Nesavladano

03.05.05 Politika

Svaka od dosada objavljenih zbirki Milunike Mitrović (1950), pesnikinje i kritičarke iz Kosjerića, „Biografija duše“ (1996), „Starohrišćankina ljubav“ (1997), „Dodir tajne“ (1999), izvrsne drame „Poljsko cveće u belom bokalu“ (2004) inspirisane životom slikarke Lize Marić-Križanić – do ove najnovije „Nesavladano“, potvrđuje naslovnu sintagmu prve knjige. Reč je o svojevrsnoj biografiji duše i o njenom simboličkom životopisu koji obuhvata egzistencijalni luk od mladosti do zrelog životnog doba, u koji su uključeni autorkino autobiografsko i autopoetičko iskustvo. A ono se menjalo i temama i intenzitetom, ostajući, ipak, u sferi meditativnog lirskog štimunga, setnog i melanholičnog, dobijajući posebno u poslednjoj zbirci kvalitativno nove naglaske i promene na planu forme, jezika i pesničkoga postupka u celini. Time se i četiri ciklusa rukopisa „Nesavladano“, „U povratku“, „Poretkom skrivenim“ i „Strasti cena“ doživljavaju kao svojevrsna dopuna i modifikacija motiva iz prethodnih zbirki (ljubav, odnos prema bližnjima, samospoznaja, prolaznost, smisao poetskog govora, književnost, usamljenost, trenuci, sećanje, smrt), ali i kao zasebne, celovito zaokružene pesme koje mnogo ne zavise od vlastitoga konteksta.
„Nesavladano“ je zbirka kratkih formi koje svoju pređašnju deskriptivnost zamenjuju eliptičnim, sintaksički izlomljenim i preuređenim iskazima, ponekad na granici hermetičnosti Nastasijevićevog traga. Time se s jedne strane postiže melodijsko-ritmičko oneobičavanje, a s druge osobeni način građenja pesničke slike u kojima osamostaljene reči i sintagme postaju dominantni nosioci poetske emocije i smisla. Aktivirajući to unutrašnje, dubinsko prepoznavanje neizrečenih, prećutanih jedinica značenja, jezik na sebe preuzima svoj tropični, metaforički plašt označavanja motiva. A oni su ovde pohranjeni kao izabrani trenuci sećanja u svome trajanju i preskocima, paradoksima i putevima simbolizacije pesničke memorije - one davnašnje i ove sadašnje, koja je okrenuta ne samo tematizaciji prevashodno ženskog iskustva, već i njegovom prenosu ka onostranom, ka drugoj kući našega bića: „Ne dodiruj/ jednom već/ dodirnute stvari/ One su/ provukle se/ neopaženo/ u pepeo minulog/ i mimo tebe/ trenutka/ Tražiti/ možeš još/ samo u sebi/ vreme/ razdeljeno/ rečima/ i tišinama/ koje njima/ pripada/ uporno sjajeće/ u nesavladanoj/ lekciji/ ničim pomućene/ prolaznosti“ („Nesavladano“).
Ova izuzetna pesma Milunike Mitrović primer je pesnikinjinog gotovo sakralnog odnosa prema fenomenu vremenskog proticanja i subjekta koji u odnosu na tu neminovnu situaciju ne zauzima samo egzistencijalno drugačiji odnos, već artikuliše i jednu novu estetiku prolaznosti. U nju se ulivaju i sve njene iluzije, uskraćenosti, promašaji i gubici, kao i spoznaja vlastitih moći za životno delanje, tome uprkos. Jer ako se pesma rađa u trenucima probuđene duše, onda je i sam zaborav deo sećanja koje nas čini onakvima kakvi jesmo: krhki, sentimentalni, skloni oprostu i padu.
Ta vrsta duhovne posvećenosti stvarima koje su prošle, ali svojim skrivenim poretkom ipak upravljaju našim životom, priviđaju se katkada i kao pozlaćena slika prirode, magični haiku ambijent (pesme „Letnja balada“, „Vejavica“). Ili su pak senka zalutalih bića u zarđalom, kosmičkom ogledalu negde iza naših očiju, što dovodi poetiku Milunike Mitrović u blizinu pesničkih napora dve naše starije, relativno zaboravljene pesnikinje: Danice Marković i osobito Jele Spiridonović-Savić, čiji je mistično-religiozni, spiritualizovani doživljaj sveta visoko cenio Jovan Dučić.
Ženski pesnički glas neprestano se udvaja kao biće čežnje, beskrajnog iščekivanja i nadanja što je vezano za njenu vlastitu unutrašnju „pesničku sobu“ i kao biće žudnje, stopljeno sa objektom svoje ljubavi (ciklus „Strasti cena“), u kome je put ljubavi istovremeno i put stradanja, telesnog kao i duševnog. I samo pukotine sećanja ponekad uskrsnu neočekivano, granajući se kao stare mrlje na čistom stolnjaku. Da se nikada više ne vrate, nama.

