Viktorija Hislop je studirala engleski u Oksfordu i radila u izdavaštvu, odnosima s javnošću i kao novinarka pre nego što je postala romanopisac. Udata je i ima dvoje dece. Njen prvi roman,Ostrvo, osam nedelja uzastopno zauzimao je prvo mesto na listi najprodavanijih broširanih knjigaSandej tajmsa i prodat je u više od dva miliona primeraka širom sveta. Viktorija je pomagala pri pisanju scenarija za televizijsku adaptaciju romana Ostrvo u Grčkoj, u vidu serije od dvadeset šest epizoda, koja je postigla rekordnu gledanost na grčkoj televiziji. Za isti roman je 2007. dobila nagradu Galaxy British Book Award za debitantski roman godine, a njen drugi roman, Povratak, takođe je bio u samom vrhu liste bestselera. Nit je proveo devet nedelja na spisku bestselera Sandej tajmsa i široko je prihvaćen i hvaljen. Njene knjige su prevedene na više od dvadeset pet jezika.
Viktorija piše i pripovetke, a njena prva zbirka, Kritsko veče, dostupna je u elektronskom obliku.
05.06.12
Ne izmišljam priče
Viktorija Hislop
Bestseler spisateljica Viktorija Hislop, za „Novosti“, o novom delu „Nit“. Roman inspirisan burnom i traumatičnom istorijom Soluna i Grčke. Mediteran je pun drame, za razliku od drugih delova sveta
AUTORKA bestselera „Ostrvo“, po kome je snimljena istoimena serija, britanska spisateljica Viktorija Hislop gostovala je nedavno na Sajmu knjiga u Solunu. Povod za njen dolazak na manifestaciju knjige, gde je Srbija imala počasno mesto, bila je promocija novog romana „Nit“.
Publika je sa nestrpljenjem dočekala spisateljicu koja je u najnovijoj knjizi ispisala priču o Solunu, na čijem je sajmu, kako je otkrila za „Novosti“ - prvi put.
- Prvi put sam ovde, sajam je divan. Impresionirana sam jer i u ovom teškom vremenu za Grčku, vlada veliko interesovanje za knjigu i čitanje. Duboko sam dirnuta, dolaze cele porodice, prijatelji...
* Šta je okosnica priče vašeg novog romana „Nit“?
- To je priča o dvoje ljudi koji su se upoznali kad su bili deca da bi kasnije, odrastajući, shvatili da se vole. Istovremeno, to je priča o burnoj istoriji Soluna. Radnja romana počinje 1922. godine, kada su u Solunu živeli hrišćani, muslimani i Jevreji. Nažalost, posle dvadeset godina, sve se dramatično promenilo. Jevreji i muslimani su nastradali ili otišli, a ostali su samo hrišćani. Bio je to buran istorijski period i traumatično vreme za zemlju - rat, zarobljavanje...
* Koliko je „Nit“, s obzirom na „grčku priču“, blizak britanskim čitaocima?
- Engleska nije imala tako burne događaje u svojoj istoriji. Mislim da će im moja priča pomoći da bolje razumeju šta se događalo u Grčkoj u poslednjih sto godina i da otkriju korene problema koje Grci imaju danas.
PLANOVI
* HOĆETE li doći u Srbiju?
- Veoma sam zainteresovana da dođem u Beograd. Dobila sam poziv od izdavača. Planiram da dođem, ali još ne znam kada će to biti.
* Odakle Grčka kao predmet interesovanja?
- Mediteran je pun drame, za razliku od drugih delova sveta. Drama se ogleda ne samo u istoriji, već i u karakteru ljudi. Mnogo volim Grčku i imam mnogo prijatelja ovde. Grci su topliji narod od Britanaca. Ovde se osećam kao kod kuće, ponekad više nego u svojoj zemlji. Volim grčku muziku, restorane, jedino mi smeta što svuda puše, u Britaniji nije tako.
* Potvrda vaše ljubavi je i to što sa ovdašnjim čitaocima razgovarate na grčkom?
- Počela sam da ga učim pre tri godine. Grčki je vrlo komplikovan jezik, ali za pisca istorijskih romana veoma je važno da poznaje jezik zemlje o kojoj piše.
* Sve vaše knjige imaju istorijsku podlogu, da li smatrate da mešavina istorije i fikcije garantuje uspeh?
- Za mene je lako da pišem o nečemu što se stvarno dogodilo. Nikad nisam volela da izmišljam priče. Istorijski događaji raspaljuju moju maštu i predstavljaju spisateljski izazov. Drago mi je da se to što radim dopada čitaocima širom sveta. Nedavno sam se iznenadila kad sam saznala da su u Norveškoj moje knjige veoma popularne. To me začudilo, jer su Norvežani drugačiji od Grka. Tamo rado čitaju, na primer, moju knjigu o Solunu.
Dragana MATOVIĆ
