Radmila Lazić rođena je u Kruševcu. Piše poeziju, eseje, publicističke i prozne tekstove.
Objavila je zbirke pesama „To je to“ (1974), „Pravo stanje stvari“ (1978), „Podela uloga“ (1981), „Noćni razgovori“ (1986), „Istorija melanholije“ (1993), „Priče i druge pesme“ (1998), „Iz anamneze (2000), „Doroti Parker bluz“ (2003. i 2004), „Zimogrozica“ (2005), „In vivo“ (2007), „Magnolija nam cveta itd.“ (2009) i „Crna knjiga“ (2014). Objavila izabrane pesme „Najlepše pesme Radmile Lazić“ (2003, izbor i predgovor Nenada Miloševića), „Srce međ zubima“ (2003, autorski izbor), „Poljubi il ubi“ (2004, izbor i pogovor Tihomira Brajovića) i „Zemni prtljag“ (2015, izbor i pogovor Bojane Stojanović Pantović).
Objavila knjige eseja „Mesto žudnje (2005) i „Misliti sebe (2012).
Autorka je prve antologije ženske poezije „Mačke ne idu u raj (2000), kao i antologije srpske urbane poezije „Zvezde su lepe, ali nemam kad da ih gledam (2009).
Objavila knjigu antiratne prepiske „Vjetar ide na jug i obrće se na sjever“ u koautorstvu sa Biljanom Jovanović, Radom Iveković i Marušom Krese, u ediciji „Suhrkamp“ (1993), a potom i u ediciji „Apatridi“ (1994).
Zastupljena u mnogim izborima i antologijama srpske poezije u zemlji i inostranstvu. Pesme su joj prevođene na engleski, nemački, španski, italijanski, mađarski, norveški, japanski, poljski, makedonski…
Objavila knjige izabranih pesama na makedonskom, engleskom, norveškom i nemačkom jeziku: „?????????? ?? ????????“ (2001) u prevodu Branka Cvetkovskog (Makedonija), „A Wake for the Living“ u prevodu Čarlsa Simića (Graywolf Press, USA, 2003, bilingvalno), „A Wake for the Living“ (Bloodaxe Books, England, 2004, bilingvalno), „Med hjartet mellom tennene“ u prevodu Nataše Ristivojević Rajković i Torsteina Stiegler Seima (Solum Forlang, Oslo, 2005), „Das Herz zwischen den Zahnem“ u prevod Mirjane i Klausa Wittmanna (Erata, Leipzig, 2011, bilingvalno). Dobitnica nagrada za poeziju: „Milan Rakić“, „Đura Jakšić“, „Desanka Maksimović“, „Vladislav Petković Dis“, „Vasko Popa“, „Jefimijin vez“, „Laza Kostić“, „Milica Stojadinović Srpkinja“. Bila je u najužem izboru za međunarodnu nagradu „Zbignjev Herbert“ 2016. koju dodeljuje Fondacija „Zbignjev Herbert“ iz Varšave.
Pokrenula i uređivala prvi časopis za žensku književnost „ProFemina“. Uređivala biblioteku „Femina“ u Prosveti i biblioteku „Prethodnice“ u Narodnoj knjizi.
Nositeljka je posebnog priznanja Vlade Republike Srbije od 2008. godine za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije.
Članica Srpskog PEN centra.
Otvorila 57. Beogradski sajam knjiga 2012.
04.06.03 Politika
NAJLEPŠE PESME RADMILE LAZIĆ
Nežno i prkosno
U biblioteci "Naj..".. beogradske "Prosvete" objavljen je izbor iz poezije naše savremene pesnikinje Radmile Lazić, prve i za sada jedine žene pesnika zastupljene u ovoj, već prepoznatljivoj i veoma čitanoj biblioteci. "Najlepše pesme Radmile Lazić" izabrao je, i za knjigu predgovor napisao Nenad Milošević, za koga su pesme ove književnice "lanac prekršaja, prelaska granice oko koje je postojao dogovor da se ne prelazi".
Kakva je Radmila Lazić pesnikinja? Prkosna, ironična, "do daske" sarkastična, a istovremeno krhka, lomna i nežna, smatra Milisav Savić, glavni i odgovorni urednik i direktor "Prosvete" koji je i pozvao pesnikinju da bude zastupljena u ediciji "Naj.."..
Urednica knjige Ljubica Miletić ocenjuje poeziju Radmile Lazić kao "patent opstanka u detabuisanom svetu", jer baveći se svakodnevnim životom, istančano osećajno, u sebi sadrži i gorčinu, i ironiju, stvarno probijajući sve postojeće kanone. "U srpskoj poeziji ne bi se Radmili Lazić mogao naći uzor", smatra Ljubica Miletić, i tražeći na drugoj strani, pronalazi ga u poeziji Emili Dikinson.
Nenad Milošević je mišljenja da je poezija Radmile Lazić moderna kao što je moderna i poezija rimskih pesnika, u svakom, dakle, vremenu, iako pesnikinja u svojim stihovima konotira naše vreme. Radmila Lazić, pak, zahvaljuje urednicima "Prosvete" što je njena poezija objavljena u ovoj ediciji, i posebno ističe da je pre 29 godina, u istoj izdavačkoj kući koja se sada hrabro bori za opstanak, objavila svoju prvu knjigu. Našoj poznatoj pesnikinji, inače, na jesen u Americi izlazi zbirka stihova "Opelo za žive" u prevodu Čarlsa Simića, a ista zbirka u gotovo isto vreme izaći će i u "Prosveti".
A. C.
