Milan Todorov (1951) rođen je u Banatskom Aranđelovu, u porodici mešovitog porekla. Njegov otac je detinjstvo proveo u Čikagu, država Ilinois, četiri godine mladosti u nacističkom M-štamlageru II D u Becajhnungu noseći na leđima tetoviran broj 71.063, a deo života u Crnoj Bari, u Banatu, radeći u tom oskudnom banatskom zaseoku po kazni, samo pola radnog vremena, zbog odbijanja da se učlani u komunističku partiju. Postoje tragovi u matičnim knjigama sela po Banatu, u kojima je službovao, o njegovom izrazito lepom, originalnom ćiriličnom rukopisu kojim je godinama vodio knjige rođenih i umrlih. Majka je rodom iz Prizrena, u Metohiji. Njena porodica je pred turskom najezdom, a pod Arsenijem Čarnojevićem, 1690. izbegla u Sirig u Mađarskoj. Ona je kao dvadesetogodišnja devojka 1945. prebegla iz poražene Hortijeve Mađarske u Jugoslaviju i udala se. Godine 1960. porodica se preselila iz Banata u Srem, u Petrovaradin.Milan Todorov je diplomirao jugoslovenske književnosti sa svetskom književnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Pisao je i uređivao rubrike satire u studentskim i omladinskim listovima. Pre okončanja studija, zaposlio se kao novinar-pripravnik u Radio Novom Sadu i radio u elektronskim medijima do kraja rata 1999. Ostavši bez posla zbog svojih propalih političkih uverenja, oprobao se kao menadžer za prodaju televizijskih reklama, prodavac dvorišnih bazena, distributer alkohola i slobodni umetnik.
Poslednjih bezmalo dvadeset godina radi kao vinar i vinogradar u Petrovaradinu. Piše satirične priče, aforizme i klasične pripovetke. Objavio je knjige priča Bezbroj naših života (2011) i Ne mogu ovde da dočekam jutro (2014).
Lek protiv smrti je njegov prvi roman, a uporedljivost likova i zbivanja u romanu sa stvarnim ljudima i događajima ipak je manje važna od priče o ljudskim nagonima za promenom i kretanjem u novo i neizvesno kao potragom za ispunjenjem svojih, ako ne malih, brzo potrošljivih životnih moći.
