Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja

saopštenja i drugi dokumenti

Izdavač: Službeni glasnik

„Sloboda ljudskog mišljenja i izražavanja, jedna od osnovnih tekovina civilizacije u kojoj živimo, potvrda naše građanske i ljudske emancipacije, osnova i izraz integriteta i identiteta ljudske ličnosti, elementarna je pretpostavka društvenog i kulturnog života, naučnog i umetničkog stvaralaštva.
Sloboda mišljenja i izražavanja nije vlasništvo, dar i privilegija nijedne klase, društvene grupe, partije i državne vlasti; ta sloboda i to pravo je sveljudsko, pa je i njihovo ostvarivanje ili ugrožavanje stvar umnosti i savesti svih građana društvene zajednice. Na toj se pretpostavci i obrazuje Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja.
Odbor za odbranu s

lobode misli i izražavanja predstavlja slobodnu zajednicu kulturnih, naučnih i javnih radnika, spremnih da javno brane slobodu mišljenja i izražavanja. Odbor to čini u veri da sloboda misli, kao temeljno ljudsko pravo, predstavlja jedan od bitnih uslova svih drugih sloboda i prava, izraz ljudskog dostojanstva, koje se ispoljava i saglasnošću između misli i javne reči, između javne reči i ljudskog dela.“
(Iz osnivačkog akta Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja)

Ostali naslovi iz oblasti: Istorija

2009; Broširani povez; ćirilica; 23 cm; 519 str.; 978-86-519-0324-6;

Časni otpor tiraniji

“Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja”

U KNJIZI “Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja”, koju je priredio Kosta Čavoški, a objavio “Službeni glasnik”, najšira javnost će, posle četvrt veka, imati prilike da sagleda šta je sve radilo ovo telo, sačinjeno od najuglednijih intelektualaca osamdesetih godina prošlog veka. U njoj su sakupljeni svi dokumenti o borbi za ljudska i građanska prava, za radikalne demokratske promene, za pluralističku i pravnu državu.
Povod za osnivanje Odbora bili su najpre hapšenja i suđenja beogradskoj šestorici kao i drakonska kazna od osam godina robije Vojislavu Šešelju izrečena na suđenju u Sarajevu, podseća Čavoški. Inicijativa je potekla od Dobrice Ćosića, a početna ideja je bila da Odbor bude jugoslovenski. Tako su Ćosić, ugledni slovenački intelektualac Taras Kermauer i istaknuti hrvatski filozof Rudi Supek 10. novembra 1984. razaslali pismo
desetinama uglednih pisaca, umetnika i naučnika. Ispostavilo se, međutim, da ni u Zagrebu, ni u Ljubljani nije bilo raspoloženja za to, posle čega se Ćosić okrenuo saradnicima i prijateljima u Beogradu. Među članovima Odbora našlo se čak 13 akademika.
- Današnjem čitaocu biće zaista neobično kada čitajući ovu knjigu, sazna da su samo pre 25 godina građani tadašnje zajedničke jugoslovenske države kažnjavani lišavanjem slobode, gubitkom posla, oduzimanjem državljanstva ili uskraćivanjem putne isprave zbog objavljene knjige ili napisa u novinama - kaže Čavoški.
Napominjući da se članovima Odbora može zameriti jugoslovenski demokratski utopizam, ali da se ne može osporiti političko i patriotsko poštenje i intelektualna hrabrost, Dobrica Ćosić ističe:
- Humanističko, duhovno i moralno jezgro tog moralnog kruga koje je slobodno mislilo i radilo jeste časna stranica novije srpske istorije. Bio je to idejni pluralistički kolektiv uglednih naučnika, pisaca, umetnika, pravnika, sociologa... Većina su mrtvi.
Ova dragocena knjiga biće predstavljena u petak veče (u 19.30) u maloj sali Kolarčeve zadužbine gde će govoriti Dobrica Ćosić, Kosta Čavoški, Ilija Radulović, Mladen Lazić i Gojko Tešić.

U MIĆINOM ATELjEU
OSNIVAČKI dokument 10. novembra 1984, upućen skupštinama SFRJ i SR Srbije i javnosti potpisali su: Dimitrije Bogdanović, Matija Bećković, Ivan Janković, Neca Jovanov, Mihailo Marković, Andrija Gams, Nikola Milošević, Borislav Mihajlović, Dragoslav Mihailović, Tanasije Mladenović, dr Gojko Nikolić, Predrag Palavestra, Mića Popović, Radovan Samardžić, Dragoslav Srejović, Mladen Srbinović, Ljubomir Tadić, Dobrica Ćosić i Kosta Čavoški. Članovi Odbora sastajali su se svakog prvog petka u mesecu u ateljeu slikara Miće Popovića, u potkrovlju SANU.

D. Bt.