Otmica Evrope

18.05.11 Blic

Beka Ficpatrik, „Krešendo”


Žanr: roman


Citat: „Usisao je kišu s moje donje usne i osetila sam da se osmehuje. Sklonio mi je kosu s vrata i poljubio me tik iznad ključne kosti. / Vrhove prstiju sam zadenula o gajke njegovih farmerica kako bih ga privukla bliže sebi. / Zario je lice u krivinu mog vrata, milujući me po leđima. Tiho je zaječao. - Volim te - promrmljao je. - Srećniji sam nego ikada. / - kako je to ditrljivo. - Dubok glas proneo se iz najtamnijeg ugla prostorije, negde kraj zadnjeg zida. - Uhvatite anđela.”


Kroki: Život junakinje Nore i njenog dečka, koji je istovremeno i njen anđeo čuvar, počinje da se komplikuje na razne načine; kroz niz situacija i uplitanjem u njihov život raznih ljudi. U jednom trenutku Nora odlučuje da se ogluši o svoje instikte i zaroni u duboku misteriju koja se dotiče i smrti njenog oca. A tada počinju da se dešavaju neočekivani obrti, otvaraju se razne sumnje, prepliću razni uticaji...


Izdavač: „Evro-giunti”, prevod Olivera Marković, 310 strana




Zbignijev Paszek i Predrag Jovanović Gavrilović „Krakov - kraljevski grad”


Žanr: vodič, monografija


Citat: „U Crkvi Sv. Petra i Pavla (ul. Grodzka 52) nalazi se Fukoovo klatno, obešeno na visinu od 47 metara, težine 25 kilograma. Godine 1851, Žan-Leon Bernard Fuko u Panteonu u Parizu potvrdio je hipotezu Nikole Kopernika da živimo na Zemlji, planeti koja se okreće od zapada prema istoku. Ovakva klatna nalaze se, takođe, i u Fromborku, Torunju, Kielcu i drugim gradovima u Poljskoj i svetu. Jednom sedmično, četvrtkom, demonstrira se ponašanje Fukoovog klatna.”


Kroki: Ovaj zanimljivi bogato ilustrovani vodič, koji je i svojevrsna monografija, dočarava Krakov u istorijskom, arhitektonskom, umetničkom, sociološkom smislu. Iz naše perspektive čini se posebno zanimljivom veza koju su viđeni ljudi toga grada od kraja XVIII veka do Drugog svetskog rata imali sa ovim našim prostorima i našim stvaraocima.


Izdavač: Krakovska akademija „Andrej Frič Modževski” i Institut za ekonomiku i finansije u Beogradu, 210 strana




Lin H. Nikolas „Otmica Evrope”


Žanr: studija


Citat: „I Hitler i Gering su imali potpuno razvijene, ali pažljivo odvojene kupovne

operacije u Italiji, kao i u Holandiji i Belgiji. Firerov prvi agent, princ Filip od Hesena, nećak kajzera Vilhelma II, posebno se dobro kotirao, budući da je bio oženjen princezom Mafaladom, ćerkom italijakskog kralja. Hitler je 1940. od njega tražio da pomogne Poseu u pronalaženuju slika na italijanskom tržištu - što je on rado prihvatio.”


Kroki: Podnaslov ove knjige je: Sudbina evropskih dragocenosti u Trećem rajhu i Drugom svetskom ratu. Impresivna, temeljita, intrigantna studija o svakovrsnim „umetničkim tokovima i zbivanjima” u vreme razvoja fašizma, rata i postratnih (ne)prilika; od nacističkog istrebljenja „degenerisane umetnosti” i Geringovih ekstravagantnih kupovina u okupiranom Parizu preko pogibeljne evakuacije „Mona Lize” iz Pariza (pri čemu su se za njom bukvalno rušili mostovi) pa nadalje.


Izdavač: „Geopoetika”, prevod Staša Bajac, 485 strana

Tatjana Nježić

07.05.11 Večernje novosti

PRVI put, istorija Drugog svetskog rata i Trećeg rajha ispričana je na jednom mestu iz ugla sudbine evropske umetničke riznice. To je učinila Amerikanka Lin Nikolas u kapitalnoj knjizi “Otmica Evrope”, koju je nedavno objavila “Geopoetika”, u prevodu Staše Bajac.

