Nemoguće priče - Antologija fantastične priče

Nemoguće priče - Antologija fantastične priče

rasprodato

Pisac za decu i antologičar Gordana Maletić pripremila je Antologiju fantastične priče za decu kao plod svog istraživačkog rada. U predgovoru Fantastična priča – dragulj srpske književnosti za decu ona je dala definiciju ovog žanra priče, obuhvatila njegove početke i napravila orijentacionu podelu. Srpska fantastična priča za decu ima veliku starinu i kontinuitet. Postoji suštinska razlika između fantastične priče za decu i one za odrasle, pa priređivač daje objašnjenje za podelu u antologiji – zašto pojedini naši veliki pisci nisu uvršteni u ovaj izbor. I Andersen smatra: Ceo svet pun je čudesa, ali smo mi na njih navikli pa ih nazivamo svakodnevnim stvarima.

U predgovoru je napomenuta i edukativna uloga ovog žanra. Priče se pričaju pred spavanje. Priređivač je posvetio deo predgovora o razlici između bajke (isti autor je priređavač i ove antologije) i fantastične priče. U bajci se glavni junak na svom putu – koji mora da prođe da bi postigao svoj cilj zadat na početku i simbolično se preobrazio – bori sa teškoćama, što uključuje i prisustvo natprirodnih bića, ili se njihovim posredstvom sukobi razrešavaju. Kao što smo videli, fantastična priča nema ovaj zadatak, niti fantastična bića koja se u njoj pojavljuju imaju bilo kakvu obavezu prema glavnom junaku. Ova osobina olakšava posao piscu i rasterećuje ga od bilo kakvih ograničenja. Time se, istovremeno, postiže i veća raznovrsnost fantastične priče. Gordana Maletić je orijentacionu podelu napravila u ovom izboru: folklorna fantastika (koristi teme i motive iz narodne baštine), religiozna i alegorijska fantastika (imaju sasvim jasan cilj i koriste se u vaspitne svrhe, veoma su zastupljene u dečijim časopisima u 19. i 20. veku); naučna fantastika (kombinuje fantastiku sa novim naučnim dostignućima na karakterističan način); poetska fantastika (daleko najveći broj priča, čitalac je zamišljen nad granicom koja razdvaja zbilju od uobrazilje, produžetak jave); povesna fantastika (termin primereniji priči za decu kao kraćoj formi od epske fantastike što odgovara romanu, koji je uostalom i ponikao od epa); humorno parodijska (izuzetno zanimljiva, pre svega daje duhovita rešenja); irealna proza i proza apsurda (priče koje su neka vrsta eksperimenta). U ovoj Antologiji zastupljeno je pedeset osam priča. U iščitavanju ovih priča uživaće svako dete, ali i oni odrasli u kojima još uvek spava neki dečak ili devojčica. Čitaoci se mogu družiti sa junacima već poznatih autora iz školske lektire, ali i autora iz novijeg vremena: U. Petrovića, B. Peševa, D. Aleksića S. Ristić, I. Kolarov, O. Janković. M. Severović... Knjigu je ilustrovao Askanio Popović. Slađana Ristić


Ostali naslovi iz oblasti: Romani i priče za decu

Izdavač: Bookland; 2009; ćirilica; 24 cm; 227 str.; 978-86-7182-357-9;