Nabokov - eseji o Turgenjevu i Čehovu

15.08.08 Danas

Govoreći o Turgenjevu, Nabokov kaže: "Turgenjev je, može se reći kao i većina tadašnjih pisaca, bio preko svake mere jasan; nije ostavljao baš ništa intuiciji čitalaca. Nagoveštavao je, pa je onda naširoko objašnjavao te nagoveštaje. Opširni epilozi njegovih romana i pripovedaka bolno su veštački, jer pisac daje sve od sebe da zadovolji čitalačku radoznalost u pogledu sudbina svojih junaka, na način koji teško da možemo zvati umetničkim. On nije veliki pisac, mada ga je prijatno čitati". Nabokov dodaje da su Turgenjev, Gorki i Čehov poznati van Rusije, ali da ih nije moguće prirodno povezati, jedino se može primetiti sledeće: "Ono najgore od Turgenjeva iscrpno je prikazano u delima Gorkog, a ono najbolje (naročito ruske pejzaže) divno je razvio Čehov". Nabokov napominje da je osim "Lovčevih zapisa" i romana, Turgenjev napisao i brojne kratke priče, kao i duže pripovetke - novele. On ističe: "Rana dela Turgenjeva lišena su bilo kakve originalnosti ili književne vrednosti, neka od kasnijih su izuzetna. Od njih vredi spomenuti Prolećne vode i Prvu ljubav".Analizirajući Čehova, Nabokov ističe: "Ruski kritičari su zapazili da Čehovljev stil, izbor reči i tome slično, ne otkrivaju nijednu od onih umetničkih preokupacija koje su opsedale, recimo, Gogolja ili Flobera ili Henrija Džejmsa. Rečnik mu je siromašan, spojevi reči skoro trivijalni - blistavi trenuci, sočni glagoli, tanani pridevi, prefinjeni epiteti na srebrnom poslužavniku, sve mu je to bilo strano. On nije bio rečiti inovator, kao Gogolj; njegov književni stil na večernje zabave ide u dnevnom odelu. Zato je Čehov dobar primer pojave da pisac može biti vrhunski umetnik i bez neke upadljive živosti u verbalnoj tehnici, bez opsedanja načinom na koji će njegova rečenica napraviti obrt". Nabokov zaključuje da "Čehovljeva raspoloženja, iskre njegovog čarobnog, humora, duboka umetnička štedljivost u građenju likova, jasni detalji, postepeno prigušivanje ljudskog života - sve te čisto čehovljevske osobine - istaknute su tom bledom, svetlucavom verbalnom izmaglicom koja ih prožima i okružuje. Njegov tih i tanani humor prodire kroz sivilo života koji stvara", zaključuje Nabokov o Čehovu. S. D.

07.08.08 Danas

Vladimir Nabokov (1899-1977) spada u malobrojne strane pisce čiji je gotovo celokupan opus preveden na srpski jezik. Osnovne crte Nabokovljevog života svima su poznate. Rođen je u carskoj Rusiji, iz aristokratske je porodice koja je morala da pobegne posle Oktobarske revolucije, studirao je u Engleskoj, a zatim živeo kao emigrant u Nemačkoj i Francuskoj. Sledeća zemlja u kojoj će se nastaniti ovaj pisac je SAD, odakle će ga životni put dovesti do Švajcarske. Imao je neverovatnu, potpuno drugačiju karijeru od ostalih književnika, pisao je prvo na ruskom, zatim samo na engleskom. Ozbiljno se bavio proučavanjem leptira. Svetsku slavu stekao je romanom "Lolita". Voleo je da kaže: "Od svih knjiga koje sam napisao, mene izdržava jedna devojčica, Lolita". Iako Nabokovljeve romane poznajemo, jedan vredan, ali malo poznati deo iz njegove višestruke karijere, sada je pred nama. Reč je o Nabokovljevim studioznim proučavanjima, esejima - kritikama o poznatim svetskim piscima, koje je objavio beogradski izdavač NNK Internacional. NNK je objavljivanje Nabokovljeve kritičarske "odiseje" započeo "Knjigom o Džojsu", koja je izašla 2004, da bi danas, u osam knjiga, sa znakom ove izdavačke kuće izašli Nabokovljevi eseji o Prustu, Kafki, Dikensu, Ostinovoj, Turgenjevu, Čehovu, Dostojevskom, Gogolju, Tolstoju, Gorkom, Floberu, Stivensonu i Servantesu.Čitalac Nabokovljevih eseja neće biti iznenađen erudicijom sa kojom će se susresti, jer smo navikli na Nabokovljevo neverovatno poznavanje svetske literarne baštine, ali će biti iznenađen činjenicom da Nabokov daje prednost Turgenjevu i Gogolju u odnosu na Dostojevskog, pokazuje veliku sklonost ka Floberu, a spori se sa Prustom. Takođe, potpuno originalno Nabokov čita i Servantesa, analizirajući njegovo delo po segmentima, rastavljajući ga i predlažući drugi, mogući način na koji Servantes treba da bude prezentovan čitaocima.Pred nama je, dakle, Nabokovljeva studija svetske književnosti u osam knjiga. Za čitaoce i proučavaoce književnosti, ovo je istinska mogućnost da saznaju šta o velikima misli veliki. Nabokov nas je iznenadio, zatekao i zaveo još jednom. S. D.