Osvajanje erosa

23.05.08

LJubav čoveka ne može preobratiti u savršeno biće, ali mu pomaže da ide ka svojim idealima. Ako nešto nije u redu sa našim odnosom prema erotici, znači da nešto nije u redu sa hlebom. Eros se ne zadovoljava apstraktno, on traži

Izdavačka kuća“Filip Višnjić“ nedavno je objavila knjigu Dragoslave Koprivice,“Osvajanje erosa“. Reč je o psihološkoj priči o potrazi za vlastitim bićem, „o erotskom zadovoljstvu i opojnom zanosu krvotoka“ koja prikazuje kako društvo potiskuje pojedinca, a pojedinac samog sebe. Dragoslava Koprivica je veliki deo života provela u Francuskoj, autor je velikog broja eseja, pripovedaka kao i knjiga „Skice za novo doba“, „Dionizijski tromb“ i „LJubavni let“.

U razgovoru za Glas javnosti autorka ističe da je delo fokusirano na neurotičnom ponašanju, dok se u osnovi same priče nalazi - ljubav.
- Psihički imunitet društva razliva se u receptima nasilja, bude se strepnje, brige, očajanje i destruktivni instinkt, otežava nepristrasno stanje duha. Vampiri energije cede čoveka kao krpu, sve je postalo telo i duša u zoni stresa. Onemoćali čovek bori se s bogatstvom formula za sopstvenu propast. Znači, s jedne strane imamo društvo koje žestoko potiskuje pojedinca, s druge strane pojedinca koji potiskuje samog sebe. Pod neurotičnim šeširom društva, skupljeni pojedinac skupio se još više. Kako čovek da živi Erosom, a manje razdorom? To je zapitanost koja je zajedno sa mnom pisala ovu knjigu. Za pojedinca izlaz vidim u potrazi za vlastitim bićem, smanjenoj žestini sopstvenog potiskivanja, rekla bih - u osvajanju i usvajanju Erosa. Po meni, za to nije potreban oprez, već mudra slepoća.

Šta „mudra slepoća“ podrazumeva?
- Zaljubljenost u život i žeđ za punoćom, libido seksualis i erotska zaljubljenost, životni trans veliki i zemaljski, silovitost našeg bića srca, žudnja tragalačka. Eros je osvojen onda kada odgovara ljudskom predosećanju i njegovim skrivenim željama, kada možete da uskliknete - to je ono što sam tražio, to je ono o čemu sam maštao! I ako Eros na početku luta, ide nasumice, on uporno traži, naslućuje i prepoznaje dok ne usklikne: to je ono što ja tražim, dobio sam odgovor iz dubina podsvesti.

Uspelo vam je da jednu ozbiljnu i veliku civilizacijsku temu ogrnete pričom o ljubavi...
- LJubav čoveka ne može preobratiti u savršeno biće, ali mu pomaže da ide ka svojim idealima, da sazri, da se razvija. Ako nešto nije u redu sa našim odnosom prema erotici, znači da nešto nije u redu sa hlebom. Eros se ne zadovoljava apstraktno, on traži ljudski spoj. Sve sublimacije nisu dovoljne da ukinu trajnu napetost ako nema tog magičnog spoja. Bez ljubavi, sve je rasipanje u praznini. Po meni, samo ponekad, i to bledo i nepotpuno, preobražava ljubav prema ideji ili nekoj sanjariji. Preobražava ljubav. Sve ljudsko, iskustveno, nadiskustveno, na strani je srca. LJubav dodirom osvešćuje, daje sigurnost celovite ličnosti.

Kažete da suštinu čoveka nikada niste videli u mišljenju?
- Suštinu čoveka nikada nisam videla u mišljenju, za mene je suština željenje. Sve psihičke sile značajne su po svojoj sposobnosti da izazovu osećaje. Osećanja su jedine vredne stvari u životu. Um, mišljenje, svest samo su površina jedne dublje vode. Iz tih dubljih voda, volja je ono što pokreće. Mozak nema ništa sa voljom. Genitalije su autentično žarište volje. Poremećaj sa genitalijama utiče na poremećaj volje. LJubav je ono što ona čini, dakle i volja, i akcija, i namera. Kad nemamo volju, sleduje nam nedostatak. Taj nedostatak zove se čežnja.

Naravno, svi želimo, željenje je jednostavno. Manje jednostavno jeste pretakanje želja u volju, tim pre što nismo svi liveni od istog materijala, mnogi od nas su svirale napravljene od lošeg drveta mnogi često odlažu življenje čekajući buduća vremena, neke prave trenutke, a u stvari, trenutak nikada nije pravi, za sve ono što je temeljnije i hrabrije. Svest o tome već je naš napredak. Snaženje volje nije nemoguća misija ako čovek više radi na sebi.

Mila Milosavljević