01.01.00
Dnevnik
30.01.2002.
NOVE KNJIGE
Moćna sitnica
Miroslav Maksimović: O KNJIGAMA I ŽIVOTU; Narodna knjiga, Beograd 2001.
Piše: Vojislav Karanović
Miroslav Maksimović (1946), pesnik koji je do sada objavio deset pesničkih knjiga, i za svoju poeziju dobio mnoga vredna književna priznanja, objavio je 1995. godine svoju prvu knjigu eseja (Pored), a sada nam se predstavlja svojom novom esejističkom knjigom. Zašto je esej privlačna forma književnog izraza za pesnike, nije se teško domisliti. Otvorenost forme, slobodnije kretanje u okviru zadate teme, naglašena subjektivnost, širi prostor za imaginativne uzlete, mogućnost da se pored diskurzivnog govora o temi osluškuje jezik kojim se tema razvija, laka asimilacija elemenata drugih žanrova - svakako da su razlozi koji su ovaj žanr učinili primamljivim mnogim pesnicima, pa i Miroslavu Maksimoviću.
O knjigama i životu jeste knjiga koja je žanrovski bliska formi memoarske literature. Možda je najpreciznije određuje sam njen autor kada kaže da je to "knjiga memoarskih eseja, ili esejističkih memoara." Pesnik je osetivši u jednom trenutku potrebu da se osvrne i osmotri pređeni životni i stvaralački put poželeo da napiše knjigu koja bi bila "kombinacija vlastitih sećanja, zapažanja o književnim temama i autopoetičkih iskaza." U skladu sa takvom ambicijom knjiga je i koncipirana. U prvom njenom delu, pod nazivom Čitanja, autor nas upoznaje sa značajnim stavkama svog čitalačkog iskustva. Jedna od tih stavki je i doživljaj knjige 20000 milja pod morem Žila Verna. Govoreći o tome šta mu je knjiga u detinjstvu značila, a i kasnije kad bi joj se povremeno vratio, Maksimović nas dovodi do poznate dileme vezane za ovu vrstu literature: koliki je u njoj udeo egzaktnosti i naučne utemeljenosti, a koliki je prostor ostavljen književnoj imaginaciji. U ovom prvom delu knjige dati su i portreti pojedinih pesnika kao što su Stevan Raičković, Branko Miljković, Matija Bećković i Dušan Radović. Portreti su dati na način uočavanja karakterističnih poetičkih tačaka ovih pesnika, kao i doticanjem izvesnih problemskih mesta vezanih za njihovo delo. Uz govor o poeziji drugih pesnika, ovde su i nekoliko autopoetičkih eseja. U njima pesnik govori o svojim dosadašnjim pesničkim knjigama, kao i o fenomenu prve knjige: šta ona uistinu jeste, i šta znači u pesničkom razvoju.
Drugi deo knjige, naslovljen Sećanja, sastavljen je mahom od tekstova pisanih određenom prigodom (od jubileja pojedinih časopisa, do in memoriam tekstova), i u njima pesnik pokušava da skicira konture svog do sada pređenog životnog puta. Usput su kratkim potezima dati portreti pojedinih ljudi, mahom književnika, koji su autoru bili bliski i dragi. Treba istaći esej koji govori o prvom kod nas održanom kursu kreativnog pisanja, koji je pre tri decenije vodio Miodrag Pavlović, a čiji je polaznik bio i Miroslav Maksimović, kao i esej koji govori o fenomenu kafane. Ovaj poslednji, duhovito napisan, govori o ulozi kafanske boemije i njenom doprinosu razvoju srpske poezije. Treći, zaključni deo knjige jeste kolaž od datih intervjua i naslovljen je 55 pitanja, 55 odgovora, sa očitom aluzijom na naslov jedne od prethodnih pesnikovih knjiga (55 soneta o životnim radostima i teškoćama). Ovde su kroz formu razgovora dotaknute mahom teme o kojima govore prethodni eseji, ali je prirodno više prostora dato autopoetičkim iskazima.
Ova pitka i lako čitljiva knjiga upoznaje nas sa delom jednog pesnika, navodi nas da se ponovo nadnesemo nad poetske opuse nekih drugih pesnika, čiji su portreti ovde dati kroz ličnu stvaralačku vizuru, a možemo da se zajedno sa Miroslavom Maksimovićem zapitamo: šta je to pesnička umetnost, kako ona nastaje, šta predstavlja onom ko se sa njom susretne bilo kao pesnik bilo kao čitalac, i konačno, kakva je svrha i uloga pesništva u širem društvenom kontekstu. Vrednost ove knjige je i u tome što je pokušaj odgovora na ova pitanja dat sa poverenjem u "moćnu sitnicu" - kako u jednoj pesmi reče sam Maksimović - što se o svemu govori sa osećajem za živ, neposredan detalj, bilo životni bilo književni. Dodajmo i to da se pravi eseji sastoje upravo od takvih detalja, tih "moćnih sitnica", i da su često baš ti detalji ono najvrednije i najprivlačnije u ovoj vrsti literature.
