01.01.00
Politika
14.01.2003.
Preminuo pesnik Tanasije Mladenović
Uvek je važio za stvaraoca buntovnika čija je pesnička reč bila jasna i prijemčiva
Na Urološkoj klinici u Beogradu, juče ujutru, preminuo je Tanasije Mladenović, jedan od naših najpoznatijih savremenih pesnika, dugogodišnji učesnik i svedok istorijskih zbivanja sredinom prošlog veka, i redak liričar čije će stihove čitati, pamtiti i govoriti i buduće generacije.
Tanasije Mladenović rođen je u Saraorcima, kraj Smedereva, 1913. godine. U zvaničnoj biografiji stoji da je u poeziju ušao kao socijalni pesnik, da bi se posle Drugog svetskog rata okrenuo intimističkoj lirici. Zrele godine obojile su njegovo stvaralaštvo melanholijom, rezignacijom i meditativnom elegičnošću. Tanasije Mladenović je autor velikog broja pesničkih knjiga, od kojih pominjemo "Poema za nas", "Kamen i akordi", "Pod pepelom zvezda", "Vetar vremena", "Mrtvo vreme", "Psalmi po sinu", "33 soneta", "Pomešane karte", "Rt Dobre nade"...
Iako priznati pesnik, dugo nije nagrađivan za svoje delo, a onda su odjednom nagrade počele da stižu, i to one najuglednije.
Tanasije Mladenović je uvek važio za stvaraoca buntovnika, čija je pesnička reč bila jasna i prijemčiva. Nije pristajao na rečnik zamagljenih poruka; uvek je živo i precizno opisivao osećanje, bilo da je ono nosilo u sebi mladalački zanos, ili mudrost poznih godina. No, ono što će uvek krasiti svako sećanje na velikog pesnika Tanasija Mladenovića biće životna žar koja ga ni u poslednjim godinama života nije napuštala.
Umeo je da svojom reči privuče ljude; kada je govorio, slušali su ga sa osmehom na licu. Mladenovićeva reč nikada nije gubila na zanimljivosti, na duhovitosti, na borbenosti kojom se zalagao za sve o čemu je razmišljao.
U jednom od poslednjih intervjua, datom našem listu (1995), nekako je pesimistički ustvrdio:
"Iskreno govoreći, ovih dana, da ne kažem za poslednjih godinu-dve, sve se više uveravam da me vreme pretiče. A ja više ne mogu da postignem maratonsku formu, nisam više maratonac, ako sam ikada to bio.
Posle toliko godina prisilnog mirovanja, skoro u potpunoj izolaciji, zovu me odjednom na sve strane. Dođe mi često da kažem, kao Desanka, da nemam više vremena. A mislim to kod naše velike pesnikinje, i mog dobrog prijatelja, nije bila nikako poza. Bila je, kao i u svojim stihovima, uvek iskrena i otvorena".
Baš kao što je bila i Desanka, i Tanasije Mladenović je bio i čovek i pesnik koji je zračio neverovatnom energijom. U svojem životnom opredeljenju nije nikada odstupao od svojih uverenja; govorio ih je javno, i možda je baš zbog toga bio često osporavan. Bio je kritičan prema partiji u kojoj je bio, SK, a potom je bio kritičan prema svim političkim kretanjima koja su bila uperena protiv srpskog naroda. Njegova reč kritike bila je upućena i Slobodanu Miloševiću, ali i svakom ko bi svoja obećanja iznosio visokoparno, a nije ih ispunjavao.
Poslednja angažovana zbirka stihova koju je napisao, i objavio, nosila je simbolični naslov, "Kuća na drumu" (objavio ju je "Verzalpres", 2000). U njoj je stihovima ispisao svu zebnju, svu nemoć i svu nepravdu koju smo preživeli tokom NATO bombardovanja.
Od ukupno petnaest pesama iz zbirke, šest je Tanasije Mladenović objavio u "Politici". Bio je i neumorni, i dugogodišnji saradnik našeg lista, na čijim je stranicama objavljivao mnoge tekstove.
A. C.
