Džonatan Letem (Jonathan Lethem, 1964) je autor osam romana i četiri zbirke priča. Živi u Bruklinu, u Njujorku. Ovaj sin avangardnog slikara i političke aktivistkinje, odrastao u umetničkoj sredini, nije imao lako detinjstvo na ulicama Bruklina.
Letemov Bruklin prepun je istorije i priča, možda najbolje dočaranih u njegovom petom romanu, Sva siročad Bruklina (1999), koji je postigao veliki uspeh i osvojio brojne nagrade, prvenstveno zahvaljujući fascinantnim protagonistima, ubedljivom zapletu i minucioznosti u detaljima.
Za svoj sledeći roman Tvrđava samoće, objavljen 2003. godine, do sada najuspešniji i najčitaniji, Letem je intenzivno skupljao građu i usput stekao sasvim nov pogled na svoj voljeni rodni kraj.
Objavljivao je pripovetke i eseje u New Yorkeru i Rolling Stoneu, pisao scenarije za stripove i priređivao antologije. Dela su mu prevedena na više od dvadeset svetskih jezika.
Od 2011. godine radi kao profesor kreativnog pisanja na koledžu u Pomoni, u Kaliforniji.
17.07.12 B92
Džonatan Letem - “Ne voliš me još”
Prepuna satire i seksa Ne voliš me još duhovita je priča o ljubavi ali i strip-portret umetničke scene Los Anđelesa, poput pozorišnog komada. Ljubitelji Letemovog romana Sva siročad Bruklina (takođe objavljen u izdanju Samizdata B92) primetiće da je ovaj roman drugačiji, ali i da nudi sve samo ne jednostavnu zabavu.
Ne voliš me još je neobičan i duhovit roman o ljubavi, umetnosti i životu u Los Anđelesu. Lusinda, basistkinja u bendu, radi kao telefonski operater na liniji za žalbe i provodi osam sati dnevno slušajući anonimne osobe koje se žale na nanetu im nepravdu. Ali jedan njen čest sagovornik - kog ona zove „Žalbenik” i koji insistira na tome da razgovara samo sa Lusindom - pleni svojim razmišljanjem i inteligencijom. Uprkos pravilima službe, Lusinda dogovara susret s njim i ubrzo pada u očajničku zaljubljenost. U nadi da će podstaći kreativnu energiju benda, Lusinda sugeriše neke ideje Žalbenika i bend ih pretvara u briljante pesme. Jedini problem je u Žalbeniku – on insista na tome da se pridruži bendu, što preti katastrofalnim posledicama za sve...
O "Ne voliš me više" su rekli:
„Ovaj sofisticirani roman neodoljivog šarma još jednom dokazuje da Letem može da ovlada svakim žanrom koji odabere.“ Skotland on Sandej
„Pametno, duh?vito i moderno... Obožavam ovu knjigu.“ Independent
„Uvek je zadovoljstvo čitati Letema.” Literari Rivju
„Tečno i zarazno... Duhovito i šarmantno.“ Independent on Sandej
Džonatan Letem rođen je u Njujorku, 1964. godine. Odrastao je u Bruklinu i Kanzas Sitiju. Studirao je na Visokoj školi za muziku i umetnosti u Njujorku. Karijeru pisca započeo je objavljujući priče koje kombinuju elemente naučne fantastike i krimi-romana, a zatim je počeo da piše romane i eseje.
Pažnju šire publike privukao je svojim prvim romanom Gun, with Occasional Music (1994). Posle njega objavio je niz romana: Amnesia Moon ( 1995), As She Climbed Across the Table (1997), Girl in Landsacape (1998), Motherless Brooklyn (1999) (Sva siročad Bruklina, Samizdat B92, 2007), This Shape We’re In (2001), The Fortress of Solitude (2003), You Don"t Love Me Yet (2007) (Ne voliš me još, Samizdat B92, 2012), Chronic City (2009), kao i zbirke priča The Wall of the Sky, the Wall of the Eye (1996) i Kafka Americana (1999).
Za roman Sva siročad Bruklina dobio je National Book Critics Circle Award, jednu od najprestižnijih američkih nagrada za najbolje prozno delo, i Zlatni bodež za prozu (nagrada koju dodeljuje Udruženje pisaca kriminalističkih romana). Letem je jedini romanopisac koji se našao na Njuzvikovoj listi "100 ljudi za novi vek". Poznat je po veštom poigravanju sa žanrovima, posebno po mešavini naučne fantastike i grube škole krimića. Živi i radi u Bruklinu.
