Radoslav Bratić je rođen u Bresticama (Hercegovina), 28. juna 1948. godine. Osnovnu školu učio je u Koritima (kod Bileće) i u Bileći, srednju u Trebinju, a jugoslovensku i svetsku književnost studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Bio je pokretač i urednik studentskog časopisa Znak, urednik Književne reči, a sada je član redakcije časopisa Književnost. U Udruženju književnika Srbije bio je glavni urednik časopisa Relasion, zatim i sekretar Udruženja. Sada je potpredsednik Udruženja književnika Srbije.
Putovao je u Indiju, Sovjetski Savez, Nemačku, Kinu, Ameriku, Rumuniju, Grčku, Italiju, Francusku, Mađarsku, Poljsku i Englesku.
Do sada je objavio roman Smrt spasitelja (Prosveta, Beograd, 1973), roman Sumnja u biografiju (Prosveta, Beograd, 1980, 1981, i džepno izdanje 1993) i knjigu pripovedaka Slika bez oca (Prosveta, Beograd 1985, 1986, i džepno izdanje, BIGZ, 1992), knjige pripovedaka Strah od zvona (Srpska književna zadruga, kolo 84, Beograd, 1991, 1992, 1993, i BIGZ, 2000) i Zima u Hercegovini (Srpska književna zadruga, Beograd, 1996, 2001), poetičku knjigu o čitanju Šeherezadin ljubavnik (Prometej, Novi Sad, 1995), knjigu eseja i kritika Pisac i dokument (Raška škola, 2000), knjigu izabranih priča Zima u Hercegovini i druge priče (Glas srpski, Banja Luka, 2000).
Zajedno sa Gabrijelom Arc, priredio je antologije: Osmeh boga Hama (pripovetke američkih crnaca), Književnost lužičkih Srba, Antologija kratke priče Indije i Kineska književnost juče i danas. U časopisu Književnost sačinio je više tematskih blokova posvećenih savremenoj domaćoj i svetskoj književnosti. Priredio je knjigu Molitve i molbe Njegove svetosti patrijarha srpskog Pavla (BIGZ, Beograd, 1996), knjigu Optužujemo (otpor pisaca NATO zločinima, Udruženje književnika Srbije, Beograd, 2000), Pekićeva klupa (radovi s konkursa Pekićeve nagrade), četiri zbornika Ćorovićevih susreta pisaca, posvećena temi «Srpska proza danas» i znamenitim Hercegovcima Peru i Đoku Slijepčeviću, Vladimiru Ćoroviću, Bogdanu, Petru i Stevanu Zimonjiću i Kosačama – osnovačima Hercegovine, (Bileća-Gacko, 1997, 1998, 1999 i 2000).
Dramski eksperimentalni studio studenata Studentskog grada 1973. godine izveo je njegovu dramu Rasturanje lika Grigorija Miketića. Radio-Beograd 1977. godine emitovao je njegovu dramu o Aleksu Šantiću, a Radio-Sarajevo, 1980. godine, emitovao je dramatizaciju njegovog romana Sumnja u biografiju, u šest nastavaka. Televizija Beograd mu je 1987. emitovala TV-dramu Otac i sin. Za roman Smrt spasitelja Bratić je dobio nagradu lista Mladost, za roman Sumnja u biografiju dobio je nagradu «Isidora Sekulić», a za knjigu pripovedaka Slika bez oca «Andrićevu nagradu». Za knjigu pripovedaka Strah od zvona dobio je nagrade «Ćamil Sijarić», «Meša Selimović» i nagradu lista Borba za proznu knjigu godine. Dobitnik je nagrade za prozu (1997) «Lazar Vučković» u Prištini i Kočićeve nagrade za celokupno prozno delo u Banjaluci (1999). Bratiću je pripala Plaketa «Miloš Crnjanski» u Itebeju (2000) i Zlatna povelja «Car Dušan» u Štrpcu na Kosmetu (decembra 2000). Pripovetke su mu uvrštene u više zbornika i antologija jugoslovenske i srpske pripovetke, objavljenih u Jugoslaviji i u svetu, a prevođene su na engleski, hindu, nemački, švedski, poljski, češki, francuski, kineski, rumunski i italijanski jezik.
U Beogradskom izdavačko-grafičkom zavodu bio je urednik desetak značajnih biblioteka domaće i prevedene književnosti.
