Orfejev povratak

14.01.04 Danas

Beogradska Prosveta objavila je i promovisala novo delo Nine Živančević "Orfejev povratak". Reč je o pikarskom, pitoresknom štivu, napisanom tako da paralelno predstavlja dve ravni - tok pripovedanja i umetnutu, skrivenu, istoriju ženskog pisma. Nina Živančević je, obraćajući se novinarima, istakla da je reč o knjizi koja je istovremeno i "neka vrsta ‘Sentimentalnog vaspitanja’ koje počinje greškama, zabavnim avanturama i nedoumicama, a završava se prividnom mudrošću". Živančevićeva je dodala da se u zbirci nalaze i priče - tekstovi različite tematike, a da je osnovni ton potcrtan željom da komunicira sa iskustvom mlade žene koja odrasta i, tokom tog odrastanja, ne ume uvek baš najbolje da se snađe. "Orfejev povratak" je i postmoderna proza, u kojoj se oseća želja autorke da gde-gde ironijski, a ponegde i sa sarkazmom i humorom, napiše poglavlja jednog imaginarnog bedekera kroz žensko iskustvo, žensku svest i podsvest, kao i kroz žensaki način doživljavanja sveta, čitanja i pisanja. Milisav Savić ovu prozu nazvao je snažnom, beskompromisnom, delom autobiografskom, a delom i bitničkom, istraživačkom, postmodernističkom. Bilo kako bilo, pred nama je novi rukopis Nine Živančević, napisan tako da povede čitaoca na dugo i uzbudljivo putovanje.

S. D.

22.12.03 Politika

"Koliko sam dugo već živela van domovine! Međutim, što sam bila duže izvan nje, primećivala sam kako su sve stvari u drugim zemljama donekle slične: ljudi, pripadnici drevnih plemena, pokušavali su da razmrse dugačku istoriju; pri ovom pokušaju bivali su bespomoćni, stalno su udarali nekim štapom u oklop istorije, ali, avaj, bez ikakvog rezultata!"

Ovo je odlomak iz knjige "Orfejev povratak" Nine Živančević, naše spisateljice koja živi i radi u Parizu. Reč je o zbirci priča (izdavač Prosveta) koje su, prema rečima autorke, zamišljene kao neka vrsta saveta mladim devojkama, neka vrsta "Sentimentalnog vaspitanja". Kao što je Nina Živančević napisala u uvodnom slovu "ova vrsta vodiča kroz pravo žensko pismo namenjena je prevashodno onima koji crvene i ne mogu baš uvek najbolje da se snađu". Ali, u pozadini sveta mlade žene koja odrasta, otkrivamo slike Pariza čija "neoklasična simetrija i potkresanost" izluđuju barokni duh njenih junakinja, otkrivamo slike Njujorka do kojeg je put "popločan pregolemom ljudskom patnjom koju rađa plemeniti očaj i neobična radoznalost".

U pripovestima "Orfejev povratak", "Štrajk", "Ambasador", "Galimar" i drugima, Nina Živančević kroz razne heroine slika uvek jednu istu devojku koju je najbolje opisala u "Priči Eme Bovari": "Nekada davno imala sam prijatelja koji je jednom napisao da su sve žene kuce i mace, ali da ja pripadam porodici ptica – valjda sam uvek letela slobodno, visoko i to je ponekad zbunjivalo posmatrače".

G. P.