Uzbudljivo napisana knjiga, na više od 400 strana i uz dosta crno-belih fotografija, donosi priču epskih razmera o sistematskoj krađi, svesnoj destrukciji i čudesnom izbavljenju neprocenjivih umetničkih dela i dragocenosti iz evropskih muzeja u obruču ratnog plamena.

Obimna studija počinje opisom aukcije u elegantnom hotelu “Grand nacional” u Lucernu, 30. juna 1939. godine. Na prodaju je ponuđeno sto dvadeset šest slika i skulptura šarolike grupe velikana moderne umetnosti, među njima i Braka, Van Goga, Pikasa, Klea, Matisa, Kokoške, Šagala, Gogena, Modiljanija, Noldea, Diksa... Ovakve aukcije nisu bile posebno neobične te godine, ali ovu je posebnom činilo poreklo tih dela: sve slike i skulpture bile su deo postavke vodećih nemačkih muzeja. Nacisti su ova dela proglasili za “degenerisanu” umetnost i hteli da ih proteraju iz nemačkih muzeja. Ali svesni da ta umetnost ima veliku cenu, prodajom su želeli da napune kasu svoje partije.

Nacisti su, kako je autorka objasnila u jednom od intervjua, smatrali da je moderna umetnost, apstraktna umetnost, degenerisana i da ljudi, pogotovo Nemci, ne bi trebalo da je gledaju. Mislili su da su umetnici, generalno, komunisti, levičari i protivnici rata, što je u nekim slučajevima i bilo tačno. Nacisti su želeli da njihovi umetnici glorifikuju nemački život - nemačke seljake, vojnike...

LEGIJA ČASTI PO knjizi “Otmica Evrope” 2006. godine snimljen je istoimeni dokumentarni film koji je osvojio mnogobrojne značajne nagrade. Lin Nikolas je ovu knjigu pisala deset godina, dobila je nagradu “National book critics cirkle”, francuska vlada odlikovala je ordenom legije časti, a Poljska joj je dodelila titulu “Amicus Poloniae”.

Kada su u ranim jutarnjim časovima, 12. marta 1938. nemačke trupe prešle austrijsku granicu, a za njima to popodne i sam Hitler, priča o nacističkom sistematskom skupljanju umetničkih dela i dragocenosti zvanično i počinje. Hitler je u Lincu položio venac na grob svojih roditelja, a zatim se našao sa direktorom oblasnog muzeja i razgovarao o planovima za ponovnu izgradnju grada, koji je pored Minhena, Nirnberga i Berlina trebalo da postane jedan od ceremonijalnih nemačkih gradova. Istovremeno, počela je i masovna deportacija i bučna pljačka jevrejske lične imovine iz radnji i kuća. Prvo su otišle izvanredne zbirke najistaknutijih bečkih porodica. SS oficiri tovarili su srebrninu, slike u zlatnim ramovima... U Hofburgu i Istorijsko-umetničkom muzeju gomilale su se zaplenjene zbirke.

Hitler je ubrzo već jasno video svoj san: da u gradu Lincu podigne potpuno novi muzej koji će biti najveći i najznačajniji u Evropi. Bilo mu je i jasno da postojeće nemačke javne zbirke neće biti dovoljne da ukrase nove muzeje u Berlinu i Lincu. Odmah su mu na pamet pale zaplenjene austrijske zbirke, piše Lin Nikolas. U Nemačkoj je, takođe, javno organizovana zaplena lične jevrejske imovine. Samo godinu dana posle austrijskog neočekivanog dobitka, inventar predmeta povećan je posle okupacije Čehoslovačke. Konfiskacije ovde nisu obavezno ograničavane na nearijevce. Česi nisu bili Nemci, već Sloveni. Nedovoljno germanske privatne i javne zbirke mogle su da budu oduzete u korist superiorne rase: biblioteka Praškog univerziteta, Češki narodni muzej, palate “dekadentnog” habzburškog nadvojvode Franca Ferdinanda, grofa Koloreda i princa Švarcenberga i Lobkovicova zbirka oružja, numizmatička kolekcija i slike, uključujući i Brojgelovu čuvenu “Žetvu”...

