Lian Hern je pseudonim za Zilian Rubenštajn, veoma poznatu australijsku spisateljicu dečjih knjiga i pozorišnih komada. Izabrala je ovaj pseudonim tako što je kombinovala nadimak iz detinjstva (poslednja slova imena Zilian) i prezimena Lafkadija Herna, irskog pisca koji je živeo u Japanu krajem 19. veka.Juna 2002. godine, pošto je prvi deo trilogije Preko slavujevog poda (Narodna knjiga, 2004.) prodata izdavačima u mnogim zemljama i usvojena kao osnova za istoimeni film, Rubenštajnova je priznala da je ona autor, govoreći:
„Mislim da postoji jaka tendencija među raznolikom publikom da se sazna ishod romana unapred, i to je onaj momenat koji svaki umetnik mrzi. Umetnost je slobodna i treba pisati onako kako se umetnik oseća u tom trenutku.“
Autorka je dugo bila zainteresovana za Aziju i otišla je u Japan 1999. godine, ne bi li počela da radi na onome što se danas zove Priče o Otoriju.
11.07.07 B92
Priča o Otoriju Lian Hern i kod nas
Preko slavujevog poda / Trava mu jastuk, Lian Hern
Izdavačka kuća "Narodna knjiga" objavila je prva dva toma trilogije "Priča o Otoriju" Lian Hern, naslovljena "Preko slavujevog poda" i " Trava mu jastuk" koja čitaocima u Srbiji nudi priču o drevnom Japanu.
To je slučaj sa australijskom književnicom Zilian Rubenštajn, popularnim piscem knjiga za decu i pozorišnih komada, koja je uzela pseudonim Lian Hern (Lian Hearn) da bi objavila svoj prvi roman za odrasle "Preko slavujevog poda" i tako započela trilogiju priča o Otoriju.
Izuzetan uspeh tog romana obajvljenog 2002. godine, koji je preveden na desetak jezika i već se po njemu snima i film, podstakao je autorku da nastavi priču o Otoriju i njegovom pratiocu Takeu romanom "Trava mu jastuk".
Pseudonim koji je odabrala Rubenštajnova nije slučajan jer osim imena koji je skraćena verzija Zilian prezime je uzela od irskog pisca Lafkadija Herna koji je živeo u Japanu krajem 19. veka.
Relativna blizina Japana sa svojom dugom i bogatom istorijom i kulturom fascinirala je autorku koja je prilikom prvog boravka u toj zemlji došla na ideju da napiše roman koji ne bi bio precizno lociran u neki istorijski period, ali bi dočarao uzbudljivu sliku vremena kada su klanovi predvođeni moćnim feudalcima vodili beskrajne borbe, pridržavajući se strogo definisanih ratničkih običaja i samurajskog kodeksa časti.
Književnica je pomno istražila japanske običaje i tradiciju da bi njena priča o neustrašivom Otoriju, koji je prvo spasao od sigurne smrti, a kasnije i usvojio Takea, zvučala što uverljivije. U prvom romanu,Takeo se sreće sa Kaedo, ali pošto pripadaju zaraćenim klanovima njihova ljubav je nemoguća. Kada neustrašivi ratnik Otori gine Takeo će osvetiti smrt svog spasioca i učitelja.
Na početku druge knjige "Trava mu jastuk" čitaoci sreću Takea kao već iskusnog ratnika koji vodi sopstevnu armiju i uključuje se u borbe klanova na strani novog šoguna Araja.
Kakav će tok poprimiti njegova ljubav prema Kaedo? Njihova dalja sudbina predmet je drugog dela trilogije koji obiluje brojnim zapletima, zaverama, borbama, dvorskim intrigama uz prelepe opise prirode, japanske umetnosit, književnosti i drugih rafiniranih veština koji su ona druga, plemenita strana jednog izuzetno surovog sveta.
Autorka je uspela da se vešto "uvuče" u egzotični svet pa se knjige čitaju kao uzbudljivi avanturistički romani koji, istovremeno, podučavaju o prošlosti jednog naroda o kome još ne znamo dovoljno.
Tanjug
