Osnove za reformu sistema zdravstvene zaštite u Republici Srbiji

Ovakvu situaciju dodatno otezava i stanje u kom je medicinska oprema, po prirodi stvari prilicno sofisticirana, skupa i raznovrsna, pa zaostajanje u njenom odrzavanju ili nabavci aparata nove generacije prakticno cini nasu medicinu u velikoj meri nemocnom i pored toga sto jos uvek imamo izuzetne strucnjake i kvalitetno medicinsko osoblje koje bi sa novom i kvalitetnom opremom moglo pruziti znatno vise.Ovo je, medjutim, samo jedan set ozbiljnih problema sa kojima se nosi nase zdravstvo. Drugi niz problema s kojim ce se suociti zdravstveni sistem u tranziciji jeste konceptualnog karaktera. Jasno je ? zdravstveni sistem kakav je postojao nece se odrzati ako se ne izvrse znatne promene: on je previse glomazan, neefikasan i skup, i ne omogucava korisnicima izbor i ekonomisanje. Nov zdravstveni sistem treba da bude jeftiniji i efikasniji, i mora da pruzi korisnicima izbor zasnovan na njihovoj ekonomici zdravlja. To znaci da nov zdravstveni sistem treba da ima javne i privatne, siroko zastupljene i visoko specijalizovane segmente, a zdravstveno osiguranje mora da pruza osiguranicima razlicite modalitete tako da oni sami mogu da izaberu ono sto im najvise odgovara. Sigurno je da se, s jedne strane, mora i najsiromasnijima (bez ikakvog zdravstvenog osiguranja) omoguciti da dobiju bar elementarnu zdravstenu uslugu, kao sto i, s druge strane, treba omoguciti vrhunsku medicinsku uslugu onima koji to zele ili mogu da plate. Za prvi segment zdravstva mora da se postara drzava ili lokalna zajednica, a za drugi segment ce se, a to je vec pocelo, postarati trziste.