01.01.00
Politika 30.10.1999.
Savremena proza
Poetika mikrohaosa
Jovica Aćin: "Nezemaljske pojave", izdavač "Narodna knjiga", Beograd, 1999.
Čitamo, mahom, ili sanjareći o pustolovinama, ili tražeći zrnca mozaika smisla postojanja. Kako su se pustolovine, manje-više, već desile, i ispričale, a svet nam se prikazuje upravo kao model inflacije smisla, to i pripovedanje, koje se situira iza ogledala postmoderne i postistorijske svakodnevice, i ne može biti drugo do odmeravanje različitih vrsta razgraničenja sumnje i smisla.
Pripovedanje Jovice Aćina (1946), određeno koordinatama kraja jednog posve osobenog veka, tim studenim vremenom koje prati sveopštu duhovnu raspolućenost, za svoj smisaoni početak, za onu podrazumevanu tačku stvarnosti iz koje treba da krene čitalačka avantura, označava, pre svega, njenu prozirnost.
Obesmišljavanje egzistencije
Dvadeset i tri priče knjige "Nezemaljske pojave", često koncipirane i realizovane na samim granicama diskurzivnog smisla, ili diskretnog fantastičarskog retuša, u stalnoj destrukciji pripovedne stvarnosti i uprizorenju sumnje spram nje, od svoga čitaoca, traže, ponajpre, strpljenje i pažnju, ne bi li mu otvorile prolaze do raskošnih trenutaka čitalačkog uživanja.
Precizno uklapajući raspored tenzija pojedinih priča, kao i njihove stojne tačke od metafizičkih pa do fizičkih i psiholoških relacija. Aćin, u jednoj spirali koja pokazuje različite stepene obesmišljavanja čovekove egzistencije, kroz pozicije svojih junaka, prati i prikazuje različite nivoe percepcije, te moći, i još više, nemoći kako teksta, tako i bića.
Nezemaljske pojave iz naslovne sintagme pokazuju se kao metastvarnost unutar zemaljskih ciljeva i bivanja, a u sažimajućim koncentričnim krugovima priča, i njihovom strukturom unutar knjige, sklapa se mozaik mogućih odgovora spram predočene opozicije nezemaljsko - zemaljsko, rasprostrtih u značenjskom polju između verovatnoće Slučaja i neminovnosti Sudbine.
Gradeći proznu pratnju mikro i makrohaosa svakodnevice, Aćin u promenama pripovedne tehnike, kao i pozicija junaka, pokušava da tretira mogućnosti bića, znanja, ali i samog pripovedanja. Upuštajući se u pripovedanje koje otvoreno pokušava da zguli stvarnost sa njene ontološke pozadine, on u sažetom iskazu egzistencijalnog grča inkarnira izgubljenost u svetu koji je samo potencija očaja.
Širok tematski raspon priča kreće se od konkretnih i lako prepoznatljivih bizarnih momenata stvarnosti ("Vilenjakinja", "Obred", "Mrak po grupama", "Subota od jutra do mraka") ili zaborava kao razrešenja njenih nelagodnosti ("Uvod u kritiku čistog bezumlja"); preko ispitivanja identiteta junaka i pripovedanja kroz opservacije nekih psihopatoloških fenomena ("Najbolje rešenje", "Meso", "Ulične avanture") ili govora u kome biće nestaje u senci vlastitog ("Senka i njen putnik"); pa do prepoznavanja priče kao mogućnosti u koju se obrće život ("Slagalica"), gnostička pojava ("Trampazlin") ili borhesovska ključna tačka, Alef ("Umanjenje, kineska priča").
Spirale ovog veka
Navedene priče tek su priprema za putovanje pripovednim lavirintom u čijoj poslednjoj odaji se stiže do besprizornog ubistva kao krajnjeg zavoja spirale ovog veka, za šta je metafora sudbina poljskog pisca Bruna Šulca (poslednja priča, "Omađijani Bruno Šulc"). Osećanje sveta koje ishodi iz njegovog života i literature, kao i iz Kafkine literature ("Plenidba"), jesu ono što ovaj vek u Aćinovoj proznoj opservaciji potvrđuje kao dominantu. On to na određeni način i saopštava u pričama kroz koje možemo nazreti momente autopoetike ("Etape lobotomije", "Prijateljski susret", "Tap-tap, top-top"), što je zapravo najava svesažimajućeg finala knjige.
"Nezemaljske pojave", tako, kao celina, uspevaju da opravdaju, svoju izuzetno litararno zahtevnu i složenu strukturu, a drugi deo knjige donosi i nekoliko priča koje postavljaju visoke standarde našoj postmodernoj prozi. One svome čitaocu, istovremeno zagledanom u bezdane metafizike i konkretnog, svedoče o desetinama likova koje može nositi u sebi i o stvaranju sveta koji ne postoji drugde do u tekstu.
Nenad ŠAPONJA
01.01.00
Glas javnosti
14.07.1999.