22.09.04
Na starom putu
Radoslav Bratić
Hercegovina danas izgleda kao suzna ikona: ispresecana krivudavim granicama, nema književnih časopisa, nema izdavačkih kuća
U Mostaru je 1896. godine počeo da izlazi list za zabavu, pouku i književnost, čuvena mostarska „Zora”. Uređivali su je Šantić, Ćorović, Dučić i Šola. Nedavno su SPKD „Prosvjeta” iz Bileće i Gacka pokrenuli časopis za književnost i kulturu „Nova Zora”. Do sada su objavljena dva broja. O jedinom književnom časopisu u Hercegovini razgovaramo sa Radoslavom Bratićem, glavnim i odgovornim urednikom „Nove Zore”.
Hercegovina je sve donedavno bila bez književnih časopisa, nema izdavačkih kuća. Izgubila je u prethodnim ratovima mnogo stanovnika i deo teritorije. Izgorele su arhive i biblioteke. Kako se oporaviti?
- To je tačno. Hercegovina danas izgleda kao suzna ikona. Osim ovog, nema nijednog časopisa, nijednog izdavača. Hercegovina je smanjena, ispresecana krivudavim granicama, pa je takvom linijom odvučen u drugu zemlju i manastir Zavala kod Trebinja, koji je na kraju „prešao” u Hrvatsku.
Ima više od sto godina kako je u Mostaru počeo da izlazi list „Zora”. Bio je to važan trenutak u našoj kulturi?
- Da. Odmah je oko sebe okupio sve što vredi u srpskoj kulturi i književnosti. U Beogradu toga doba, i u srpstvu uopšte, nema važnijeg pisca a da ne objavljuje na stranicama „Zore”. Ostala je priča o dolasku Sima Matavulja u Mostar. Na pitanje šta će im dati za list, Matavulj je urednicima odgovorio da nema ništa novo. Na to ga oni zatvoriše u hotelsku sobu i rekoše mu da do svanuća napiše svoj rad. Jutro je osvanulo s „Pilipendom”.
„Zora” je u Hercegovini putokaz svakom novom časopisu, ali i golema obaveza.
Pre mostarske „Zore”, u Beču je izlazila „Srpska Zora”, koja je bila naglašeno nacionalna, u skladu s vremenom?
- „Srpska Zora” je počela da izlazi u Beču još 1875, u izdanju Đačkog društva, ali je ubrzo prestala sa izlaženjem. Časopis je ponovo krenuo i izlazio šest godina. U uvodnom tekstu prvog broja obnovljene „Srpske Zore”, iz 1910.godine, Stojan Novaković kaže da je pod udarima sile pala i Republika Dubrovačka, najstarija ustanova vezana za srpstvo iz srednjeg veka. U svoje vreme, pre nje, pod udarima sile pale su srpske države Maćedonija, Srbija, Bosna, Zeta i Hercegovina, ali da duh srpstva nije pao i ne može pasti. Izvesnu prepreku u trajanju tog duha Novaković vidi u našem neznanju, nemaru, u našoj duhovnoj lenjosti, u našoj nepouzdanosti i našoj neveri. Gotovo da se tome ni danas nema šta dodati.
Šta su najvažniji ciljevi „Nove Zore”?
- U savetu časopisa su najznačajniji, uglavnom hercegovački pisci, akademici i naučnici. I redakcija je sastavljena od ljudi iz svih hercegovačkih krajeva. Časopis bi trebalo da bude svojevrsna hronika kulture Hercegovine, Republike Srpske i drugih srpskih prostora. I ne samo njih. Povremeno ćemo objavljivati i radove iz nauke i privrede. Gledaćemo Hercegovinu kroz prizmu svesrpskih prostora i svesrpski prostor kroz Hercegovinu. Ali, i kroz svet: onaj koji nam je naklonjen, i onaj koji nije.
Kako Vam izgleda sva ova današnja politička buka kod nas?
- Kako mi izgleda... Mnogi naši ministri i službenici važnih ustanova izgleda da su se školovali i da su plaćeni da rade protiv vlastite države i svog naroda. Pa kad još vidimo da je među njima mnogo i onih, kako reče jedan pisac, sa tri mladeža i dva padeža, da ne znaju ni rečenicu da sklope, da obećavaju kule i gradove u svojim predizbornim kampanjama, a kada ih izaberu ne vide dalje od svojih fotelja, eto razloga zašto narod na izbore izlazi sve manje, odnosno zašto gleda svoja posla i kloni se te političke buke.
Z. Radisavljević
21.07.03 Politika
Novo u knjižarskim izlozima
Pisac u milosti jezika
Šta je drugo mogao Rajko Petrov Nogo, kad je pred sobom imao najlepše priče jednog od naših najdarovitijih proznih pisaca – Radoslava Bratića, nego da napiše jedan od svojih najlepših i najboljih eseja. Taj Nogov esej otvara "Najlepše priče" Radoslava Bratića objavljene u već glasovitoj biblioteci beogradske "Prosvete" – "Naj"!
