Opšte vinogradarstvo

13.02.10 Danas

Ako su sveta liturgija i pričešće nezamislivi bez crvenog vina, a vinova loza se u Svetom pismu pominje više od hiljadu puta, kako tvrdi profesor Poljoprivrednog fakulteta Beogradskog univerziteta, Nebojša Marković, onda nema mesta čuđenju što se kao plod izdavačke saradnje ove visokoškolske ustanove i Zadužbine manastira Hilandara, na poslednjem Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga pojavio udžbenik Opšte vinogradarstvo. Autori su profesori Aleksandar Nakalamić i Nebojša Marković.
Knjiga je nastala kao plod višegodišnje saradnje profesora i studenata Poljoprivrednog fakulteta sa jedinim sprskim svetogorskim manastirom na njegovoj obnovi posle požara 2004, koja ne obuhvata samo manastirsko zdanje, nego i ekonomiju, uključjući i podizanje novog vinograda. Napisana je prema nastavnom programu odseka za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta i u njoj su sakupljena najnovija dostignuća u vinogradarskoj nauci, najvažniji rezultati istraživanja domaćih i stanih autora, kao i praktična iskustva vinogradara. Ilustrovana je sa više od 170 fotografija, od kojih su neke i iz novog hilandarskog vinograda, a namenjena je studentima, sručnjacima i neposrednim proizvođačima grožđa i loznog sadnog materijala.
Profesor Nebojša Marković objašnjava za Danas da ovakvo izdavačko i naučno preplitanje crkve i nauke u Srbiji vuče korene iz srednjeg veka, o čemu svedoče i zapisi koji se čuvaju u Hilandaru. Prema njegovim rečima, do Drugog svetskog rata na pravoslavnim bogoslovskim školama izučavali su se predmeti važni za život manastirskih ekonomija poput vinogradarstva, voćarstva, pčelarstva i stočarstva, a manastirske biblioteke imale su i obimnu stručnu literaturu. Zbog vraćanja nacionalizovane crkvene imovine tema gazdovanja i korišćenja manastirskih imanja ponovo će dobiti na značaju, što će zahtevati i pomoć stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta.
- Hilandarska imanja zauzimaju skoro trećinu Svete gore. U okviru procesa obnove tim sa Poljoprivrednog fakulteta, u kojem su osim mene bili i profesori Vlado Ličina, Čedo Oparnica i Mirko Ivanović, podigao je petnaestak hektara vinograda, kao i zasade šjive, lešnika, breskve, nara, pomorandži... Hilandar poseduje mnogo parcela idealnih za gajenje vinove loze, maslina i drugih kultura. Kad je reč o vinovoj lozi, to podneblje Bogom je dano za najveći broj sortimenta poznatog u svetu: klimatski uslovi, blizina mora, koeficijent insolacije i sve ono drugo što krasi područje Hilandara, pogotovo polje svetog Save na kome je i podignut vinograd. Birali smo visoko kvalitetne sorte za dobijanje vrhunskih crvenih vina, koja se najčešće koriste u manastiru. To ne znači da u nekoj budućnosti nećemo podići i vinograd sa sortama sa belom bojom pokožice koje se u Hilandaru uglavnom koriste za spravljanje belog vina, takozvane „recine“ i upotrebljava se za manastirsku trpezu - kaže profesor Marković.
Za razliku od manastirskih vina koja su poput tvrdoškog i dečanskog poznata i van granica Srbije, o hilandarskom vinu tek treba da se čuje izvan Svete gore. Profesor Marković kaže da rod iz starog vinograda uglavnom pokriva manastirske potrebe, dok novi vinograd ulazi u prvu godinu rodnosti i tek treba da obezbedi vina koja će stići i do Srbije.
Na pitanje u kojoj meri manastiri SPC prate savremenu vinarsku tehnologiju, profesor Marković odgovara da se u manastirske vinarije unosi deo savremene opreme, uglavnom novih inoks i drvenih sudova, ali da se ipak pridržavaju tradicionanih metoda u spravljanju vina, koje donose odgovarajući, uglavnom vrhunski kvalitet. Novi sudovi od drveta su u spoju sa tradicionalnom manastirskom tehnologijom vina, prema profesorovim rečima, dečanskom i hilandarskom vinu dali fantastičan kvalitet.
Tajna manastirskih vina
- Manastiri su mesta u kojima najviše ima ljubavi i poštovanja. Očinska i bratska ljubav i poštovanje koje vlada u okviru monaške zajednice se prenosi i prema svemu onome što rade i kako se odnose prema svojoj rukodelji. Vinograd i vino su takođe monaška rukodelja. Sva ta utkana ljubav i poštovanje u spoju s molitvom, Božjim blagoslovom, prisustvom Svetog Duha i zaštitnikom manastira, daje poseban značaj u gajenju vinove loze i spravljanju vina. Iz toga proističe duhovna radost i zahvalnost Bogu što je podario mogućnost da se u duhovnom i mentalnom uzrastanju mogu starati i o toj svetoj biljci. Logična posledica spoja molitvenog delanja, fizičkog rada i sveukupne ljubavi je odličan kvalitet koji se uvek prepozna kod manastirskog grožđa i vina. U tradiciji srpskog vinogradarstva i vinarstva se oduvek najviše cenilo manastirsko vino koje je, osim zagarantovanog kvaliteta, sadržavalo i blagoslov u kome su se osećali trud, pažnja i ljubav utkanih u spravljanju vina - kaže profesor Marković.
Autor: J. Tasić