Simona Vinči, italijanska spisateljica, rođena je 6. marta 1970. u Milanu.Za svoj prvi roman Dei bambini non si sa niente dobila je prestižnu književnu nagradu Elza Morante za 2000. godinu. Isti roman, preveden na dvanaest jezika, izazvao je svojom temom skandal i polemike među književnim kritičarima i čitaocima.Ako si me ikada voleo je najnovije delo ove spisateljice kojim je prema rečima italijanskih književnih kritičara potvrdila stilsku i pripovedačku zrelost i sigurno zakoračila putem slavne Elze Morante.
23.04.05 Danas
Danak urbanom životu
O deci se ništa ne zna, Simona Vinči
Roman "O deci se ništa ne zna" izazvao je oprečne sudove. Književna nagrada "Elza Morante" značila je priznanje autorki koja se smelo nosi sa socijalnim, psihološkim i moralnim pitanjima, bez sociologiziranja, psihologiziranja i moralisanja, razotkrivajući deo života koji u njenom romanu pripada samo deci. Isključeni su roditelji, institucije i neposredna okolina, a zapravo na toj pozadini se iscrtava niz porodičnih i društvenih problema. Deca upoznaju intimu čulima i njihova taktilna iskustva su tek na granici svesne spoznaje.
Tema nasilja je ključna odrednica tehniciziranog sveta koji upoznaju preko pornografskih časopisa. Tri dečaka i dve devojčice, dobi od deset do četrnaest godina, odrastaju odvojeni od druge dece i na podsticaj najstarijeg dečaka, otkrivaju telo. I kao što se nepoznat predmet, igračka, u dečijim rukama često rastavi do nesastavljivih delova, tako se njihov svet razbija u zlostavljanju, bez svesti o granicama. One su razmaknute do podsvesnih nagona razbijanja i uništavanja onog što se voli ili onog kog se voli, jer se nije stekla zrela svest ni o sebi, a kamoli o drugom. Tako će ovo lutanje, izdvajanje u straćari, odvesti jednu devojčicu na put bez povratka, a ostaje pitanje kakav je povratak ostalih i da li će biti lišen spontanog, bezazlenog dodira koji dva bića približava i ostavlja nadu da svet oko njih ima razumevanja i topline.
Autorka je svakako uspela u jednom, a to je lirsko stapanje s prirodom kao preslikavanje onog nesvesnog što dušu ove dece predstavlja čistom, nevinom i punom bola koji se izražava agresijom. Fenomen je psihološki intrigantan i nesumnjivo socijalno uslovljen. Deca samo fizički obitavaju u porodici i školi, te ova realistička priča i pored toga što se čini apsurdnom i apstraktnom, zapravo dotiče najosetljivije pitanje: zašto se u ovom svetu mogla ispričati ovakva pripovest o nasilju, ili je to znak kojim se, nažalost, žigošu deca koja odrastaju u svom paralelnom svetu?
Urbani način života uzima svoj danak i Simona Vinči je na tragu vrlo provokativne teme koja je pokrenula brojne polemike, ali je neosporna njena spisateljska hrabrost da se o deci govori, i to o onome o čemu ona ćute. Njihov pogled uvek je usmeren u nebo i polje, kao da osećaju da su za to najprirodnije vezani. U stilu autorke je vrlo precizan opis i krajnji je utisak nesvesna težnja dece da budu zaštićena, dok zapravo odrastaju sama, upoznaju svoje telo i tela drugih, ali ostaju osamljeni kao biljke u polju i povezani činom nasilja, koji ne razumeju ali su ga ipak napravili.
Roman "O deci se ništa ne zna" bavi se temom koja se često izbegava a nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Nakon čitanja ostaju pomešana osećanja, ali pre svega pitanje: da li se danas ima dovoljno vremena za decu?
Nikola Popović
