Aleksandar Vulin (autor)
...Na čelu vojske tek izašle iz poraza, major Srđan Malešević, poslednji od Maleševića, u novi rat je zagazio... Lažne su pasoše nosili, na brzu ruku tuđa imena i tuđe priče učeći, što su ispod fotografija njihovih na putnim ispravama stajale. U putovanju, jedni uz druge zbijeni, istim poslom vođeni, izgledali su kao ljudi koji se poznaju oduvek, i jedni drugima životom veruju. ...Slavili su krsne slave Srbi u doba i nedoba, pa su tako među razrušenim kućama Kinšase, zaklali, i prolećne jaganjce na ražnjevima ispekli. Tri puta se ljubeći, legionari su jedni drugima slavu čestitali, jer u tuđoj zemlji svi su domaćini bili. Odnekud su, veliku kao cev
minobacačku, sveću debelu doneli, i upalili je krsteći se, dok su je na prazan municijski sanduk postavljali... Prolivajući piće po suvoj i ispucaloj zemlji Afrike, na pretke su svoje mislili, žrtvu beskrvnu im prinosili, i sećali se. Pesme iz otaxbine su pevali, želje da slavu iduću kući dočekaju, izgovarali su glasno, njihovom ispunjenju najdajući se, očima i osmesima pričali su i sanjali legionari, plaćenici, boljih vremena i lepših slava se spominjući, zahvalni što su Đurđevdan i ovako proslaviti mogli...
Ostali naslovi iz oblasti: Romani
Izdavač: IGAM; 2004; Broširani povez; ćirilica; 20 cm; 288 str.; 86-83927-10-5;
