Ogledi o bolu - neurofilozofska istraživanja

28.06.03 Politika

Sa izuzetkom onih koji su od rođenja ili usled nekog poremećaja neosetljivi na bol, svi dobro znamo kako izgleda osećati bol. Neuronaučnici, pak, istražuju nervne strukture i mehanizme koji su uzročno odgovorni za nastanak tog oseta. Šta preostaje filozofu? Odgovor na ovo pitanje nalazimo u knjizi "Ogledi o bolu – neurofilozofska istraživanja" (Beograd: Otkrovenje, 2002) Nikole Graheka, profesora filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

U svom neurofilozofskom istraživanju bola, Grahek prvo pruža iscrpnu kliničku sliku tog fenomena, zatim izlaže prihvaćena neurološka objašnjenja, da bi onda kao filozof dobijene naučne rezultate uporedio sa duboko ukorenjenim intuicijama i pojmovima koje smo formirali na osnovu iskustva o bolu. Pisana sjajnim stilom, Grahekova knjiga nas poput najboljih detektivskih romana uvlači u misterije našeg doživljaja bola i vodi do njihovog mogućeg razrešenja.

Najveća misterija

Najzagonetnija su dva neočekivana, čak naizgled nezamisliva, fenomena koje nam klinička evidencija predočava: slučajevi osoba koje su kadre da osećaju bol, ali ne i da budu u stanju bola ili da zbog njega pate, i slučajevi osoba koje mogu biti u stanju bola ili patnje, a da ne osećaju bol. Ovi slučajevi upućuju na zaključak da bol: (1) uprkos tome što izgleda kao prost, homogeni doživljaj, jeste složen iz senzorno-diskriminativne, emocionalno-kognitivne i bihejvioralne komponente, koje se obično javljaju zajedno, ali mogu postojati odvojeno; (2) lišen afektivnih, kognitivnih i bihejvioralnih komponenti, gubi svaku reprezentativnu i motivacionu snagu, pa više ne predstavlja znak ili signal pretnje, opasnosti ili oštećenja; (3) lišen senzorno- diskriminativnih komponenti, postaje senzorno neodređen, usled čega više ne može biti razdvojen od drugih neprijatnih oseta, niti zadržava informativnu moć u pogledu lokacije, intenziteta, temporalnog profila i prirode povređujućih nadražaja.

Prva važnija filozofska implikacija tiče se suprotstavljenih subjektivističkih i objektivističkih shvatanja bola: prema prvom tumačenju, oset bola sa svojim osobenim kvalitetom (kako izgleda osećati bol) predstavlja suštinsku komponentu našeg celokupnog doživljaja bola; prema drugom gledištu, osećanje bola valja razumeti samo kao svest o objektivnom telesnom stanju, kao opažaj ili senzornu predstavu telesnog oštećenja. Slučajevi u kojima subjekt oseća bol ali ga ne doživljava kao opasnost (tzv. asimbolički bol) upućuju kako na pogrešne tako i na ispravne strane u oba ova shvatanja bola, pomažući nam da sagledamo pravu ulogu oseta bola u celokupnom doživljaju bola, kao i način na koji bol za nas predstavlja fizičko oštećenje našeg tela ili bar pretnju da do takvog oštećenja može doći.

Najveća misterija javlja se u kontekstu kartezijanskog problema odnosa između duha i tela. Pozivanje na bazične nervne strukture i mehanizme koji su uzročno odgovorni za pojavu bola suočava nas sa takozvanim "teškim" problemima vezanim za fenomen svesti, pitanjima koja se tiču razumljivosti veze između subjektivnog iskustva bola i aktivnosti odgovarajućih nervnih struktura i mehanizama kao objektivnih ili fizičkih entiteta i procesa: Zašto uopšte aktivnost ovih struktura i mehanizama dovodi do pojave oseta bola, a ne do pojave nekog drugog oseta? Zašto onda uopšte dovodi do pojave bilo kakvog oseta ili svesnog doživljaja?

Psihofizičke veze

U završnom poglavlju knjige Grahek se bavi ovim pitanjima, razmatrajući načelnu mogućnost uspostavljanja inteligibilnih ili shvatljivih psihofizičkih veza. Njegov krajnji teorijski cilj nije da reši ili razreši "teške" probleme vezane za naš svesni doživljaj bola, već pre da ove probleme oslobodi prevelikog tereta koji sa sobom nose i nameću nam ga pri traganju za razumevanjem fenomena svesti.

"Ogledi o bolu" predstavljaju krunu Grahekovog višegodišnjeg proučavanja fenomena bola. Njegova promišljanja tog fenomena originalna su i podsticajna, ali u isti mah i empirijski zasnovana na pažljivo prikupljenoj kliničkoj, eksperimentalnoj i neurofiziološkoj evidenciji. Odolevši iskušenju da ponudi još jednu filozofsku teoriju o bolu koja bi trebalo da na konkluzivan način podupre ili podrije dublje metafizičke, semantičke i epistemološke intuicije na kojima počivaju subjektivistička ili objektivistička stanovišta u filozofiji duha, on je sebi postavio odmereniji cilj: da proceni kako tačne tako i pogrešne strane ovih intuicija i da tako pokaže kako jedan manje doktrinaran i uravnoteženiji pristup proučavanju moždano/mentalnih fenomena može biti teorijski plodan i koristan. Zahvaljujući tome, Grahekova knjiga nema samo užestručni, filozofski značaj, već predstavlja multidisciplinarnu, obuhvatnu, sintetičku i razjašnjavajuću studiju o bolu koja pokreće i rasvetljava niz širih pitanja o shvatljivosti psihofizičkih veza.

Sve reči pohvale Grahekovoj knjizi mogu se smestiti u jedan podatak: ona kod nas nije proglašena za najbolju knjigu iz oblasti filozofije u 2002. godini, ali će zato u proleće 2004. biti objavljena u najprestižnijoj svetskoj ediciji koja pokriva teme iz filozofije psihologije i srodnih disciplina – MIT Press, Bradford Books.

Živan LAZOVIĆ