimitet i koja je ubeđivala većinu kako moćnici imaju pravo na moć". Nekad je ta ideologija imala religioznu formu, piše Varufakis, a danas je uzela oblik naučnoekonomske teorije.
Ova letnja knjižica za mlade i razbibrigu, Varufakisu je poslužila i zato da svojoj ćerki, koja živi u Australiji, podari podsetnik da nije sve u kupovini novog iPada, ima nešto i u pričanju viceva posle večere s prijateljima dok zalazi sunce na Egini. Tako grčki ministar objašnjava razliku između razmenske (iPad) i životnih vrednosti (vicevi, večera s prijateljima, zalazak sunca). Mada i taj zalazak sunca na Egini može da bude sporan kao životna vrednost. U zavisnosti od toga da li vam je terasa s koje ga posmatrate dedovina ili ste je pak iznajmili za deset dana godišnjeg odmora. Ali, da baš ne cepidlačimo.
Najsporniji je Varufakis u knjizi kada objašnjava "vrhunac duboke krize" i kaže da "vlast bankara nad društvom (i nad političarima) može da spreči preporod i da ostavi tržišno društvo zakucano za dno stalne recesije": "Boljitak može da nastupi samo ako se društvo digne i ako zahteva koordiniranu državnu intervenciju otpisivanja dugova." Dakle, ne štednjom nego samo "otpisom dugova", uveren je Varufakis, može da otpočne preporod. Ili tako, ili ratom, koji razara sve – pa i krizu. Sve i da je taman tako, ponovo se javlja kao političar-amater. Ministar finansija koji je na početku pregovora sa evropskim kreditorima tvrdio upravo to da je otpis dugova jedino rešenje za Grčku, pet meseci kasnije uzda se u dolazak Angele Merkel na pregovore. Kom Varufakisu verovati?
U međuvremenu je muka samo naći novac za ono ostrvo, a onda plaža, Varufakisova popularna ekonomija i – revolucija može da počne.
zora drčelić
