Oslušni tišinu

29.01.05 Politika

Devojčica Šip, glavna junakinja romana Oslušni tišinu, obdarena je neobičnom sposobnošću. Ona ima neverovatno oštar sluh pa može da čuje sve. I najtiše zvuke prirode, poput kovitlanja lista koji se otkida s kruške ispred njene kuće na ivici šume. I svaki glas koji se, čak i šapatom, izgovori u njenom provincijskom Heringtaunu. Američka književnica Meri Saliven piše pitak, ali ne i plitak obrazovni roman. Književnica na scenu izvodi porodicu Suner - trinaestogodišnju Šip, njenu dve godine stariju sestru Helen i majku Terezu, komšije Dodove - brutalnog gospodina Doda i njegovog sina Brajana, u koga je zaljubljena Šip, te Heleninog dečka, obesnog bogataškog sina Ovena.

Zaplet se vrti oko uobičajenog suparništva sestara, ali i oko porodičnih neobičnosti. Šip svojim nesvakidašnjim sposobnostima izaziva podsmeh i podozrenje malograđanske sredine, koja majci i ćerkama ne oprašta ni samohranost. Oven prisiljava Helen na seks i s njim i sa Brajanom. Događaju slučajno prisustvuju gospodin Dod i Šip. Otac krišom sklanja dečaka u vojni internat, a Šip je potpuno slomljena - zbog dvostruke izdaje i zbog toga što ne zna šta je sa Brajanom. Tako očajna, ona čuje plač i u šumi pronalazi sahranjenu živu bebu, za koju će se ispostavti da je sestrina. Roman se raspliće tako što Brajan na Uskrs stiže kući, ali na ručak dolazi i tajanstveni Džoni, njegov brat koji je postradao u saobraćajnoj nesreći pa ga zato otac krije u obližnjem sanatorijumu. Tereza prihvata unuku. Beba neće ostati tajna.

Biti deo svega

Salivenova temom izoštrenog sluha uvodi alegorijski obrazac, koji oblikuje doživljaj sveta. On se pak temelji na fantastici, a ova na hiperboli. Složenost trostrukog procesa posredovanja najveći je kvaliet knjige. Fantastika, međutim, neočekivano i paradoksalno, ne otvara neki nerealistički prostor, već je njen zadatak da odrazi stvarni svet. Hiperbola, ili figura preterivanja, u procesu posredovanja ima koliko misaonu toliko i emotivnu ulogu. Naglašavajući poetičnost i psihološku introspekciju, ona u biti šifruje ironijski odnos prema tajnama i lažima malograđanštine, što je i prva ravan skrivenog smisla osnovne teme knjige.

Preteranost njenih drama, nalik burama u čaši vode, protivtežu imaju u prirodi. Čuti njene najskrivenije glasove znači biti deo svega oko sebe. Znači razumeti svoju posebnost i živeti u skladu sa sobom, ali i prihvatiti različitost drugih, ravnopravnih stanovnika palanke te sveta prirode. Oslušni tišinu može se razumeti i kao roman o komunikaciji kao jednoj od žarišnih tačaka savremenosti. Komunikacija se, pak, u širem smislu može shvatiti i kao stav istine i laži u odnosu na sebe i na život, poštenja ili nepoštenja s kojima pristupamo pojavama u nama i oko nas. Šumovi društvene sredine i čisti zvuci nepatvorenog, iskonskog postojanja, mali su putokazi kojima nas Meri Saliven navodi na vrednosti za koje se romanom zalaže.

Neporecivost života

Autorka tradicionalnu linearnu naraciju razlaže sekvencama toka svesti, a doslovnost pripovedanja poetičnošću i humorom, ali nijedan od tih momenata u biti nije dovoljno motivisan. Roman bi, drugim rečima, ostao gotovo isti i da je neki od njih izostao, što posebno važi za mnoge epizode koje posreduju sećanja. Problemu konzistentnije motivacije, dakle, pridružuje se i mogućnost sažimanja. Slična primedba može se postaviti i načinu na koji su osmišljeni junaci - oni su pomalo neobični, ali nije uvek jednostavno shvatiti i zašto su takvi.

Osnovna tema izoštrenog sluha, pored toga, obećava mnogo više nego što pruža. Književnica nije iskoristila veliki idejni potencijal kakav pruža takva tema i romanu nije dala sveobuhvatniji, metafizičko ili fantastičko značenje. Neobičnost teme, stoga ostaje na ekscentričnoj površini i bizarnost, na tipično američki način, koristi u pragmatične svrhe. Prekookeanska praktičnost, pogotovo kad je vezana za problematiku morala, ne mora automatski značiti i manjkavost teksta. Primedbe pre pripadaju preteranoj zahtevnosti Vaše kritičarke i ne bi trebalo da odvrate čitaoce. A neporecivost života, koji ne sme ostati tajna, velika je i nezaobilazna vrednost ove knjige.

Dušica Potic

11.09.04 B92

Početkom nedelje Samizdat B92 će u ediciji "Busola" objaviti roman Meri Saliven “Oslušni tišinu”. Meri Saliven, predsednica PEN-a Masačusetsa, je za svoj drugi roman koji će se kod nas pojaviti u prevodu Mirjane Krsmanović, objavljen u januaru 2004, dobila nagrade Fondacije Rone Džejf i Fondacije sv. Botolfa.

Junakinja ove knjige je trinaestogodišnja Šila – Šip Suner, obdarena izuzetnim sluhom: ona čuje sve i svakoga u svom malom uspavanom gradu u državi Masačusets. Zvuci poput inja koje se stvara na prozorskom staklu, skakutanja zeca po tek napadalom snegu, i viljuške koja uranja u hrskavo testo pite, za nju su jasni koliko i stare Sinatrine melodije koje odzvanjaju iz gradskog restorana.

Ovo je priča o obdarenoj devojčici koja će shvatiti da ono što je razlikuje od drugih može da joj pomogne da spozna sebe. Ovom dirljivom prozom Meri Saliven sjajno opisuje nežnost i surovost koje obeležavaju život jedne mlade osobe.