Jovica Aćin o "Nezemaljskim pojavama",
lavirintima života i pisanja, čudesima
Vanzemanjci nad Golim otokom
Zabrine se ako su baš svi događaji oko nas očekivani. Svačiji život je jedan, ne trošite ga na zločine. Pisanje kao ustupanje duše đavoluSvojevremeno je jedan kritičar povodom knjige "Gatanje po pepelu"Jovice Aćina, napisao da je "nemoguće naći stih ili drugi ekspresivni izraz nekog, pa i postmodernističkog, dela kojim bi se metaforično istakla superiornost ovog pisca". Isto tako će, posle tek objavljenih "Nezemaljskih pojava", oni u čijim rukama se nađe ova knjiga, potvrditi tako retko saznanje da o čemu god pisao mag, to postaje besmrtna književnost. Čak i kada je pepeo, senka, opsena...
O kakvim to nezemaljskim pojavama pričate?
- Šta god neko rekao, skromniji sam od pisaca naučne fantastike. Ne jurim po svemiru za fenomenima o kojima pričam. Ubeđeni sam realista u nezemaljske pojave, koje se odigravaju ovde, među nama. U realnosti vidim zbirku čudesa, koja rade podjednako na pogon fantazije i istine. Zabrinem se ako su baš svi događaji oko nas očekivani. Onda mislim da s logikom nešto nije u redu. Nema realnosti, smatram, bez čovekovih snova, košmara, vizija. Naš život se ne pokorava jednoj jedinoj istini.
Kao i život Bruna Šulca, iz završne priče, gde je smrt sama začaranost...
- Da, smrt je stanje začaranosti, barem u slučaju Šulcovog lika, kao jedne od najdivnijih nezemaljskih pojava. Pisac Šulc je planeta Zemlja.
Koliko Vi i sami živite tu začaranost dok pišete?
- Skloni smo da otpišemo sve što zrači nekom magijom. Proglašavamo ga za ludilo. Takav stav je izraz naše gluposti ili našeg straha. A tih nezemaljskih pojava je mnoštvo. Kad ih se lišavamo, to je kao da se odričemo vitalnih organa, a onda hoćemo još i da živimo. Pazi da ne bismo! Ja ih, pak, uzimam u naručje, dojim ih kao bebice, bez obzira da li su tragične ili vesele. Kad ih dočaravam u svojoj knjizi, želim da čitaoce naučim da se sažive s njima. I ja ih živim. Neke su čak iz mog ličnog iskustva. Moje ili tuđe, sve ih bolujem, kao što se boluje istinska ljubav.
U priči "Tutanj" opisana je pojava neke vanzemaljske letilice nad logorom na Golom otoku?!
- Ne morate verovati, ali to mi je posvedočio očevidac. Počinjeno zlo se ne da sakriti. Ako ne ljudi, vide ga vanzemaljci. Možda je to svedočenje bilo samo vapaj žrtve koja nije molila za spasenje. Ne znam. Ali, to nadletanje mučiteljskog logora je, na svoj način, istinito da istinitije ne može biti.
Ima li predaha u istoriji ljudskog zla i straha?
- I zlo i strah čovek pobeđuje invencijom. Književnost, umetnost, poklanjaju nam predah, a da nam ipak ne odvraćaju oči od zla i katastrofa na kojima čovek ustrajno radi. Opominju nas, podsećaju, uče: svačiji život je jedan, ne trošite ga na zločine.
Utisak je da su lavirinti života i pisanja jedan od ključeva koji uvode u Vašu magiju?
- Oni su podudarni. Ni kod jednih ni kod drugih nije važan cilj, neko središte gde nas vreba čudovište. Ako mislimo da smo stigli do cilja, to je kraj i za život i za pisanje. Ali, pomišljam da se život i pisanje, barem u mom slučaju, prepliću kao horizontalni i vertikalni redovi u ukrštenicama. Isto slovo može biti gradivni element kako života tako i pisanja.
A demonsko u pisanju?
- Kad biste me otvoreno pitali da li verujem u demone kao vražje i zle sile mimo čoveka, odovorio bih - ne. Ali, pisanje je u izvesnom smislu paklenska radnja. Nekad je to prikazivano kao ustupanje duše đavolu. Piščevo odricanje od života da bi pisao jeste demonski čin, ali namenjen da se do života dopre s druge strane. U mome pisanju, demonsko je crnohumorno.
Olivera Đurđević
01.01.00
Danas
01.06.2000.
Knjizevna nagrada "Karolj Sirmai"
Piscu Jovici Acinu
Piscu Jovici Acinu za roman "Nezemaljske price" dodeljena je knjizevna nagrada "Karolj Sirmai" koja se po 24. put dodeljuje najuspesnijim proznim piscima na srpskom i madjarskom jeziku. Ovu nagradu, naizmenicno svake druge godine dodeljuju Kulturno prosvetne zajednice opstina Vrbas i Temerin. Pisac Jovica Acin je dobitnik nagrade "Karolj Sirmai" za proslu godinu a sobzirom da se nagrada dodeljuje sa pola godine zakasnjenja, a ona ce biti urucena piscu ove godine u decembru istovremeno kada se bude proglasavao i dobitnik ovogodisnje nagrade. Medju dosadasnjim dobitnicima ove ugledne knjizevne nagrade su poznati knjizevni stvaraoci na srpskom i madjarskom jeziku: Aleksandar Tisma, Pavle Ugrinov, Judita Salgo i drugi.
V. S.
