Od mrvica

07.07.07 Politika

BEZ USTEZANjA
Pesnicima se neprestano spočitava neaktuelnost poezije kao medija koji ne odgovara nadolazećoj epohi ’virtualizacije’ u kojoj poezija teško da ima šta da traži.

Međutim praksa, kao po nekom nepisanom pravilu, uvek demantuje takve strahove.

Jorgos Moleskis (1946, pesnik i prevodilac), jedan od najpoznatijih kiparskih pesnika u drugoj polovini prošloga veka, u svojoj jedanaestoj zbirci pesama Od mrvica iz 2001 (samo neki od naslova, „Prolazno proleće” 1964, „Autobiografija” 1972, „Pesme 1980–1990 u šest knjiga”) potvrđuje i svojim primerom da se savremena poezija ’otrgla’ od sekundarnih i marginalnih tema i da se sve više približava onoj anticipatorskoj ulozi koja joj, da ne preteramo, bar načelno i pripada.

Tadićevski naslov (da citiram Slobodana Zubanovića) upućuje na mirnu, nepretencioznu poeziju koja u sebi sadrži jedan suptilan, ali i upozoravajući ton.

Ima nečeg kavafijskog kod Moleskisa. U pesmama koje obeležavaju „posrtanje reči” gde se prepliću ironija i emocija apsolutno stoji ona poznata poetska maksima, koju je izrekao Jorgos Seferis govoreći da Kavafijeve pesme „izazivaju emocije kroz vakuum”. Za razliku od Kavafijeve, Moleskisova poezija ide korak dalje i taj poetski vakuum probija, odlazeći u budućnost gde nas čekaju ... fragmenti nenapisani i preteći kao tajne knjige svetih zapisa...

Moleskisov, da tako kažem, objedinjujući kontekst najjasnije se vidi i prepoznaje u postromantičarskoj pesmi „Pesma mladog meseca” (str. 59). Ekumenska poruka u kojoj stoji da ...kroz našu krv više teče Istok... sjedinjuje i Hrista i Muhameda, ali i Homera, i Pitagoru, i Pijetu i Partenon. Na kraju ovog lanca je pesnik... koji gradi svet ni iz čega i zna da samo jedan papirus sa jednom Eshilovom tragedijom vredi koliko i jedna religija...

Ali Moleskis ume da bude i ličan, da ne kažem – intiman. To njegovo ’spuštanje’ tona (da ne kažem lopte!) izražava njegov izoštren osećaj za naizgled malo i minorno koje već u sledećem trenutku postaje veliko i značajno. Recimo, pesma „Golotinja”. ...Najlepše što sam spoznao i najpotpunije bilo je uvek nago... lepo telo ima svoju istinu i kad ga blate...

Moleskis je najbliži u pesmama u kojima dominira svakodnevnost življenja koja, tokom pesme, prelazi u neminovnost življenja. Najbolji primer, pesma koja ’zatvara’ zbirku „Naše malo mesto”(str. 94). Ona na najneposredniji način oslikava kiparski, ali i mediteranski senzibilitet i sudbinu (fatum) u kojima ...kiše iznenada dolaze i odlaze, a ostajemo suvi i žedni... ili još bolje ...vetrovi odasvud duvaju, ali pravac nikako da nađemo...

Aktuelnost ove zbirke najbolje potcrtava narativnost jezika koji je potpuno oslobođen jakih i visokoparnih reči. Međutim, najveća prednost ove zbirke je njena čitljivost i receptivnost (naravno, i aktuelnost) koje bi trebalo da budu sinonimi za budućnost poezije uopšte.

Još nešto. Ovo je prvi prevod na srpski jezik ovog kiparskog pesnika. Neko će možda reći – koga interesuje tako mala kultura (čitaj: poezija), dajte nešto iz francuske, ili engleske, njih prevodite. Kažem, u poeziji nema malih ili velikih. Samo dobrih ili loših.

Marko Krstić

Užareni svet

Erupcije, vulkani, tajfuni,
zemljotresi, poplave,
epidemije,
demografske eksplozije,
dokaz su da je svet još uvek užarena masa.

Sunce kao večna mladost iskušava mladića,
a mesec vodi u nepoznato.
Odmeravaju snage novi bogovi,
putnici za svemir pakuju svoje kofere.

Da se ne ohladi svet i ne nestanemo.

Naša nepostojanost, nesavršenost
dopušta još jedno stvaranje sveta,
još jedan prasak.

Ima nade da se popuni
još jedna stranica
novim mitom

Jorgos Moleskis
(Iz zbirke „Od mrvica”)