Nebom opčinjen kao gnezdom

21.07.03 Politika

Šta je drugo mogao Rajko Petrov Nogo, kad je pred sobom imao najlepše priče jednog od naših najdarovitijih proznih pisaca – Radoslava Bratića, nego da napiše jedan od svojih najlepših i najboljih eseja. Taj Nogov esej otvara "Najlepše priče" Radoslava Bratića objavljene u već glasovitoj biblioteci beogradske "Prosvete" – "Naj"!

Dvadesetak priča Bratićevih (rođeni Hercegovac, Bilećanin, 1948) "uzete" su iz njegovog već bogatog opusa – desetak knjiga za koje je podobijao sve književne nagrade koje nose imena velikana srpske kulture, kao što su Isidora Sekulić, Petar Kočić, Ivo Andrić, Meša Selimović, Ćamil Sijarić, Lazar Vučković... Rajko Nogo, autor izbora, o Bratiću piše kao o piscu koji je u milosti jezika:

"Ne znam kako tu jezičku milost drugi stiču, ali za Radoslava Bratića kanda srodnički znam: on prvo ništa nije imao, a onda je i to ništa, zajedno s krovom nad glavom, u jednom više puta opisivanom požaru izgubio. Jedva da su mu bila tri meseca kada je otac, teško bolestan, iz puške "pucao u ranu, u bolest samu"... U svijetu bez oca, u svijetu "gdje se i mrtvi upisuju u knjigu rođenja", Majka je, i kada se to odmah ne vidi, i kada je njen lik zastrt, ono svevideće oko kroz koje Dječak progleduje i na čije se viđenje oslanja..".

Vlast i sloboda

Udruženje za političke nauke i Čigoja štampa objavili su studiju prof. dr Vojislava Stanovčića (1930) "Vlast i sloboda" (urednik prof. dr Čedomir Čupić). Ugledni stručnjak za pitanje federalizma, političke teorije, etničke grupe... za moto svoje knjige uzeo je jedan rečiti Njegošev stih iz "Gorskog vijenca": "Vuk na ovcu svoje pravo ima, /Kža tirjanin na slaba čovjeka;/Al" tirjanstvu stati nogom za vrat,/Dovesti ga k poznaniju prava,/To je ljudska dužnost najsvetija!"

Profesor Stanovčić već na samom početku knjige veli: "Sudbina i položaj čoveka naspram moćnika i velikaša... predstavlja jednu od središnjih tema ne samo u raspravama iz političke i pravne filozofije, nego i u mitologiji, usmenom narodnom stvaralaštvu (posebno u poslovicama i zagonetkama), pisanoj književnosti od prvih početaka do danas, u učenjima utemeljivača velikih svetskih religija, porukama značajnih političkih vođa i zakonodavaca..".

U prvom poglavlju prof. Stanovčić razmatra oblike autoriteta i autoritarizma, potom govori o kritici real-politike i apologiji moći, a zatim razmatra problem ograničavanja vlasti, čovekova prava i slobode, zatim o institucionalizaciji i konstitucionalizmu, vladavini prava i u trećem, poslednjem poglavlju, razmatra veoma zanimljivo pitanje: "Čemu se pokoravati državnoj vlasti?"

Slavni engleski pisac Oskar Vajld (1854–1900), pripovedač, pesnik, dramski pisac i romansijer, vazda je izazivao interesovanje čitalaca, ne samo po romanu "Slika Dorijana Greja" i dramom "Saloma", već i knjigama poput ovih dana objavljene balade, objavljene davne 1898. godine i dočekana je sa najvećim pohvalama i prevedena na niz jezika. Ovih dana ova balada objavljena je u Beogradu, u prevodu vrsnog znalca svetske književnosti Eriha Koša, pisca od ugleda i dela, a zove se "Balada o tamnici u Rendingu". Koš za ovu baladu veli da je "pisana kao protest protiv nehumanih postupaka i smrtne kazne" i, kako kaže, da predstavlja najbolju baladu jedne literature. Ovu baladu u nas je pre šest decenija prevodio Svetislav Stefanović i taj prevod danas deluje anahrono. (Izdavač – prevodilac.)

Nove pesničke knjige

Dimitrije Milenković (1935) objavio je kod "Zografa" izabrane i nove ljubavne pesme (1953–2003) "Ushit i san". Mirjana Mihajlović u pogovoru "Veliko jutro ljubavi" kaže da je Milenković pesnik izuzetnog dara i dela – preko dvanaest knjiga pesama punih začarane igre svetlosti, emanacije ljubavi, tananih misli, snova, dubokih emocija... tako retke u našem pesništvu danas.

Bratislav Jevtović (1947) je jedan od darovitih pripovedača, esejista i aforističara koji žive i rade u Čačku – ovih dana objavio je zbirku stihova "Pridevski pesmovnik" ("Narodna knjiga" Beograd). Urednik biblioteke "Alfa" Mileta Aćimović Ivkov za Jevtovićevu knjigu tvrdi da je probrano poetsko štivo.

Mladen Stajić (1976), apsolvent etnologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, objavio je svoju prvu knjigu pesama "Pepeo sa varoške kapije". Milosav Mirković smatra da je ovo "borbeni i fajterski" rukopis pesnika izuzetnog dara. (Izdavač "Cicero", Beograd).

Dragan Nikić (1956) štampao je treću zbirku svojih stihova i izazovno je nazvao "Eros zavičaja", a zavičaj ovog profesora književnosti i jezika je Bosanski Petrovac, ali i Beograd, gde živi i radi.

Miodrag D. Ignjatović (1937) poslednju od dvadesetak knjiga stihova nazvao je "Nebom opčinjen kao gnezdom". Ove stihovane beleške Ignjatovićeve (doktor književnih nauka, prozni pisac i esejista) objavio je beogradski izdavač "Partenon".

Književna zajednica "Veljko Vidaković" iz Niša objavila je poetske zapise Ljubiše Mitrovića (1943) "Iz vrta Nikete Remesijanskog". Ovaj doktor socioloških nauka, redovni profesor (jedno vreme i dekan Filozofskog fakulteta), autor je mnogih knjiga iz svoje struke, ali se sa strašću bavi i poezijom – ovo je njegova četvrta knjiga stihova.

Riga Velestinac i balkanski narodi

Filološki fakultet u Beogradu je objavio zbornik "Riga Velestinac i balkanski narodi" u kojem se nalaze radovi sa međunarodnog simpozijuma održanog pre neku godinu o životu i radu velikog balkanskog revolucionara i grčkog pesnika i prosvetitelja Rige od Fere (1757–1798), koji se potpisivao kao Riga Velestinac. Pored naših stručnjaka (Čedomir Popov, Dušan Bataković, Miodrag Stojanović, Dimitrije E. Stefanović, Predrag Mutavdžić i Branko Nadoveza), u zborniku su i radovi uglednih grčkih naučnika. Radovi su štampani na srpskom i grčkom jeziku.

Urednik je prof. dr Miodrag Stojanović.

R. Popović