O kretanju nebeskih sfera

Nikola Kopernik (autor)

O kretanju nebeskih sfera

2200 din

U korpu

Aristotelova i Ptolomejeva slika kosmosa vladala je, sa nekoliko značajnih izmena, preko hiljadu godina. Tek 1514 g. poljski sveštenik Nikola Kopernik oživeo je heliocentričan model univerzuma. Kopernik ga je postavio samo kao model za izračunavanje položaja planeta jer je bio zabrinut da bi ga crkva označika kao jeretika, ukoliko ga predloži kao opis stvarnosti. Kopernik je postao uveren, kroz svoju analizu planetarnih kretanja, da je Zemlja centar univerzuma samo toliko koliko i druge planete i Sunce. Ova hipoteza je postala poznata kao heliocentrični model.

Kopernikov proboj je obeležio jedan od najvećih paradigmatičnih pomaka u istoriji sveta, otvarajući put modernoj astronomiji i široko utičući na nauku, filozofiju i religiju. Stari sveštenik je oklevao da otkrije svoje teorije, da ne bi isprovocirao crkvene vlasti na bilo koje ljuti odgovor, pa je tajio svoj rad od svih, sem od nekoliko astronoma. Kopernikova prekretnica O kretanjima nebeskih sfera objavljena je dok je bio na samrti, 1543 g. Nije živeo dovoljno dugo da bi bio svedok haosa koji je uzrokovala njegova heliocentrična teorija.
U prvom odeljku šestodelne knjige, on je ispitivao Ptolemejev sistem, koji je postavio sva nebeska tela u orbitu oko Zemlje, i uspostavio tačan heliocentrični poredak: Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn (šest planeta do tada poznatih). U drugom delu, Kopernik se služi matematikom (dakle epiciklima i ekvantima) da bi objasnio kretanje zvezda i planeta, i obrazložio da je kretanje Sunca identično sa kretanjem Zemlje. Treći deo daje matematičko objašnjenje procesa ravnodnevica, koje Kopernik pripisuje okretanju Zemlje oko svoje ose. Preostali delovi knjige fokusiraju se na kretanje planeta i Meseca. Kopernik je prvi koji je ispravno pozicionirao Veneru i Merkur, uspostavljajući sa izuzetnom tačnošću poredak i rastojanja poznatih planeta. On je zapazio približavanje ovih dveju planeta (Venere i Merkura) Suncu, i primetio da se obrću većom brzinom unutar Zemljine orbite.
Mnogi su pisali o skromnom poljskom svešteniku koji će promeniti način na koji ljudi posmatraju svemir, ali je nemački pisac i naučnik Johan Volfgang fon Gete možda najelokventniji kada piše o Kopernikovom doprinosu: „Od svih otkrića i mišljenja, nijedno možda imalo veći uticaj na ljudsku svest od doktrine Kopernika. Svet je oprezno postao poznat kao okrugao i kompletan sam po sebi kada je traženo da se odrekne ogromne privilegije da bude centar univerzuma. Nikad, možda, nije bilo više traženo od čovečanstva - sa prihvatanjem ovakvog stanovišta mnoge stvari nestale su u magli i dimu! Šta je postalo od raja, našeg sveta nevinosti, religioznosti i poezije, svedočanstva čula, uverenja poetski-religiozne vere? Nije ni čudo što savremenici nisu želeli da sve ovo nestane i pružali su svaki mogući otpor doktrini koja u svojim konvertovanjima ovlašćuje i zahteva slobodu viđenja i veliča misli do sada nepoznate, o kojima nije niko ni sanjao“.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Kosmologija , Filozofija nauke
Ostali naslovi iz oblasti: Fizika

Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića; 2013; latinica; 23 cm; 447 str.; 978-86-7543-263-0;