Autor je u ovoj antologiji objedinio pesme koje su pesnici 20. veka ispevali o ocu. Zastupljeno je preko stotinu srpskih pesnika, poput Mire Alečković, Matije Bećkovića, Milovana Vitezovića, Nenada Grujičića, Dobrice Erića, Pera Zupca, Dragana Lakićevića, Miodraga Pavlovića, Duška Trifunovića i drugih.
Zasnov antologije oslonjen je na ranu autorovu fiksaciju o neviđenom i u Jasenovcu umorenom ocu. U svojoj poemi Moj otac nije i jeste živ autor naglašava da „nečija neoglašena smrt i nije smrt sve do isteka generacijskog veka, a onda prestaje nada da se taj nestali može odnekud da vrati.“
Verujući i nada
jući se da će pronaći svog oca, pesnik je otkrio i druge pesnike koji su „posejavali takvu nadu i čežnju“. Prigrlio je njihov „pesnički čežnjivi drhtaj u svoje pesničko bratstvo“, tako da mu je „sa njima i njihovim pesmama bilo manje samotno“, bilo mu je toplije i lakše. ..
OČINSTVO
Mogao bih biti otac svome ocu
a, evo, još sam dete i siroče,
mlađi si bio od mene, moj oče,
kad me ostavi tvome ubiocu.
I sada mi oca on ne da za oca
i ne oprašta mi svoja nepočinstva,
i drži me žedna bez kapi očinstva,
i ne uklanja s mene motrioca.
Ali ja silazim na dno praočinstva
da tražim svome sopstvu nosioca,
i srž svoju grejem kod svog stvorioca,
i primam sramotu zbog tog zločinstva.
Matija Bećković, 1939.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Pesnici
Ostali naslovi iz oblasti: Poezija
Izdavač: Svet knjige; 2011; Tvrd povez; ćirilica; 23 cm; 424 str.; 978-86-7396-298-6;
