Šri Činmoj je rođen 1931. godine u Istočnom Bengalu, u Indiji. On je jedan od najplodnijih pisaca na engleskom jeziku. Za života, autorizovao je preko 1550 objavljenih knjiga. Smisao njegovih književnih dela je u tome da upute čitaoce u njihovo putovanje ka otkrivanju sebe i ka sreći, da razjasne bezvremena učenja duhovne nauke i da zacrtaju jasnu viziju za postizanje harmonije sveta u naše doba.
Šri Činmoj se 1964. godine preselio u Njujork, u kome je živeo do 11. oktobra 2007. kada je u svom skromnom domu napustio svoj zemaljski oblik. Njegova prva knjiga pod nazivom „Meditation: Food for the Soul“ objavljena je 1970. godine. Mnoge Šri Činmojeve knjige proistekle su iz njegovih javnih govora koji su kasnije prevedeni u pismenu formu. Ovi govori obuhvataju predavanja sa turneja na univerzitetima, svečane besede održane u sedištu Ujedinjenih nacija, kao i brojne zbirke pitanja i odgovora sa njegovim učenicima i članovima publike.
Šri Činmoj je, kao duhovni učitelj, suočen sa paradoksom upotrebe književnog izraza radi otkrivanja „neizrecivog,“ pošto Vrhovna Istina leži daleko van domašaja reči i koncepata. I pored toga, pero i jezik poseduju neospornu moć da nadahnu, da uznesu i da uklone veo. Šri Činmoj naglašava da ostvarenje istine dolazi tek kada se prevaziđu mentalna ograničenja. Međutim, kada se umu predoče uzvišeni ideali, on postaje sposoban da podigne svoj pogled van domena svakidašnjeg. Da bismo od Šri Činmojevih knjiga dobili najviše, autor nam preporučuje da ih čitamo ’srcem’ kako bi se naša intuicija, osećanje i unutrašnja vizija takođe probudili i odreagovali.
Šri Činmoj naglašava da se um ne može prosvetliti samo posredstvom knjiga. U meditaciji, na primer, Šri Činmoj najradije podučava putem tišine, jer se suptilna učenja o duhovnosti najdelotvornije prenose u tihom mirovanju uma.
Poezija je Šri Činmojev najdraži medijum duhovnog književnog stila. Kako bi se on izrazio:
„Ja uvek kažem da prozu piše čovek, ali da poeziju piše Bog u čoveku i kroz čoveka.“
„Da bi napisao pesmu, pesnik mora da se prenese u domen Muze i da se zaboravi u njemu. On mora da bude kao plamen koji sagoreva sve osim samog sebe.“
Šri Činmojev opus takođe obuhvata i mnoštvo priča i drama koje nude pouke o životu. One se često baziraju na tradicionalnim narodnim bajkama, a mnoge drame govore i o slavnim spiritualnim figurama.
Pitanje: Može li Božja Milost da izmeni sudbinu?
Šri Činmoj: Sudbina može i mora da bude izmenjena. Za to nam je potrebna Božja Milost, ali i lični napor. Ima nekih tragalaca koji osećaju: "Ako se uzdam u Božju Milost, zašto bi trebalo da ulažem lični napor?" Ali, oni greše. Lični napor se nikada neće isprečiti na putu Božje Milosti. Lični napor ubrzava spuštanje Božje Milosti. Bog može da nam da sve što želi, a da mi ne uložimo ni najmanji lični napor. On kaže: "Radi tvog zadovoljenja, tražio sam da uložiš ovaj mali lični napor". Ako smo u stanju da uložimo to malo ličnog napora, čitav naš život ispuniće se Božanskim ponosom: "Vidi šta sam učinio za Boga!" Naše svesno jedinstvo sa Bogom, koji je beskonačan, večno besmrtan, navodi nas da učinimo nešto za našeg Najdražeg, a ne za svoj ego.
Ako ulažemo iskren lični napor, Bog će sigurno biti oduševljen nama. Zašto? Zato što može da kaže svetu: "Moje dete, Moj odabrani instrument, učinilo je to i to za Mene". Uz pomoć ličnog napora svoje postojanje na zemlji možemo da učinimo vrednim i da istovremeno učinimo Boga ponosnim na nas.
Na kraju, lični napor mora da preraste u dinamičnu samopredaju. Kad Bogu ponudimo rezultate naše težnje i unutrašnjeg poriva, to se naziva predajom sebe. Ako ne ponudimo rezultate svojih dela Bogu, već samo ležimo kao obamrlo telo kraj Njegovih Stopala, puštajući da On radi u nama, za nas i uz pomoć nas, to je pogrešno. Bog ne želi neaktivno telo, mrtvu dušu. On želi nekog ko je aktivan, dinamičan i ko teži; nakoga ko želi da bude osnažen kako bi mogao da uradi nešto za Boga, nekoga ko želi da ostvari Boga i ispolji sve božanske kvalitete ovde, na zemlji.