Do početka leta 1939. firer je uvideo da se punjenjem skladišta zaplenje umetnosti mora pozabaviti na organizovan način. Imenovao je Hansa Posea, upravo vraćenog na čelo muzeja u Drezdenu, da sagradi novi umetnički muzej za Linc na Dunavu. Pose je bio izvanredan za ovaj posao, potpuno profesionalan istoričar umetnosti i nasrtljiv nabavljač. Nezainteresovan za politiku, ali bez ikakvih nedoumica u pogledu veličanstvenosti Nemačke. Pose je tačno znao koje slike želi i gde se one nalaze, a imao je neograničen novac na raspolaganju. U ovom delu knjige, posebno je zanimljiva epizoda o kupovini Vermerove slike koja predstavlja umetnika u ateljeu, a koja je pripadala dvojici braće, Eugenu i Jaromiru Černinu, i godinama bila izložena za bečku javnost u galeriji koja je pripadala porodici.

Na red je došla Poljska, septembra 1939, i vrhunska umetnička dela iz javnih i privatnih zbirki. Leonardova “Dama sa hermelinom” iz zbirke Čartorijski, iz Krakova, odneta je u berlinski muzej “Kajzer Fridrih”.

Kako je miris velikog rata počeo da se oseća u evropskom vazduhu, vodeći muzeji ozbiljno su razrađivali planove evakuacije i skrivanja umetničkog blaga. Već po izbijanju Španskog građanskog rata, zbirka iz Prada je skinuta i uskladištena u zaštićene depoe na donjim spratovima. Velika platna, kao što je Velaskezova veličanstvena “Predaja Brede”, urolana su i pažljivo spakovana. Podstaknuti španskim operacijama Francuzi su počeli sa planiranjem. Najbrižljivije pripreme bile su do početka 1937. uveliko u toku. Napravljeni su spiskovi najvažnijih dela u Parizu i unutrašnjosti. Svaki francuski departman je pregledan u potrazi za zamkovima, manastirskim kompleksima i crkvama podesnim za odlaganje umetničkih dela. Pažljivo su isplanirane maršrute evakuacije. Britanski direktori muzeja su 1938. takođe otpočeli pripreme i isplanirali premeštanje predmeta u skloništa u Velsu. Poteškoće su bile velike. Kenet Klark, direktor Nacionalne galerije, pisao je kako je teško pronaći kuću u koju bi mogla da uđe najveća slika iz galerije, Van Dajkov “Portret Čarlsa Prvog u lovu”.

U Holandiji je Rembrantova “Noćna straža” urolana i sa drugim najvažnijim slikama poslata u zamak Medemblik, severno od Amsterdama.

U avgustu 1939, slike iz Luvra su popakovane u sanduke, i u roku od nekoliko sati, veličanstvena galerija Luvra izgledala je kao džinovsko skladište drvne građe. “Mona Liza” je hitno otpremljena u Šambor, a odatle, ušuškana na ambulantnim nosilima, u zamandaljenom kombiju, premeštena u Luvinji, blizu Le Mana, a zatim u stari manastir Lok Dje u Midiju, a za njom su se rušili mostovi... Ostao je zabeležen i opis premeštanja slavne “Nike sa Samotrake”:

“Skulpturu koja se klatila naslonjena na drvenu rampu, pridržavale su dve grupe radnika, kontrolišući njeno spuštanje kanapima zategnutim na obe strane, poput lađara na Volgi. Svi smo bili prestravljeni; dok je “Pobeda” polako klizila nadole, a njena krila blago podrhtavala, vladala je potpuna tišina...”

U pakovanju i spasavanju Ermitaža, 1941, pomagali su i studenti umetničkih fakulteta. Rembrantov “Povratak bludnog sina” dobio je zaseban sanduk...

Srećom, malo je vrhunskih dela koja su zauvek nestala ili uništena. Autorka i mnogobrojni istoričari umetnosti posebno ističu da je najvrednije umetničko delo koje je nestalo, predivni Rafaelov “Portret mladića”, koji su nacisti odneli iz zbirke Čartorijski u Krakovu i kome se do danas nije ušlo u trag.