Bojana STOJANOVIĆ PANTOVIĆ


Zlatna greda
april 2005

LEKCIJA PROLAZNOSTI

Milunika Mitrović: Nesavladano. Listak, Beograd, 2004.

Posle tri zbirke poezije i jedne drame, Milunika Mitrović je, svojom novom pesničkom knjigom, ne samo potvrdila svojstva prisnog poveravanja sebe sebi i uživljavanja u intimu drugih, već je i uvišestručila svoje lirske preplete.
Pred čitaocem su rukoveti čiste, zvonke, sažete misaonosti i osećajnosti: zagledanost u sebe, ali i u Put i Reč kroz nesavladanu lekciju prolaznosti.Od odraza u ručnom ogledalu mladosti, lepote, jutra na izmaku, do strasne cene ljubavi, pesnikinja ispisuje jedan životopis u pokušaju proziranja utisnutih doživljaja, razdeljenih rečima i tišinama.
U prvom stecištu pesama, sa naslovom "Nesavladano", akcentovani su motivi olujne noći, nesanica, privid života lirskog subjekta, svakidašnjica, sunca tren i mutni izmišljaj, te tuđi životi i nemušti zaboravi. Pokadšto čarobni obasjaj biva u premoći i dopre do neprozira samih stvari. Brzina prolaznosti, stvarnosti prošle, sadašnje i buduće, upućuje na "traganje za izgubljenim vremenom" i raščlanjivanje slutnji, neizvesnosti.
Razdeo "U povratku" je i slikopis i doživljena atmosfera povremenih ambijenata, oaza mira i spokoja – rečita tišina biblioteke, prolećna simfonija boja, ekstaza leta, ali koje, iskustvom ispunjen, bez čuđenja napušta pogled. Sve dok neka nežna reč kao sunčeva iskošena zraka ne zastruji pod uglom odabranim. No, i ovde se razaznaje da trenuci nekamo hrle, da se leti nad bezdanom i, neumitno, pada.
Splet "Poretkom skrivenim" uprizoruje pukotine u sećanjima i tihe senzacije u pesmama: Kao vetar, Na dlanu pahulja, Sumrak, te i druge pojave iz predela providnih.
Početni baladični ton završnog kruga "Strasti cena", pretače se u vatrenu rečicu, no, pitajući se, potom stiže na svoje mesto ljubavi, odanosti, poverenja, sedefne boje i zvuka.
Međutim, i pored fine mreže poetskog saobraćaja sa svetom, prirodom, natprirodom, neizbrisiv je aksiomatski iskaz: Sazvučaj / prvi i potonji / svako je sebi / sam. Milunika Mitrović je to apostrofirala i u poslednjoj pesmi ovog zbira utančanih pojedinosti: Reč ova / sem sebe same / zablude nema / druge.

Jovan Dunđin