Dvadesetak priča Bratićevih (rođeni Hercegovac, Bilećanin, 1948) "uzete" su iz njegovog već bogatog opusa – desetak knjiga za koje je podobijao sve književne nagrade koje nose imena velikana srpske kulture, kao što su Isidora Sekulić, Petar Kočić, Ivo Andrić, Meša Selimović, Ćamil Sijarić, Lazar Vučković... Rajko Nogo, autor izbora, o Bratiću piše kao o piscu koji je u milosti jezika:
"Ne znam kako tu jezičku milost drugi stiču, ali za Radoslava Bratića kanda srodnički znam: on prvo ništa nije imao, a onda je i to ništa, zajedno s krovom nad glavom, u jednom više puta opisivanom požaru izgubio. Jedva da su mu bila tri meseca kada je otac, teško bolestan, iz puške "pucao u ranu, u bolest samu"... U svijetu bez oca, u svijetu "gdje se i mrtvi upisuju u knjigu rođenja", Majka je, i kada se to odmah ne vidi, i kada je njen lik zastrt, ono svevideće oko kroz koje Dječak progleduje i na čije se viđenje oslanja..".
Vlast i sloboda
Udruženje za političke nauke i Čigoja štampa objavili su studiju prof. dr Vojislava Stanovčića (1930) "Vlast i sloboda" (urednik prof. dr Čedomir Čupić). Ugledni stručnjak za pitanje federalizma, političke teorije, etničke grupe... za moto svoje knjige uzeo je jedan rečiti Njegošev stih iz "Gorskog vijenca": "Vuk na ovcu svoje pravo ima, /Kža tirjanin na slaba čovjeka;/Al" tirjanstvu stati nogom za vrat,/Dovesti ga k poznaniju prava,/To je ljudska dužnost najsvetija!"
Profesor Stanovčić već na samom početku knjige veli: "Sudbina i položaj čoveka naspram moćnika i velikaša... predstavlja jednu od središnjih tema ne samo u raspravama iz političke i pravne filozofije, nego i u mitologiji, usmenom narodnom stvaralaštvu (posebno u poslovicama i zagonetkama), pisanoj književnosti od prvih početaka do danas, u učenjima utemeljivača velikih svetskih religija, porukama značajnih političkih vođa i zakonodavaca..".
U prvom poglavlju prof. Stanovčić razmatra oblike autoriteta i autoritarizma, potom govori o kritici real-politike i apologiji moći, a zatim razmatra problem ograničavanja vlasti, čovekova prava i slobode, zatim o institucionalizaciji i konstitucionalizmu, vladavini prava i u trećem, poslednjem poglavlju, razmatra veoma zanimljivo pitanje: "Čemu se pokoravati državnoj vlasti?"
Slavni engleski pisac Oskar Vajld (1854–1900), pripovedač, pesnik, dramski pisac i romansijer, vazda je izazivao interesovanje čitalaca, ne samo po romanu "Slika Dorijana Greja" i dramom "Saloma", već i knjigama poput ovih dana objavljene balade, objavljene davne 1898. godine i dočekana je sa najvećim pohvalama i prevedena na niz jezika. Ovih dana ova balada objavljena je u Beogradu, u prevodu vrsnog znalca svetske književnosti Eriha Koša, pisca od ugleda i dela, a zove se "Balada o tamnici u Rendingu". Koš za ovu baladu veli da je "pisana kao protest protiv nehumanih postupaka i smrtne kazne" i, kako kaže, da predstavlja najbolju baladu jedne literature. Ovu baladu u nas je pre šest decenija prevodio Svetislav Stefanović i taj prevod danas deluje anahrono. (Izdavač – prevodilac.)
Nove pesničke knjige
Dimitrije Milenković (1935) objavio je kod "Zografa" izabrane i nove ljubavne pesme (1953–2003) "Ushit i san". Mirjana Mihajlović u pogovoru "Veliko jutro ljubavi" kaže da je Milenković pesnik izuzetnog dara i dela – preko dvanaest knjiga pesama punih začarane igre svetlosti, emanacije ljubavi, tananih misli, snova, dubokih emocija... tako retke u našem pesništvu danas.
Bratislav Jevtović (1947) je jedan od darovitih pripovedača, esejista i aforističara koji žive i rade u Čačku – ovih dana objavio je zbirku stihova "Pridevski pesmovnik" ("Narodna knjiga" Beograd). Urednik biblioteke "Alfa" Mileta Aćimović Ivkov za Jevtovićevu knjigu tvrdi da je probrano poetsko štivo.
