Noć mrtvih snova

08.10.09

... kaže student matematike Vladislav Radak, autor nedavno objavljenog trilera „Noć mrtvih snova”
Dobra knjiga je ona koja me zabavlja. Ne tražim ni duboku sagu o smislu života, niti da otkrijem sve o ženama i međuljudskim odnosima. Može da bude i „spora”, da se ne čita „u jednom dahu”, ali želim da u meni pokrene neku hemijsku reakciju – kaže mladi Vladislav Radak čija je knjiga „Noć mrtvih snova” nedavno objavljena u izdanju „Dobre knjige” iz Beograda. Triler, sa elementima naučne fantastike i horora, drugi je po redu Radakov roman koji će biti predstavljen večeras u 19 časova u umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” na Kalemegdanu.
Ovaj student treće godine Prirodno-matematičkog fakulteta debitovao je već sa 15. godina napisavši priču „Plava vežbanka” o školskim danima i sazrevanju svoje generacije. U međuvremenu je snimio dva kratka filma, završio nižu muzičku školu, a o svojim interesovanjima, kaže:
– Moja glavna karakteristika nije svestranost već studioznost.
Kada mi se svidi neka knjiga, iščitavam je sve dok ne shvatim kako je piscu to pošlo za rukom. Uostalom, i kad učim matiš, učim 10 do 12 sati. I, kada pišem knjigu, pišem po ceo dan i tada se najluđe provodim u životu.
Iako je odrastao na idealnim junacima (Betmenu, Supermenu, grofu Monte Kristu), naš sagovornik vremenom je shvatio da je mnogo lepše, humanije i inteligentnije da njegovi književni likovi budu prosečni ljudi pored kojih prolazimo svaki dan ali koje situacija natera na neko herojstvo ili ludost, monstruoznost ili kukavičluk. Ponekad se, kaže, oslanja na sopstvene želje i tada pomisli da nam, možda, treba neki superheroj, srećan završetak, beg koji nije realan... ali, koji će za trenutak da nam ispuni snove.
– Kao mali sam dosta čitao i, pre svega, osećam potrebu da se odužim tom delu svog života. Pomislio sam da bih, možda, mogao da uradim nešto drugačije ili bolje, i da mi više nije dovoljno da budem samo čitalac. Kao kada dete sportista gleda sportiste i želi nešto više, pa pomisli „sam moram da šutnem tu loptu, da vidim koliko će da odskoči” – kaže Radak.
Razmišljanje matematičara, kako dodaje, svojom zdravom logikom i jednostavnošću u neku ruku doprinosi procesu pisanja priče.
– Možda književnost deluje kompleksnije ali smatram sa su najbolja rešenja uvek ona najjednostavnija. To je ono što kaže matematika i to je ono što sigurno godi i književnosti. Time ne pokušavam da pojednostavim proces pisanja, jer i u pisanju postoji prevazilaženje problema, i mislim da je, ukoliko ih prevaziđemo na najjednostavniji i najelegantniji način, to sjajno. Takozvano nameštanje publici ne mora da smišlja matematički um, dovoljna je čista pronicljivost – smatra Vladislav Radak.
U pisce uz čije je knjige odrastao i formirao ubrajaju se: Džek London, Robert Ladlam, Nelson de Mil, Stiven King, Teri Pračet ... Sada ga, kaže, više privlače romani nobelovca Džona M. Kucija.
– Pre svega me je zainteresovala tragičnost Kucijevog života koja se oslikava i u njegovoj književnosti. Kuci je izgubio sina jedinca i iz redova njegove literature oseća se to duboko razočaranje životom. On se poigrava sa sudbinama svojih likova, ali i emocijama nas čitalaca, zato što verovatno smatra da ima pravo na to; zato što se, uostalom, život surovo poigrao sa njim. Kucijeva proza, možda, deluje kao fikcija ali već iza drugog ćoška, ako kucnem na neka vrata, sigurno ću pronaći Kucijevu životnu priču. Interesantno je da je i on bio matematičar, i da je dugo radio kao programer – podseća Radak.
Premda sebe vidi dalje u svetu matematike, ali i literature, ne želi, kako kaže, da njegova knjiga „Noć mrtvih snova” bude ni približno savršena. Stoga je nije ni „popravljao” uredničkim sugestijama...
– Da mi je neko pomogao pri pisanju čuo bih kritike samo od njega, a ovako ću dobiti više iskrenijih informacija. Uobličavanje knjige isto je kao kada stariji glumci izađu „ispeglani” u novinama. Starijim glumcima treba da se vide bore u novinama, kao što i pisci, i klinci pisci treba da dobijaju primedbe na svoje knjige. U ovim godinama više bi mi značilo da dobijam kritike a ne pohvale. Ne bi bilo dobro da se uljuljkam – kaže Vladislav Radak.

M. Sretenović

20.07.09

Multitalentovani dvadesetdvogodišnji pisac Vladislav Radak, autor romana „Noć mrtvih snova“


- Kako se zove tvoja knjiga?

- „Noć mrtvih snova“.

- Koliko ima strana?

- 430.

- O čemu se radi?