Mladen Stajić (1976), apsolvent etnologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, objavio je svoju prvu knjigu pesama "Pepeo sa varoške kapije". Milosav Mirković smatra da je ovo "borbeni i fajterski" rukopis pesnika izuzetnog dara. (Izdavač "Cicero", Beograd).
Dragan Nikić (1956) štampao je treću zbirku svojih stihova i izazovno je nazvao "Eros zavičaja", a zavičaj ovog profesora književnosti i jezika je Bosanski Petrovac, ali i Beograd, gde živi i radi.
Miodrag D. Ignjatović (1937) poslednju od dvadesetak knjiga stihova nazvao je "Nebom opčinjen kao gnezdom". Ove stihovane beleške Ignjatovićeve (doktor književnih nauka, prozni pisac i esejista) objavio je beogradski izdavač "Partenon".
Književna zajednica "Veljko Vidaković" iz Niša objavila je poetske zapise Ljubiše Mitrovića (1943) "Iz vrta Nikete Remesijanskog". Ovaj doktor socioloških nauka, redovni profesor (jedno vreme i dekan Filozofskog fakulteta), autor je mnogih knjiga iz svoje struke, ali se sa strašću bavi i poezijom – ovo je njegova četvrta knjiga stihova.
Riga Velestinac i balkanski narodi
Filološki fakultet u Beogradu je objavio zbornik "Riga Velestinac i balkanski narodi" u kojem se nalaze radovi sa međunarodnog simpozijuma održanog pre neku godinu o životu i radu velikog balkanskog revolucionara i grčkog pesnika i prosvetitelja Rige od Fere (1757–1798), koji se potpisivao kao Riga Velestinac. Pored naših stručnjaka (Čedomir Popov, Dušan Bataković, Miodrag Stojanović, Dimitrije E. Stefanović, Predrag Mutavdžić i Branko Nadoveza), u zborniku su i radovi uglednih grčkih naučnika. Radovi su štampani na srpskom i grčkom jeziku.
Urednik je prof. dr Miodrag Stojanović.
R. Popović
18.06.03 Politika
U milosti jezika
Predstavljena nova knjiga Radoslava Bratića, u izdanju beogradske "Prosvete"
U Prosvetinoj galeriji "Geca Kon", juče su predstavljene "Najlepše priče" Radoslava Bratića, u izboru Rajka Petrova Noga, koji je i autor predgovora ove zanimljive zbirke.
Kako je istakao Nogo, knjigu otvara urbana priča: "Silazak u podrum" kojom počinje nizanje venca Bratićevih zapisa, u kojima se potvrđuje koliko je autor "u milosti jezika".
Podsećajući na ni malo lako detinjstvo i život Radoslava Bratića, Rajko Petrov Nogo je istakao da "onome koji ništa nema, koji je sve izgubio, posrećilo se da nađe jezik. A ko je u milosti jezika, tome i nemaština postaje baština – cvet koji svojim odsustvom miriše".
Kako je naglasio, iako je Bratićev hronotop jasno lociran, mitski i istorijski hercegovački pejzaži prizvani su iz "okca vremena" sadašnjeg i iz urbane zbilje i oni se uzajamno prožimaju i ogledaju, što predstavlja izbor napetosti koja Bratićevu kažu čini privlačnom svakom ko je moralno osetljiv.
– Na tragu Danila Kiša i njegove dokumentovane fantastike, Bratiće je, višestrukom igrom ogledala i dvojnika, zamenjivanjem mesta pisca i njegovih junaka, okretanjem fikcije u stvarnost, i obrnuto, kombinovanjem postmodernih i arhajskih pripovedačkih postupaka, udvajanjem Šeherezade sa Borhesom, superiorno pokazao kako može i drugačije da piše, kazao je Rajko Petrov Nogo i svim poklonicima pisane reči preporučio ovo dragoceno književno štivo.
Zahvaljujući na lepim rečima, Radoslav Bratić je zahvalio Milisavu Saviću, direktoru izdavačke kuće "Prosveta", u kojoj je objavljena njegova prva knjiga "Smrt spasitelja" i dodao da su "Najlepše priče" odabrane sa posebnom suptilnošću, iako je to samo jedan od mogućih izbora. Bratić je najavio objavljivanje svojih sabranih dela i posebnu zahvalnost uputio je autoru predgovora Rajku Petrovu Nogu, koji je načinio pravi izbor priča.
Z. K.