- Da u nekoliko rečenica mogu da kažem o čemu se radi, ne bih napisao knjigu od 430 strana - sam je sebi postavio najčešća pitanja u vezi sa svojim novim romanom i dao odgovore na njih mladi pisac Vladislav Radak, želeći da tako izbegne tipičan početak promocije.

Ništa, međutim, u vezi sa Vladislavom Radakom (1987) nije tipično. Osim što je prvi roman „Plava vežbanka“ napisao još kao tinejdžer, snimio nekoliko kratkih igranih filmova, prikazanih i nagrađenih na festivalima, što je jedan od autora i voditelja TV emisije „Stepenište“ (RTS 2) i što svira klavir i komponuje, Radak studira matematiku ili „matiš“, kako sam kaže. Ipak, pisanje kao teren na kome se mogu ispoljiti snovi, nadanja, pa i strahovi, daleko od ustaljenih životnih šablona, ono je što ga najviše privlači. A snovi iz naslova njegovog romana, polje su na kome se odigrava ono što se „nikad jebeno ne dešava u životu“, kako je objasnio. Triler kao žanr koji pretežno obeležava „Noć mrtvih snova“ nije ključan za njegovo pisanje, ali napetost koju ovaj žanr podrazumeva, uvek će igrati ulogu, istakao je. Dobra knjiga za njega kao čitaoca ona je koja ga zabavlja i koja pravi hemijsku rekaciju u njemu, a i dok piše, što je, priznaje, sebično, njemu je bitno da se sam zabavlja. Međutim, dodao je, to ne znači da je u pitanju knjiga koja se „čita u jednom dahu“ i koju „nećete ispuštati iz ruku“, već to zabavljanje, to jest, čitanje, može biti i sporo i trajati mesecima.

- „Plava vežbanka“ je autobiografska saga o odrastanju moje generacije. To nije klasična tinejdžerska knjiga jer njih obično pišu matorci. Ona je ispovest o tužnim i smešnim stvarima i priča mog odrastanja - rekao je na pitanje o svom prvom romanu, koji je napisao sa 15 godina.

- Uvek sam pisao, dodaje, a ovo je jednostavno bila prva zrela knjiga pre koje je bilo milion pokušaja, ispisanih svezaka i pocepanih stranica. Oduvek sam znao da želim da budem pisac i bio uveren da ću to i postati - odkada sam se rodio do dan danas, zamišljao sam to svakog dana.

Matematika kao životno opredeljenje nije, dodaje, kako se često misli, nespojiva sa pozivom pisca. Mnogi naučnici nobelovci, podseća, bili su i pisci, a Kuci je upravo bio i matematičar i pisac. Sa druge strane, ni vežbanje uma matematikom, koje bi moglo da mu bude od koristi naročito pri pisanju trilera, nije ono što ovu nauku u njegovom slučaju povezuje sa pisanjem. Njena hladna logika, kako je rekao, samo je nešto drugačije i još jedno životno iskustvo, koje, kao i ostala, ostavljaju trag u njegovoj knjizi. Tako je i sa sviranjem i komponovanjem. Ne znači da će neku melodiju saobražavati knjizi koja trenutno nastaje i obrnuto. Štaviše, on smatra da se jednim ne može dočarati drugo i plastično to objašnjava na sledeći način - „To što možete da omirišete pljeskavicu, ne znači da ste je i pojeli“.

Iako film pruža fantastične mogućnosti upravo za žanr trilera, za Vladislava je to bio samo dobar eksperiment koji zahteva dosta živaca i timski rad. A za „Noć mrtvih snova“ samo „instant“ i „na prvu loptu“ može se reći da je triler, dodaje, jer u njoj je jednako važna predanost i studioznost koju književnost podrazumeva. Žanrovi jesu postupci i način kako stići do nečega, priznaje, ali ih se on nije čvrsto držao i njegov pristup bio je slobodniji, pa će svako ko pročita njegovu knjigu videti da nije u pitanju ni običan triler, ni horor, ni misterija. S obzirom na sve oblasti u kojima se oprobao i kojima se bavi, je li on multimedijalni umetnik?

- Kada prelistavam neke časopise i u njima vidim slike nekih ljudi, ispod kojih su crvenim slovima napisana njihova imena, a ja nemam pojma ko su, pogledam dalje, a iza zareza stoji „multimedijalni umetnik“. Ja pokušavam da se ogradim od tog „umetnik“. Sve ovo što radim za mene je kao bivanje u dečjem zabavnom parku - malo se vozim, malo jedem sladoled. Želim da se bavim zabavom. Klavir sviram kod kuće, pravljenje filmova je naporno. Ostaje pisanje - zaključuje mladi multitalentovani pisac.

Noć mrtvih snova

Roman Vladislava Radaka „Noć mrtvih snova“, u izdanju Dobre knjige, predstavljen je u četvrtak u Livingroom-u u Studentskom kulturnom centru. Pored autora o knjizi su govorili urednik Dobre knjige Goran Milenković, kao i Božidar Andrejić, novinar i pisac, „prvi matorac“, kako kaže Radak, koji je poverovao u njegovu knjigu i preporučio je za objavljivanje.

Ivana Matijević